Efekti pandemije korona virusa na industriju  

O pandemiji korona virusa govori se i kroz ekonomsku metaforu crnog labuda, koja podrazumeva pojavu potpuno neočekivanih i nepredvidivih događaja sa nepoznatim posledicama. Da se podsetimo, ova metafora inspirisana je uočavanjem postojanja crnih labudova tokom otkrića Australije za koje se do tada verovalo da ne postoje.

Sada je već izvesno da će se negativni efekti pandemije osetiti u prva dva kvartala 2020. godine, a možda i duže. Neke proizvodne industrije obustavile su svoju proizvodnju globalno, dok su druge optimizovale proizvodne procese i radno vreme. One kompanije čija delatnost, ali i infrastruktura to može da iznese modifikovale su svoje poslovanje na rad od kuće.

Nezahvalno je govoriti koja industrija je više pogođena, jer su na neki način sve industrije u ekonomskoj međuzavisnosti, ali svakako najveći teret nose uslužne industrije i industrija organizacije događaja. Časopis RollingStone objavio je interesantan članak o uticaju pandemije na industriju organizovanja koncerata i festivala. U članku možete pročitati na koji način se poznati svetski producenti i menadžeri bore sa trenutnom situacijom, koja podrazumeva otkazivanje koncerata i turneja zakazanih i do godinu dana unapred. Ono što ih najviše zabrinjava jeste neizvesnost situacije, ali i što ono čuveno THE SHOW MUST GO ON, kada je neko od muzičara bolestan ili nešto ne funkcioniše u organizaciji, više nije primenjivo.

Da li je zaista tako? Da li smo zaista u situaciji da kažemo – „pakuj opremu“­­?

Relevantni izvori i sagovornici The Newyork Times magazina predviđaju da će se situacija stabilizovati početkom maja, ukoliko se preventivne mere budu sprovodile dosledno.

Zanimljiva je i činjenica da se efekat crnog labuda može odnositi na neku nepredviđenu pozitivnu pojavu, kao što je to bio slučaj sa pojavom interneta. Takođe, može i da označava i neku negativnu pojavu koja može imati i pozitivne efekte.

Svaka krizna situacija test je za svako društvo i navodi na ličnu, opštu i profesionalnu introspekciju. U profesionalnom smislu, uslužne delatnosti rade na redefinisanju i transformaciji korisničkog iskustva u svet digitala.

Kako event može „raditi u kućnim uslovima“, čini se  kao pravo pitanje u ovom trenutku

Event industrija, možda više nego ikada, mora da se osloni na digital i druge industrije, kao što je gaming industrija, kako bi adekvatno odgovorila na kriznu situaciju. Kao logično rešenje izazova nameće se virtuelni događaj koji omogućava da se u kućnim uslovima ostvari interakcija sa odgovarajućim sadržajem, porukom, ali i ostalim učesnicima.

Online konferencije, poslovni  sastanci i sajmovi već su uzeli maha tokom trajanja ove krize. Ova rešenja pokazala su se kao vrlo efikasna, ali ništa ne može zameniti  interakciju u fizičkom okruženju i živ kontakt. Zato je za veći nivo interaktivnosti neophodno uzeti u obzir i pojavu interaktivnog videa, koji  postaje sve popularniji i u online marketingu.

Šta je zapravo interaktivni video? 

To je poseban format interaktivnog sadržaja koji omogućava korisniku da vodi i kreira priču po svom izboru. Po svojoj prirodi on je u potpunosti okrenut korisniku i provocira njegovu dalju akciju. Ono što ga izdvaja od običnog reklamnog videa jeste odsustvo linearnog storytelling-a i mogućnost da nas prema našem izboru vodi na jedinstveno korisničko iskustvo. Druga njegova karakteristika jeste gemifikacija sadržaja, koja podrazumeva da korisnik nešto mora da uradi, kako bi do nečeg došao ili nešto dobio. Dobar primer korišćenja virtulenih videa je u CSR kampanjama u kojma korisnici, intervenišući u sadržaj, doniraju sredstva za određenu namenu. Treća njegova karakteristika je da omogućava interakciju sa poznatim ličnostima sa kojima smo oduvek želeli da stupimo u kontakt.

Youtube platforma je već uvela hotspotove koji se mogu intuitivno podesiti tako da omogućavaju korisnicima da sami kreiraju svoja korisnička iskustva, koristeći se formom interaktivnog videa.

Mogućnosti koje interaktivni video nudi još uvek su relativno neistražene, ali je on već prisutan kao sastavni deo prodajnih i marketinških aktivnosti brojnih kompanija. Na primer, jedna modna kuća je snimila video u kojem akteri nose njihove modne kombinacije. Klikom na odevnu kombinaciju odlazite na njihovu platformu za kupovinu i možete kupiti odevni komad koji nosi lik iz muzičkog spota.

Virtuelni video koristi se već sada i u muzičkoj industriji. Sony production je preko virtuelnog videa na nov način plasirao popularnu pesmu Boba Dilana Like a Rolling stone, a Coldplay je u potpunosti iskoristio mogućnost gemifikacije u svom virtuelnom spotu.

Kako da virtuelni video razvijemo u celokupni događaj i iskoristimo sve njegove mogućnosti, pitanje je kojim ćemo se pozabaviti u narednom periodu, jer i u ovakvim okolnostima THE SHOW MUST GO ON!

Korona virus – naša realnost 

Prilikom organizacije svakog događaja jedna od važnih stavki je pravljenje matrice rizika koja nam služi da predvidimo i predupredimo sve prepreke koje se mogu javiti tokom planiranja realizacicije nekog događaja. U toj Pandorinoj kutiji svakog događaja vrlo često možete naći vremenske prilike, ukoliko se događaj održava napolju, nestanak struje, povrede na radu, kašnjenja, bolest nekog od učesnika ili organizatora…. Osim u izuzetnim slučajevima, retko da su se tu mogle naći i elementarne nepogode ili epidemije novog  virusa, kao što je korona.

Statistički podaci sa portala Worldometar Corona Virus trenutno pokazuju da je korona virus raširen u 121 zemlji, zaraženo je 130,164 ljudi, od toga 4,754 ljudi umrlo, a 68,677 je izlečeno.  Ohrabrujuća je stopa oporavka – visokih 94%.

Ne ulazeći u sociološke i psihološke reperkusije novonastele epidemije virusa korona, svesni smo činjenice da je COVIID-19  već sada ozbiljan problem na koji agencije i svi učesnici u organizaciji događaja treba da imaju odgovarajuće rešenje.

Krizni trenutak event industrije 

Trenutak u kome se sada nalazimo već počinje da prevazilazi  okvire preventivnih mera za organizatore kao što su, postavljanje punktova za dezinfekciju ruku, sanitarnu opremu, testiranje na licu mesta, izbegavanje direktnog fizičkog kontakta, izbegavanje zaraženih područija i odabir prostora sa visokim nivoom higijenske i sanitarne kontrole. Iako su ove mere uvek dobrodošle, u ovom momentu kada se veliki svetski događaji uveliko otkazuju i kada je u našoj zemlji doneta odluka Vlade da se zabrane okupljanja u zatvorenom prostoru sa više od 100 ljudi, vreme je da razmislimo i o alternativama organizacije masovnih događaja, koncerata, sajmova, konferencija i sastanaka.

Ako uzmemo u obzir da event industrija počiva na okupljanjima, realnom doživljaju, iskustvu, razmeni energije, ideja i informacija, otkazivanje događaja svakako predstavlja krizni trenutak koji zahteva odgovarjuću reakciju, kako bi se nastavilo sa poslovanjem.

Savremene tehnologije i gerila u borbi protiv uticaja korone 

Ključ odgovora event industrije na krizu jeste korišćenje punog potencijala savremenih tehnologija u kreiranju virtuelnih događaja i preusmeravanja strategije kreranja doživljaja na druge kanale komunikacije, poput live strema-a, video i animiranog sadržaja, proširene stvarnosti i osmišljavanja kreativne gerile, koja će kreirati adekvatan doživljaj bez potrebe za organizovanim skupom. Mogućnosti koje digitalna tehnologija danas nudi, sa jedne strane i out of box rešenja, sa druge su tako velike da se zasigurno može obezbediti pun doživljaj, jedinstveno korisničko iskustvo, produktivna interakcija i razmena, sa minimum kontakta i opasnosti od širenja zaraze.

Pojedine multinacionalne kompanije su već reagovale. HTC-ov odgovor na trenutnu situaciju je organizacija prve potpuno virtuelne konferencije. Konferencija HTC Vive Ecosystem (VEC) koja se redovno održava u Šenženu u Kini, ove godine će svoje učesnike ugostiti u potpuno virtuelnoj stvarnosti. Događaj je transformisan u Virtual Vive Ecosystem Conference (V2EC) i održaće se 19. marta. u okviru ENGAGE-a, platforme za obuku i obrazovanje u virtuelnoj stvarnosti. Platforma omogućava edukatorima i kompanijama da organizuju sastanke, prezentacije i događaje sa ljudima širom sveta. Pomoću platforme može se kreirati trening u VR okruženju za samo nekoliko minuta. Alat je vrlo jednostavan za upotrebu i ne zahteva tehničku stručnost. Sesije se mogu organizovati uživo ili snimiti i sačuvati kako bi kasnije bile predstavljene drugima.

Strategija event industrije  

Sa ciljem da u skladu sa društvenom-odgovornošću odgovorimo na trenutne globalne izazove i smanjimo uticaj epidemije na ROI i ključne pokazatelje uspešnosti, počeli smo da razvijamo strategije i planiramo aktivnosti za naše klijente koje će pomoći da se na pravi način izborimo sa trenutnom situacijom. Osnovni zadatak je da smanjimo potencijalne gubitke ideja, informacija i različitih mogućnosti za razvoj poslovanja, koji svaki događaj nosi.

Ukoliko planirate da realizujete događaj ili konferenciju od vitalne važnosti za vašu publiku ili poslovnje, razmislite o mogućnostima koje kreativna industrija i digitalne tehnologije nude za povezivanje, razmenu, aktivaciju i kreiranje doživljaja. U datim okolnostima, upravo kreativnost i tehnologija uz odgovorno ponašanje, pomažu održivost biznisa i omogućavaju kreiranje novog vida iskustva, stvarajući tako dodatnu vrednost za sve vaše zainteresovane strane.

Postoji mnogo načina kreativnog izražavanja i svaki nam daje mogućnost da predstavimo sebe, svoje vizije, interesovanja i ideje. Svaki kreativni izraz zahteva konceptualizaciju i proces stvaranja. Umetnici i dizajneri provode sate i nedelje kako bi došli do inicijalne ideje i oživeli svoju viziju.

Modna industrija je oduvek bila inspirativna velikom broju ljudi, ističući raznolikost estetskog izražavanja, kao i mogućnost svakodnevnih modnih transformacija. Kao takva, inspirisala je mnoge na profesionalno usmerenje u modnom svetu. Prve naznake modne revolucije počinju tokom 1960-ih godina, a već početkom 1980-ih diskretne revije za probranu klijantelu transformišu se u glamurozne svetske događaje na egzotičnim lokacijama. Dizajneri traže različite načine kako bi se kreativno izrazili, bivaju inspirisani muzikom, performansom i pop kulturom, kao i događajima od svetskog značaja, nalazeći u njima savršenu priliku za stvaranje modnog spektakla.

U modnoj industriji postoje i oni koji su svoje revije dovodili do ekstrema i prenaglašene teatralnosti, kao što je to radio Alexander McQueen koji je 1998. godine svoju reviju završio performansom maskiranog modela u krvavo crvenoj haljini okružen vatrom,  aludirajući na dizajnerovu veliku inspiraciju – Jovanku Orleanku, po kojoj je revija nosila naziv. Ovakav pristup modi izazvao je velike polemke u javnosti i privukao pažnju svetskih medija, ali i ljudi izvan granica modnog sveta. Jedan od najpoznatijih svetskih modnih brendova Dolce & Gabbana je kao inspiraciju za ovogodišnju letnju kolekciju izdvojio antičku Grčku, gde su modeli nosili ekstravagantne kreacije u zemljanim tonovima, lovorove vence oko glave i zlatne vezove na dugačkim odorama, vizuelno asocirajući na vladare i bogove tog perioda.

Dior je spektakularnom kreacijom japanskog umetnika Hajime Sorayame simbolično prikazao svoju opčinjenost ženama i istakao njihovu bitnu ulogu u društvu i modi. U toku Diorove revije, metalni ženski robot visine 11 metara i težine 9 tona, krasio je centar modne piste, kreirajući svetlosne refleksije uz pomoć 45 lasera usmerenih ka metalnoj skulpturi.

Tokom svakog velikog modnog dešavanja publika ima priliku da vidi ekskluzivnu odeću visoke mode, visokobudzetnu scenografiju, savršeno uvežban catwalk i odličnu organizaciju svakog detalja. Iza svega ovoga, stoji tim profesionalaca koji ništa ne prepušta slučaju. Modne i event agencije često ističu da je organizacija spektakularnih modnih dešavanja podstaknuta ambicijom da svaki naredni događaj bude korak ispred u odnosu na prethodni ali i kreativnom pristupom koji ideju pretvara u revoluciju. Alexandre de Betak, osnivač jedne od najpoznatijijih modnih event agencija u svetu – Bureau Betak, je jednom prilikom rekao da je svet u kojem živimo prepun informacija koje nam skraćuju raspon pažnje, pa stoga i sećanje na neki događaj. Upravo zbog takve vrste preopterećenosti, u surovom poslovnom svetu opstaće samo najbolji i najveći. Vođen ovim pristupom, Alexandre de Betak je mnogo doprineo evoluciji mode. Kroz 25 godina u modnom biznisu realizovao je više od 600 modnih događaja. Njegova agencija je lider u  produkciji i dizajnu, kreativnom koncipiranju i realizaciji mnogih velikih modnih događaja za svetski poznate brendove – Chalayan, Viktor & Rolf, Dior, DunHill, Michael Kors, Berluti, Saint Laurent i mnoge druge.

‘’Danas kupci žele iznenađenja – individualizam, snažne poruke i reinvenciju. Naravno da brend treba da ostane prepoznatljiv, ali uvek spreman na nove odluke.’’ – Alexander de Betak

Modne revije su svojim interaktivnim pristupom, uz veliku medijsku pažnju zaintrigirale široke narodne mase, pa je pristupačnost ovakvim dešavanjima postajala sve veća, uključujući i one koji nisu deo probranog modnog društva. Grandiozni catwalk  osmišljen od strane Thierry-ja Mugler-a realizovan je na Zénith stadionu u Parizu pred 6000 ljudi, dok je Yves Saint Laurent takođe upotrebio lokaciju stadiona kako bi predstavio svoju modnu kolekciju nakon Svetskog kupa u Parizu i tako privukao pažnju višemilionskog televizijskog auditorijuma. Ipak, nameće se pitanje – Kako su modna dešavanja evoluirala u događaje dostupne velikom broju ljudi?

Nekada je fashion week bio privatni, ekskluzivni događaj otvoren samo za pojedince iz modne industrije – dizajnere, modne urednike, velike klijente i pojedine slavne ličnosti. Fotografije sa ovih događaja bile su dostupne profesionalnim agencijama i samim brendovima, bez upliva u šire medijske tokove. Međutim, sa dolaskom digitalne ere – napretkom tehnologije i sve većim uticajem društvenih mreža, pristup ljudi iz industrije se značajno promenio. Helmut Lang je jedan od prvih dizajnera koji je upotrebio internet kao osnovni medijski kanal kako bi predstavio svoju jesenju modnu kolekciju online putem.

‘’Vodio sam se svojim osećajem da će upotreba interneta prerasti u nešto mnogo veće od onoga što ljudski um može da zamisli, stoga sam ga upotrebio u pravom trenutku.’’ – rekao je Helmut tom prilikom.

Internet je olakšao prezentaciju modnog brenda, komunikaciju sa klijentima i omogućio online prodaju karata, kao i live streaming – digitalni pristup događaju, putem opcije: ‘Watch live’’. Modni brendovi poput Calvin Klein-a i Tommy Hilfinger-a uveli su mogućnost kupovine prilikom prenosa uživo, tako da gledaoci putem samo jednog klika imaju dve mogućnosti – kupovinu odeće sa modne piste čije emitovanje gledaju uživo, ali i odeće slične prikazanoj, po pristupačnijoj ceni na sajtu kompanije. U koraku sa digitalnom revolucijom, instagram je postao najčešći medij na koji se oslanja modna industrija. Pored mogućnosti live streaming-a koji je dostupan na svim društvenim mrežama, instagram nudi poseban način estetizacije fotografija kao i autentičnu vizuelnu prezentaciju svakog modnog brenda.

“Modna revija nije samo pitanje trenutne senzacije i oduševljenja, već bitan faktor globalne komunikacije jednog brenda sa njegovom publikom.“

Alexander de Betak posebno ističe važnost društvenih mreža u poslovnom svetu. Kada je instagram tek uveo mogućnost snimanja videa, on je prvobitno trajao 15 sekundi. ‘’U tom momentu smo želeli samo jedno – da sve što želimo da pokažemo svetu adaptiramo u raspoloživih 15 sekundi.’’ – kaže Betak. On modu posmatra kroz dve prizme istovremeno – kao umetnost i kao medij, naglašavajući da je važan kriterijum uspešnosti kamapanje njen uticaj na Instagram i ostale društvene medije.

‘’Živimo u vremenu kada dizajneri i modne kuće počinju da razumeju jednu važnu činjenicu – njihova najveća publika, pored one u sobi, nalazi se na društvenim mrežama.’’ – Alexander de Betak

Još jedan uspešan primer poslovanja u koraku sa digitalnim trendovima je francuska modna kuća Balmain koja je kreirala poseban Snapchat filter. On je omogućio korisnicima ove aplikacije da na trenutak zaliče na manekenku sa piste – sa savršenim osvetljenjem, besprekornom kožom i posebnom scenskom šminkom. Na ovaj način kreirali su još jednu sponu između potrošača i brenda, jednostavnim korišćenjem aplikacije svog pametnog telefona. Pametno korišćenje tehnoloških inovacija modne dizajnere uspešno izdvaja od konkurencije, što pokazuje i primer Ralph Lauren-ovog emitovanja 4D modne revije na šezdesetometarskom vodenom zidu u Central Parku, kao i prikazivanje revije Rebecce Minkoff u digitalnoj formi – korišćenjem slušalica za virtuelnu stvarnost koja im je omogućila da dožive reviju ‘’iz prvih redova’’.

Ovakvi kreativno-tehnološki poduhvati jačaju osećaj lojalnosti brendu i kreiraju posebna iskustva kroz koja potrošač ima mogućnost učešća na velikim modnim dešavanjima, osećaj ekskluziviteta i pripadnosti ali i prisup najaktuelnijim trendovima.

Međutim, dobra ideja ne mora uvek biti potkrepljena tehnološkim aktivacijama da bi bila uspešna. Primer originalnosti je modni brend Jacquemus koji je upravo sa agencijom Bureau Betak svoje kreacije predstavio na modnoj pisti montiranoj na velikim poljima lavande i tako doprineo vizuelnoj senzaciji posebno pogodnoj za fotografisanje, koja je postala glavna tema na društvenim mrežama.  Modna kuća Ermenegildo Zegna je letnju kolekciju za 2020. godinu prikazala u ruševinama napuštene fabrike čelika, gde peščana pista i čelični potporni stubovi odaju utisak industrijske zone, miljama udaljene od ekskluzivnih modnih dešavanja.

Modni događaji omogućavaju brendovima i agencijama da pokažu svoje kreativne i inovativne sposobnosti i da eksperimentišu sa digitalnim medijima kako bi se pozicionirali kao inovatori u modnoj industriji. Tehnologija donosi nove načine da se ispriča priča o brendu i postaje sve potrebnija tržišnim akterima, kroz svakodnevne komunikacione tokove, društvene medije i digitalne inovacije neophodne za povezivanje sa potrošačima. Modna revija nije samo pitanje trenutne senzacije i oduševljenja, već bitan faktor globalne komunikacije jednog brenda sa njegovom publikom.

Digitalna transformacija donosi promene koje su nedavno bile nezamislive, pa nas zasigurno očekuje još mnogo korisnih rešenja u budućnosti. Ali i pored svega toga, ne postoji adekvatan substitut za doživljaj na licu mesta. Modna industrija kreira novu dimenziju doživljaja kroz spektakularne modne događaje.

There’s no good idea that cannot be improved on.

– Michael Eisner, American businessman, former CEO of The Walt Disney Company –

Mnogi ljudi misle da je osnova uspešnosti kreativnog pojedinca ili organizacije revolucionarna ideja, koje se konkurentna strana u industriji do tog trenutka nije dosetila. Iako takvih ideja nikada nije na odmet, neki od najuspešnijih preduzetnika su svoju karijeru izgradili upgrade-om već postojećeg trenda ili ideje u usponu, kreirajući osnovu za razradu i realizaciju sopstvenog projekta. Mnoge dobre ideje su su korišćene kao moodboard za neki predstojeći poduhvat.

Prihvatljivost noviteta varira od zemlje do zemlje, od naroda do naroda, i često je pitanje trenutka. Zato se infiltriranje u već proveren koncept mnogo više isplati za one koji razmišljaju preduzetnički. Za koju se god opciju odlučili, istraživanje tržišta i preferencija ljudi je neizostavan deo plana.

For good ideas and true innovation, you need human interaction, conflict, argument, debate.

–  Margaret Heffernan, US entrepreneur and writer –

U aktuelnom, digitalnom dobu, komunikacija potrošača sa brendovima se najčešće i najjednostavnije odvija putem on-line kanala. Ovakav način uspostavljanja odnosa je često instant i bez velikog upliva emocija, što se može doživeti kao jednodimenzionalno i bezlično iskustvo. Sa druge strane, event marketing omogućava direktnu interakciju sa brendom, kvalitetnu razmenu informacija, aktivaciju svih čula i multidimenzionalni doživljaj tokom trajanja događaja. Upešan događaj ili aktivacija ne moraju uvek da budu posledice velikih ideja. Praćenjem trendova i davanjem novog konteksta postojećim formama može se doći do vrlo uzbudljivih i inovativnih rešenja.

Bilo da ste entuzijastični budući preduzetnik ili samo neko ko želi da bude u toku sa trendovima u event industriji, dalji tekst će vam pružiti uvid u neobične a vrlo primenljive ideje koje su bazirane na rastućim trendovima.

AMERIČKI DOGAĐAJI KOJI PODSTIČU DELJENJE SADRŽAJA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

Izuzetan značaj društvenih mreža u digitalnoj eri je neosporiv – od ličnog izražavanja i realizacije kreativnih ideja, do formiranja ličnog brenda i mogućnosti razvitka sopstvenog biznisa. Na zapadnom tlu gde su ti trendovi prvobitno nastali, ljudi imaju sve veću potrebu da podele svaki svoj trenutak sa svojim pratiocima na društvenim mrežama. SAD je doživeo porast u interaktivnim muzejima koji su savršeno osmišljeni za stvaranje novog sadržaja na Instagramu. Američki muzej sladoleda nudi raznovrsne instalacije u velikom broju prostorija, sa savršenim osvetljenjem za fotografije na instagramu – slatki teatar, prodavnicu slatkiša u maniru 1950-ih godina, bazen napunjen slatkisima, ljuljaške i jednoroge obogaćene tzv. ‘’candy’’ estetikom, kao i nekoliko štandova najraznovrsnijih šarenih, velikih sladoleda koji dodatno zaslađuju ovo iskustvo. Dobar primer je i ’’29Rooms experience’’ u Bruklinu – proslava umetnosti i kulture kroz interaktivnost i selfije koji su neizostavni deo ovog nesvakidašnjeg koncepta.  Svaka od 29 soba nudi drugačije i nezaboravno iskustvo – umetničke instalacije, body paint, žurke ali i prostorije ukrašene aktivističkim porukama od društvenog značaja. Ovakva tematska mesta postaju prava atrakcija na nacionalnom nivou, privlače veliki broj turista i organizatorima obezbeđuju svakodnevnu reklamu. Parola je jednostavna – društvene mreže su snažno marketinško sredstvo koje treba kreativno konzumirati.

BRITANSKI JUTARNJI REJVOVI

Rejvovi ne moraju biti samo asocijacija na after party i na konzumiranje zabranjenih supstanci po mračnim lokalnim klubovima. Event stručnjaci u Engleskoj su došli na ideju da osmisle jutarnji rejv kao zamena za jutranju kafu i prelistavanje dnevnih novina. Uz politiku nultog alkohola, jutarnji rejv traje od 6:30h do 10:30h uz inspirativnu, pokretačku elektronsku muziku i očaravajuću vizuelnu zabavu. Uključuje besplatnu masažu, organsku kafu i smuti, jogu i dodatne aktivnosti sa kostimiranim performerima. Zaposleni neretko biraju ovakav event kao početak novog radnog dana. Najpoznatiji jutarnji rejv u Velikoj Britaniji je ‘’Morning Gloryville’’, koji se održava u nekoliko gradova.

KADE I SAUNE NA FESTIVALU U HOLANDIJI

Festivali su jedni od najposećenijih događaja u svetu, ali ne mora svaki festival da bude asocijacija na gužvu i višečasovno stajanje u mestu. Organizatori muzički festivala u Kopenhagenu su razmišljali korak dalje! Pored nastupa poznatih muzičkih grupa i performera kao neizostavnog dela festivala, posetioci su imali mogućnost korišćenja sauna i kada u kojima su mogli da uživaju u pogledu na luku i konzumiraju hranu i piće po želji. U nordijskim zemljama saune su deo tradicije, pa je pored opuštanja sa društvom uz pivo i elektronsku muziku, bilo moguće uživati u zvezdanoj noći iz hidromasažne kade ili se potpuno opustiti u pregrejanoj sauni sa posebno odabranim aromatičnim uljima.

NEMAČKE NEFORMALNE INTERAKTIVNE KONFERENCIJE

Barkampovi su interaktivne konferencije bez unapred određenih govornika. Nema dnevnog reda, već je postavljena glavna tema barkampa, ali se sve ostalo – paneli, diskusije, prezentacije i radionice spontano dešavaju i tako kreiraju jedinstven događaj.  Na taj način konferencije bivaju veoma interaktivne, raznovrsne, održive i zabavne. Ovakav pristup oslobađa od pritiska normi, organizacionih problema i prevelike formalnosti prilikom održavanja događaja. Danas postoji oko 150 javnih Barkampova.

SVETSKI TREND VIŠESTRUKOG UGOĐAJA NA JEDNOM MESTU

Ljudi teže višedimenzionalnim i multisenzornim iskustvima. Postoji veliki broj načina za provođenje slobodnog vremena, ali i isto toliko strastvenih interesovanja koja ljudi žele da objedine. Vreme nameće pritisak inovacija, jer su mnogi događaji već viđeni, a ideje iskorišćene. Međutim, maštoviti i kreativni stratezi uvek imaju rešenje na vidiku. Festival hrane ‘’Gilroy Garlic’’ je otvorio „zanatsku uličicu“, pružajući mogućnost lokalnim zanatlijima da prodaju svoju robu. Festival ‘’Wanderlust’’ integriše aktivnosti trčanja, joge i meditacije. ‘’Wanderlust’’ pored toga nudi širok spektar aktivnosti koje prevazilaze atletiku. Posetioci mogu da uživaju na koncertima, da se upuste u izlete na planinarenje ili da slušaju predavanja eksperata o osvešćenosti. Ovakvi događaji nude širok spektar aktivnosti, okupljaju ljude iz različitih sfera interesovanja na jednom mestu i zasigurno privlače veliku pažnju.

TEHNOLOGIJA PREPOZNAVANJA LICA – MEHANIZAM SA ZNAČAJNOM ULOGOM U KREIRANJU BUDUĆIH DOGAĐAJA

Stručnjaci za događaje predviđaju da će već u narednoj godini event tehnologija doneti jedan novitet – prepoznavanje lica na događajima.

Sadašnji algoritmi imaju mogućnost prepoznavanja crta lica, frizure i pojedinih oblika. Međutim, u narednim godinama, algoritam će moći da ‘’očita’’ raspoloženje učesnika prema izrazima lica i govoru tela. Ovo će dovesti do efikasnijeg prijavljivanja događaja (tzv. check-inovanja), preciznijih povratnih informacija, i povećanog osećaja bezbednosti i sigurnosti na licu mesta.

Inovativnost može biti dobar alat za poslovanje kreativnim pojedincima i kompanijama, kao i jak motiv potencijalnim klijentima da se zainteresuju za takav proizvod ili uslugu. Ipak, to ne mora biti nužan uslov za uspeh, već se postojeća situacija na tržištu može iskoristiti na podjednako kreativan način. Nekada inovacija ne podrazumeva potpuno novo rešenje, već pametno iskorišćen tržišni potencijal, podržan dobrim idejama uz delovanje u pravom trenutku.

Interakcija potrošača sa brendom je danas imperativ, jer izaziva pozitivnu, emotivnu vezu koju tradicionalni oblici oglašavanja ne mogu tako lako postići. Danas, brendovi moraju na efikasan način da privuku pažnju i angažuju potrošača / klijenata kroz multidimenzionalnu komunikaciju. Takva efikasnost se upravo postiže experiential (engagement) marketingom.

Miro Antić, Co-founder / Partner, M2Communications

Statistički podaci koji su objavljeni na portalu iz oblasti experiential marketinga Bizzabo i u EventTrack izveštaju, kažu da 80% marketara veruje kako događaji čine jedan od ključnih faktora u uspehu njihovih kompanija, 77% marketara koristi experiential marketing kao vitalni deo advertajzing strategije brenda, 93% potrošača tvrdi da događaji imaju veći uticaj na njih nego TV reklame, 98% potrošača kreira i deli digitalni ili social media sadržaj na događajima i aktivacijama, 74% učesnika događaja ima pozitivnije mišljenje o kompaniji, brendu ili proizvodu promovisnom tokom događaja.

Jasno je da experiential marketing postaje sve veća tema, a metodologija koja će biti ključna za njegov dalji razvoj definiše se kao Experience design. Experience design prevazilazi okvire marketinga i postaje relevantan u drugim industrijama, poput zabave, ugostiteljstva ili turizma, pa čak i u kulturi, sportu, i u onim oblastima u kojima se do sada nije razmišljalo na ovaj način.

Odlična vest je da su kompanije i brendovi sve hrabriji u pristupu kampanjama i komunikaciji ka potrošačima. Hrabri su da eksperimentišu i menjaju dosadne koncepte utvrđene prevaziđenim standardima. Na primer, novi globalni BMW-ov sajt je danas zapravo on-line lifestyle magazin, definisan atraktivnim sadržajem, dok je link ka modelima automobila na poslednjem mestu u glavnom meniju. Oni ovim pokazuju da na prvo mesto stavljaju interesovanja, emocije i suštinske potrebe čoveka/kupca, a ne sopstveni prozivod, čime stvaraju jedno potpuno novo iskustvo brenda. Takođe, događaj na kome je lansiran model BMW X3 u Beogradu i koji je predstavljao svojevrsno imaginarno osvajanje Marsa, je odličan primer odbacivanja stereotipa u komunikacijskom pristupu u autoindustriji.

Aktuelni trendovi i ono što će definisati “event management” i “experience” marketing u budućnosti.

Jedan od rastućih trendova je kombinovanje experiential marketinga sa snažnom digitalnom kampanjom. Ključ je stvaranje digitalnog sadržaja koji vredi podeliti i pronalaženje onoga što će privući publiku u cilju postizanja većeg reach-a i maksimizacije marketinškog rezultata. Na našim prostorima, klijenti još uvek nisu u potpunosti razumeli snagu ovakvog pristupa, ali u svetu, kombinovani model postaje standard u organizaciji događaja.

VR (virtual reality) i AR (augmented reality) su uveliko prisutni u marketingu, iako se manifestacija punog potencijala ovih tehnologija tek očekuje. Međutim ono što je zaista uzbudljivo, bar kada je u pitanju event produkcija i experiential marketing, je zapravo mixed reality. Kombinovanje digitalnog i virtuelnog sadržaja sa stvarnim svetom na događajima ili aktivacijama, podići će interakciju na viši nivo i otključati novu dimenziju u kreiranju brand experience-a. U bliskoj budućnosti će i agencije uz standardne vidove prezentacije poput grafičkih rešenja, 3D modela ili videa, predstavljati klijentima određena idejna rešenja ili čak čitave koncepte u VR-u.

Ići u korak sa tehnologijom i integrisati je, jedan je od najvećih izazova, ali ujedno i glavni motiv za dalju transformacije experiential marketinga i event produkcije. Nove tehnologije će doneti viši nivo personalizacije iskustva, veći stepen interakcije, i omogućiti da učesnici događaja ili aktivacije postanu kreatori koji aktivno, u realnom vremenu, menjaju sadržaj, tok, čak i ambijent događaja. Pored tehnologije, jednaku ulogu u razvoju ove oblasti će imati i snažna veza sa umetnošću i kulturnim nasleđem. Stoga je važno reći da, iako tehnološki napredak predstavlja jedan od ključnih faktora civilizacijskog napretka, čovečanstvo treba da bude pažljivo da se u svemu tome ne izgubi snaga duha i suština ljudskog bića.

Gde je zapravo najveći potencijal za razvoj poslovanja u ovoj oblasti.

Na osnovu statistike koja kaže da danas pamtimo manje od 70% onoga što vidimo, a preko 95% onoga što iskusimo, moglo bi se reći da pravi kapacitet experiential marketinga ne možemo sagledati. Gledajući globalno, najveći potencijal je zapravo u stvaranju nove ekonomije uvođenjem inovativnih proizvoda i usluga. Kreiranjem novih ideja, tehnoloških rešenja i komunikacionih modela, uz odgovorno ponašanje prema prirodi i čoveku i snažnu podršku razvoju kulture, otvoriće se nove mogućnosti za dalji razvoj, kako biznisa, tako i društva u celini.

Na kraju, sve se svodi na kreativnost i efektivnu upotrebu resursa koji su u datom trenutku na raspolaganju. Kada govorimo o kreiranju doživljaja, zaista je svejedno da li su u pitanju levitirajuće platforme i roboti sa veštačkom inteligencijom ili plaža u skrivenoj morskoj uvali, ako je svrha dobra, ideje sveže i iskreno dajemo sve od sebe da pomerimo granice.

Agencija M2Communications je spcijalizovana za experiential marketing i event produkciju. Sarađujemo sa velikim brojem klijenata iz različitih industrija. Svaka aktivnost ili projekat na kome radimo je specifičan i zahteva dva odvojena procesa: kreativno stvaranje i implementaciju. Prvi od ta dva, koji rezultira u jedinstvenom rešenju, podrazumeva tri faze: fazu otkrivanja, kreiranja (ideja) i konceptualizaciju.

U fazi otkrivanja proučavamo brend ili kompaniju, upoznajemo se sa okruženjem, rezultatima, konkurencijom, pozicijom na tržištu i dosadašnjim aktivnostima. S obzirom na to da uglavnom radimo sa internacionalnim kompanijama i brendovima, često istražujemo zemlje iz kojih potiču, njihovu istoriju, kulturu, umetnost, običaje, aktuelnosti… Trudimo se da sa klijentima zajednički definišemo očekivanja i razmenimo iskustva, u cilju uspostavljanja potpunog razumevanja zadatka koji je pred nama. To je neophodno za dobru startnu poziciju i omogućava partnerski rad tokom celog procesa. Stoga nam je jako važno da ovu fazu iskoristimo i da klijentu jasno predočimo sve mogućnosti i šta mogu dobiti kao finalni proizvod.

Za nas pak, definisanje zadatka je tek početak ove faze, jer onda sledi potraga za raznim zanimljivim ili manje poznatim informacijama čija je svrha da nas odvedu do autentičnih rešenja. Jedan od primera je organizacija događaja u Porto Montenegru na temu Venecijanskog karnevala. Istraživali smo istorijat karnevala, uticaj Komedije del arte, kao i tipove i simboliku karnevalskih maski kako bismo kreirali što jasniji uvid u jedan od najživopisnijih i najprepozantljivijih događaja u svetu. Saznanja koja smo stekli predstavljala su osnov za razvoj kreativnog koncepta.

Druga faza je generisanje ideja. Neretko, ideja nastaje kao rezultat nekog prethodnog saznanja, analize svega što nas okružuje, životnih iskustava, razgovora sa ljudima koje upoznajemo, našeg doživljaja umetnosti ili trendova. Inspiraciju za ideje rađa radoznalost, učenje i ukratko, istraživanje svih oblasti života budući da kreativni „mozak“ svugde može da nadje okidač. Možemo reći da ovu fazu živimo svaki dan, jer bez obzira na konkretne projekte, svakodnevno smo posvećeni stvaranju i kreativnom razmišljanju.

U fazi konceptualizacije skup ideja do kojih smo došli razvijamo i svodimo na izvodljiva rešenja. To je i glavni izazov, jer vođeni inspiracijom često kreiramo vrlo zanimljive koncepte koje je onda neophodno staviti u okvir definisan realnim mogućnostima. Tako dolazimo do finalnog proizvoda koji nije samo idejni, nego je apsolutno izvodljiv. U našem radu između ta dva pojma ne sme da postoji razlika, i to je ono što klijenti izuzetno cene.

Proces implementacije (planiranje, produkcija i realizacija) je operativniji i funkcioniše u trouglu pouzdanih partnera, efikasnog  tima  i poštovanja rokova.

Dobro planiranje je jedan od ključnih preduslova za besprekornu realizaciju. Od pripreme budžeta, preko identifikovanja i izbora dobavljača, plana produkcije, preko izrade, scenarija i tehničkih košuljica, do detaljne razrade zadataka svakog člana tima tokom faza produkcije i izvršne relaziacije.

Produkcija je usko vezana za rad sa partnerima i dobavljačima. Ovo je faza koja obuhvata izradu i pripremu svih elemenata (fizičkih, intelektualnih, grafičkih…) koji su sastavni deo jednog događaja ili nekog drugog projekta. Kontrola rada, rokova i kvaliteta je ključna u ovoj fazi, a sam projekat neretko prolazi kroz određene modifikacije koncepta ili redizajn pojedinih elemenata.

Faza realizacije podrazumeva samu egzekuciju događaja ili aktivacije. Ovo je najuzbudljivija, ali ujedno najodgovornija i najstresnija faza. Više različitih timova učestvuje u realizaciji. Od kreativaca i organizacije, preko tehničkih ekipa zaduženih za scenu, rasvetu, zvuk, video, specijalne efekte…, pa sve do keteringa, logistike, performera i umetnika. Glavnu reč tokom realizacije vode kreativni direktor i režiser ili glavni izvršni producent događaja. Pored njih, koordinaciju realizacije vrše producenti i ispicijenti. U fazi realizacije najvažnije je pravoremeno i prezicno izvođenje, a komunikacija i međusobno razumevanje vođa timova je presudna. Iako u teoriji stoji da kod realizacije nema prostora za improvizaciju, u realnosti su stvari nešto drugačije, jer se dešavaju nepredviđene situacije. U takvim situacijama neophodno je da vođe projekta reaguju na vreme i na pravi način, a neretko i da improvizuju. Oni najiskusniji su sposobni da improvizacju pretvore u neočekivani wow efekat.

S obzirom na kompleksnost projekata i brojne izazove sa kojima se susreću, članovi tima u kreativnoj event agenciji su često all round igrači. Ljudi koji uspešno pokrivaju kreativni, komunikacijiski i produkcjiski aspekt ove uzbudljive i lepe struke.