Ova godina sigurno će se širom sveta pamtiti po mnogo čemu. Među stvarima za pamćenje biće svakako i otkazivanje velikih događaja koji predstavljaju okosnicu godišnjeg kalendara značajnih kulturnih manifestacija i festivala. Jedan od takvih događaja jeste i Kanski festival koji je prošao skoro neopaženo.

Prethodnih godina bili smo svedoci da su kanski laureati tokom godine bili obavezne filmske poslastice za pogledati na drugim festivalima i u bioskopima. Značaj Kanskog festivala potvrđen je još jednom i prošle godine kada je kanski pobednik film Parazit, južnokorejskog reditelja Bon Džon- houa osvojio Oskara, u kategorijama  za najbolji film i za najbolji film izvan engleskog govornog područja.

Godina bez Kanskog festivala?

Onima koji prate filmska dešavanja sigurno nedostaju ekskluzivni intervjui sa poznatim i rediteljima i glumcima u usponu, kadrovi mondenske Kroazete, crvenog tepiha i glamuroznih toleta koje vrlo često pomeraju modne granice.

Prolazilo je vreme, a pitanje održavanja ove manifestacije ostalo je da pomalo lebdi u vazduhu, sve dok francuska Vlada definitivno nije odlučila da zabrani javna okupljanja tokom čitavog leta. Tada je bilo svima jasno da će gradić na Azurnoj obali krajem maja i početkom juna prvi put od 1939. godine biti mirno mesto sa razglednice.

Kanski festival zamišljen je ne samo kao filmska smotra najboljih filmova iz celog sveta, nego i kao prema rečima Tijerija Fremoa, umetničkog direktora festivala događaj koji će privlačiti veliku medijsku pažnju u cilju veličanja filmske umetnosti, podsticati filmsku industriju širom sveta, postavljati globalne standarde i dati priliku malo poznatim umetnicima da prošetaju crvenim tepihom slavnih.

Zabrana okupljanja onemogućila je sve to. A onda je doneta važna odluka koja je pokazala svu veličinu i simboličku vrednost ovog festivala. Svi pristigli filmovi će proći zvaničnu selekciju odabranog žirija i imaće pravo da nose oznaku Zlatne palme u daljoj distribuciji.

Šta može bolje dokazati simboličku vrednost jednog događaja, od načina da se  ovako afirmiše jedna grana umetnosti?

U zvaničnom saopštenju dostupnom na sajtu festivala  Tjeri Fremo je istkao da ova godina pokazuje da je film kao sredstvo izražavanja življi nego ikada, pre svega po broju pristiglih radova autora.

Ukupan broj od 2.067 pristiglih  filmova iz celog sveta bio je rekordan ove godine, čime je prvi put u istoriji premašena brojka od 2000.

Takođe, do sada nije zabeležen tako veliki broj zemalja koje su imali svoje filmske predstavnike, kao ni  veliki broj autora žena (precizna statistika dostupna je na sajtu).

Direktor i članovi žirija Kanskog festivala, na čelu sa Spajk Lijem odlučili su se da i ove godine prionu na posao i obave selekciju filmova u novim uslovima – online i putem intenzivne komunikacije.

Filmovi Zvanične selekcije (njih 56) bili su dostupni od 29. maja do 7. jun na zvaničnom YouTube kanalu WE ARE ONE koji je nastao udruživanjem velikih filmskih festivala. Sav prihod prikupljen putem platforme biće doniran Fondu solidarnosti Svetske zdravstvene organizacije za borbu protiv pandemije korona virusa.

Virtuelni  Fashion week 

Još jedan događaj koji pomera granice u aktuelnom trenutku i još jednom dokazuje svoj značaj jest i Londonska nedelja mode (LFW), koja je prvi put održana 1984. na inicijativu Britanskog modnog saveta. Danas se LWF održava dva puta godišnje, u junu kada se predstavlja muška kolekcija i u septembru kada se predstavlja ženska.

Neka od imena koja su obeležila ovaj događaj su Vivijan Vestvud , Aleksandar Mekvin, i Stela Mekartni , a svoj debi imali su modeli koji su obeležili poslednju deceniju 20. veka kao što su Noami Kembl, Kejt Mos i Jasmin Le Bon.

Najmlađa nedelja mode, poznata po svojoj ekstravaganciji, političkoj angažovanosti i hrabrosti u eksperimentisanju i pomeranju granica u umetnosti i modi, ove godine sigurno će ostati upamćena i po hrabrosti u korišćenju digitalnih platformi i organizovanju virtuelne nedelje mode. Britanski modni savet objavio je vest da će ovogodišnji junski LWF biti digitalan i polno neutralan, odnosno da će biti predstavljena i muška i ženska kolekcija.

Karolin Raš izvršna direktorka Britanskog modnog saveta izjavila je da je bitno okrenuti se budućnosti i iskoristiti pravu priliku za inovaciju, promenu i saradnju. „Kreirajući platformu za nedelju mode, prilagođavamo digitalnu tehnologiju našim današnjim potrebama, ali i planiramo da je koristimo i u budućnosti. Dizajneri će imati priliku da dele svoje priče i plasiraju svoje kreacije široj globalnoj zajednici“.

Virtuelni događaj bio je dostupan na zvaničnom sajtu od 12. do 14. juna. Osim zakazanih dešavanja veb lokacija sadržala je odeljak Explore na kojem je bio dostupan sadržaj brendova partnera i medijskih kuća. Virtuelni showroom bio je dostupan kroz inovativnu platformu tehnološke kompanije Joor za veleprodaju u modnoj industriji, dok je Smarteezer omogućio tehnologiju za konvertovanje video zapisa u interaktivna iskustva i kupovinu. Takođe, prisutne su bile i dizajnerske stranice na kojima je omogućen uvid u rad svakog brenda sa kontaktima za prodaju. Londonska nedelja mode imala je i svoj precizan raspored streem-ova, tačnije intervjua sa poznatim kreatorima današnjice i podkasta.

Svi na catwlak!

Prvi put u istoriji na ovu manifestaciju pozvana je i publika na catwalk. Organizatori su se odlučili da podrže interaktivnost događaja tako što su pozvali široku publiku da se obuče u svoju najbolju modnu kombinaciju i podeli svoj catwalk sa haštagom #LFWCatwalkChallenge. Za svaki objavljeni snimak donirano je 5 funti Modnom fondu za borbu protiv COVID-19. Najbolji klipovi su izmontirani i prikazani u nedeljnom line up-u.

Londonski fashion week nije prvi u svetu koji se odvažio na organizovanje virtuelnih događaja. Pre Londona, i u Šangaju je organizovana virtuelna nedelja mode koja je imala poseban format See Now, Buy Now . Na taj način publici je omogućeno da kupi artikle sa modne piste putem telefona.

Ukupan profit je iznosio oko 2.8 miliona dolara. Tokio je organizovao prvi live stream  fashion week još u martu. Ipak, London je prvi evropski grad koji je usvojio digital only model za jednu važnu manifestaciju.

Baš kao i Kanski festival i Londonska nedelja mode dokazala je svoj značaj za kulturu. Potreba za ove dve manifestacije opstala  je i u krizinom trenutku. Svojim odgovorima na krizu one su pokazale koliko su živi događaji važni i na koji način se mogu transformisati i dopreti do šire publike bilo kada, bilo gde.

Novi kontekst poslovanja   

Šta se promenilo nakon pandemije i restriktivnih mera izolacije i kakve implikacije će te promene imati u budućnosti na ponašanje i način života, kao i kako se prilagoditi, su teme o kojima se danas najviše diskutuje.

Brojni marketinški stručnjaci govore o promeni ponašanja potrošača i dolaženjem u prvi plan vrednosti koje jedan brend nudi. Možda više nego ikada kontekst upravlja sadržajem. Takođe, govori se i o zadržavanju na nižim nivoima Maslovljeve hijerarhije potreba, što direktno utiče na promenu motivacije za neku akciju. Od brendova se zahteva da pokažu visok nivo samosvesti opravdanosti svog postojanja, tačnije da ohrabre, pomognu, olakšaju i dokažu da su prisutni i u izmenjenom kontekstu.

U danima izolacije, jedini način kako su oni zapravo bili prisutni u životima potrošača jeste putem digitalnih medija i platformi. Pa tako, osim što se donekle menja semantika brendova, svedoci smo da se drastično ubrzava i promena kanala komunikacije i način kreiranja iskustva.

Trenutna situacija ukazuje da ćemo sve više stvari nastaviti da radimo online, što direktno implicira da će brendovi sve više raditi na dizajniranju digitalnih platformi i kreiranju digitalnog, personalizovanog korisničkog iskustva. Razne aplikacije za održavanje online sastanaka pokazale su se kao dobra ad hoc rešenja i korisni alati u održavanju socijalnog kontakta uz fizičku distancu, u prvom talasu krize.

Sada se već nalazimo u nekom novom planetarnom trenutku. Tačnije, u svetu posle restriktivnih pandemijskih mera u kojem su i dalje prioriteti održavanje socijalne distance, ograničen broj ljudi na događajima, manji budžeti i oštre higijenske i sanitarne mere. Nova situacija, znatno ograničava event industriju i zahteva od experiential marketinga proaktivnost i novo promišljanje načina kreiranja iskustva.

U novom okruženju našli smo se i mi kao agencija i rešili da identifikujemo šta je klijentima trenutno najpotrebnije, ali i da razumemo kakve će tendencije biti u budućnosti. Tako je došlo do kreiranja novog vida digitalnih usluga u okviru novog sektora Digital X, koji se bazira na korišćenju punog potencijala nauke, tehnologije i kreativnosti.

From Live to Digital Experiences ili kako se u krizi kreiraju nove mogućnosti

Naša polazna ideja je da u novim okolnostima, sa jedne strane obogatimo realno iskustvo i dopremo do što šire publike, a sa druge da unapredimo digitalno iskustvo poboljšavanjem interakcije i veće angažovanosti ciljne publike na digitalnim platformama. Takođe, cilj nam je da svojim klijentima ponudimo bolje razumevanje podataka o njihovim potrošačima/korisnicima i upotrebimo ih za dizajniranje modela koje će kampanje učiniti efikasnijim, povećati prodaju, ojačati lojalnost i doneti bolje poslovne rezultate. 

U skladu sa tim, naša agencija pokrenula je novu diviziju pod nazivom Digital X u okviru koje razvijamo usluge kreiranja hibridnih/virtuelnih događaja, interaktivnih videa, razvoja virtuelnih showroom-ova, poslovnica i prostornih obilazaka, customer journey & data mapping i razvoja prediktivnih modela.

Misija Digital X divizije je da kreira nove prilike i podstiče dugorčno uspešnije poslovanje. Da strateškim pristupom i uz stalno usavršavanje, stvara ambijent koji klijentima i partnerima omogućava bolje razumevanje okruženja, parametara u digitalnom sistemu i tehnološkog trenutka u kome se nalaze. Digital X daje podršku u vremenu posle korone kroz jedinstvenost, efikasnost i new social digital impact, kao skup vrednosti koje tržište može da iskoristi i usmeri ka aktivnijem doprinosu zajednici.

Hibridni/virtuelni događaji

Hibridni i virtuelni događaji predstavlja interaktivno okupljanje velikog broj ljudi na mreži u ambijentu kreiranom u stvarnom i digitalnom svetu, uz podsticanje učesnika na interakciju.

Mogućnosti za kreiranjem sadržaja i storytelling-om u okviru hibritnog/virtuelnog event-a su izuzetno velike. Hibridni/virtuelni event može obraditi i bolje „fokusirati“ jednu temu sa kojom korisnici mogu da se povežu i da je komentarišu. Jedna od njegovih prednosti, osim okupljanja većeg broja, jeste i mogućnost angažovanja većeg broja influensera, performera, muzičkih zvezda i govornika sa kojima učesnici mogu stupiti u direktni kontakt, postaviti pitanje ili podeliti sa njima neku ideju. U hibridnom/virtuelnom događaju otvara se i mogućnost da neko od učesnika postane zvezda događaja u online uključenju, pokazujući svoj talenat ili predstavljanjem ideje.

Hibridni i virtuelni događaji imaju niz prednosti, od povezivanja većeg broja ljudi, preko smanjivanja troškova, do pouzdane metrike uspešnosti i posećenosti.

Produkcija ovakvih događaja postavlja nove standardne u event management-u i experiential marketingu i podrazumeva transformaciju događaja u online prenose uživo, odnosno streaming-e po uzoru na televizijske šou programe, konferencije ili druge vrste događaja.

Interaktivni video

Tim sektora Digital X bavi se i razvijanjem manjeg formata – interaktivnog videa. U svetu interaktivni videi već imaju svoju primenu naročito u okviru digitalnog marketinga i sada sve popularnije online kupovine (e-commerce.)

Interaktivni video je poseban format interaktivnog sadržaja koji omogućava korisniku da vodi i kreira priču po svom izboru. Tačnije, interaktivni video pruža korisniku mogućnost oblikovanja content-a i uključenost u dizajniranje svog korisničkog iskustva. Po svojoj prirodi on je u potpunosti okrenut korisniku i provocira njegovu dalju akciju. Osnovna postavka interaktivnog videa je kreiranje dobrog zapleta kako bi korisnik imao osećaj da je preuzeo glavnu ulogu u priči koju priča brend.

Ono što ga izdvaja od običnog reklamnog videa jeste odsustvo linearnog storytelling-a. Druga njegova karakteristika jeste gemifikacija sadržaja, koja podrazumeva da korisnik nešto mora da uradi, kako bi do nečeg došao ili nešto dobio. Dobar primer korišćenja virtulenih videa je u CSR kampanjama u kojim korisnici intervenišući u sadržaj doniraju sredstva za određenu namenu. Treća njegova karakteristika je da omogućava interakciju sa poznatim ličnostima sa kojima korisnici mogu stupiti u direktna kontakt. Korisnici mnogo bolje reaguju na ovakvu vrstu videa, češće su zainteresovani za preglede i mnogo više se zadržavaju. Upravo to daje mogućnost da se kroz kvalitetan i kreativan sadržaj ispriča priča o brendu i plasira željena poruka. Takođe, vrlo je zanimljiv za korisnika jer ga navodi da što više puta „odigra igricu“ i istraži sve mogućnosti. Svakako da jedan ovakav video ostavlja mnogo jači utisak, pa se samim tim i poruka brenda koju želimo da prenesemo duže pamti. Ovakav video predstavlja odličan content za online brend kampanju.

Nova generacija digitalnih usluga zasnovanih na podacima 

Drugu grupu novih servisa predstavljaju usluge razvoja prediktivnih modela i mapiranja customer journey-a, koje se pre svega zasnivaju na analizi velikih i kompleksnih setova podataka.

Mapiranje customer journey-a predstavlja indentifikaciju na kojim sve mestima i kako korisnik ostvaruje interakciju sa određenom organizacijom. U sledećoj fazi prelazi se na mapiranje procesa kako bismo videli na koji način organizacija tu interakciju prevodi u sopstvene procese. Pored mapiranja customer journey-a proces čini i mapiranje employee journey-a, kako bi se uočilo na koji način i kako zaposleni ostvaruju interakciju sa organizacijom. Krajni rezultat je dizajniranje aplikacija, platformi i kanala koji unapređuju customer journey.

Proces kreiranja prediktivnih modela i mapiranje customer journey-a čini nekoliko koraka – dizajniranje, efikasnost, harmonizacija. Dizajniranje je deo procesa koji se odnosi na customer journey-a, koje podrazumeva sistematizaciju podatka o korisniku, kreiranje mape iskustva i dizajniranje iskustva korisnika na ključnim mestima. Efikasnost, odnosno mapiranje poslovnih procesa podrazumeva upoznavanje sa poslovanjem i identifikovanje ključnih procesa. Poslednji korak je harmonizacija ili sistematizacija podataka koja podrazumeva nekoliko faza. Data Input – sakupljanje i integracija podataka sa različitih izvora pomoću mikro servisa. Data modeling – optimizovanje prediktivnih algoritama i procesuiranje velike količine podataka. Data output, odnosno konstantno unapređivanje customer experience-a uz praćenje rezultata.

Prediktivno modeliranje i mapiranje customer journey-a je moćan alat koji predviđa put i ishod neke akcije korisnika, pospešuje efikasnost i obezbeđuje pouzdano, održivo poslovanje i ROI.

Nezavisno koji biznis je u pitanju, mogućnosti koje digitalna tehnologija danas nudi, sa jedne strane i out of box rešenja, sa druge su tako velike da se zasigurno može obezbediti pun doživljaj, jedinstveno korisničko iskustvo, produktivna interakcija i razmena, u svakom trenutku i na bilo kom mestu.

Efekti pandemije korona virusa na industriju  

O pandemiji korona virusa govori se i kroz ekonomsku metaforu crnog labuda, koja podrazumeva pojavu potpuno neočekivanih i nepredvidivih događaja sa nepoznatim posledicama. Da se podsetimo, ova metafora inspirisana je uočavanjem postojanja crnih labudova tokom otkrića Australije za koje se do tada verovalo da ne postoje.

Sada je već izvesno da će se negativni efekti pandemije osetiti u prva dva kvartala 2020. godine, a možda i duže. Neke proizvodne industrije obustavile su svoju proizvodnju globalno, dok su druge optimizovale proizvodne procese i radno vreme. One kompanije čija delatnost, ali i infrastruktura to može da iznese modifikovale su svoje poslovanje na rad od kuće.

Nezahvalno je govoriti koja industrija je više pogođena, jer su na neki način sve industrije u ekonomskoj međuzavisnosti, ali svakako najveći teret nose uslužne industrije i industrija organizacije događaja. Časopis RollingStone objavio je interesantan članak o uticaju pandemije na industriju organizovanja koncerata i festivala. U članku možete pročitati na koji način se poznati svetski producenti i menadžeri bore sa trenutnom situacijom, koja podrazumeva otkazivanje koncerata i turneja zakazanih i do godinu dana unapred. Ono što ih najviše zabrinjava jeste neizvesnost situacije, ali i što ono čuveno THE SHOW MUST GO ON, kada je neko od muzičara bolestan ili nešto ne funkcioniše u organizaciji, više nije primenjivo.

Da li je zaista tako? Da li smo zaista u situaciji da kažemo – „pakuj opremu“­­?

Relevantni izvori i sagovornici The Newyork Times magazina predviđaju da će se situacija stabilizovati početkom maja, ukoliko se preventivne mere budu sprovodile dosledno.

Zanimljiva je i činjenica da se efekat crnog labuda može odnositi na neku nepredviđenu pozitivnu pojavu, kao što je to bio slučaj sa pojavom interneta. Takođe, može i da označava i neku negativnu pojavu koja može imati i pozitivne efekte.

Svaka krizna situacija test je za svako društvo i navodi na ličnu, opštu i profesionalnu introspekciju. U profesionalnom smislu, uslužne delatnosti rade na redefinisanju i transformaciji korisničkog iskustva u svet digitala.

Kako event može „raditi u kućnim uslovima“, čini se  kao pravo pitanje u ovom trenutku

Event industrija, možda više nego ikada, mora da se osloni na digital i druge industrije, kao što je gaming industrija, kako bi adekvatno odgovorila na kriznu situaciju. Kao logično rešenje izazova nameće se virtuelni događaj koji omogućava da se u kućnim uslovima ostvari interakcija sa odgovarajućim sadržajem, porukom, ali i ostalim učesnicima.

Online konferencije, poslovni  sastanci i sajmovi već su uzeli maha tokom trajanja ove krize. Ova rešenja pokazala su se kao vrlo efikasna, ali ništa ne može zameniti  interakciju u fizičkom okruženju i živ kontakt. Zato je za veći nivo interaktivnosti neophodno uzeti u obzir i pojavu interaktivnog videa, koji  postaje sve popularniji i u online marketingu.

Šta je zapravo interaktivni video? 

To je poseban format interaktivnog sadržaja koji omogućava korisniku da vodi i kreira priču po svom izboru. Po svojoj prirodi on je u potpunosti okrenut korisniku i provocira njegovu dalju akciju. Ono što ga izdvaja od običnog reklamnog videa jeste odsustvo linearnog storytelling-a i mogućnost da nas prema našem izboru vodi na jedinstveno korisničko iskustvo. Druga njegova karakteristika jeste gemifikacija sadržaja, koja podrazumeva da korisnik nešto mora da uradi, kako bi do nečeg došao ili nešto dobio. Dobar primer korišćenja virtulenih videa je u CSR kampanjama u kojma korisnici, intervenišući u sadržaj, doniraju sredstva za određenu namenu. Treća njegova karakteristika je da omogućava interakciju sa poznatim ličnostima sa kojima smo oduvek želeli da stupimo u kontakt.

Youtube platforma je već uvela hotspotove koji se mogu intuitivno podesiti tako da omogućavaju korisnicima da sami kreiraju svoja korisnička iskustva, koristeći se formom interaktivnog videa.

Mogućnosti koje interaktivni video nudi još uvek su relativno neistražene, ali je on već prisutan kao sastavni deo prodajnih i marketinških aktivnosti brojnih kompanija. Na primer, jedna modna kuća je snimila video u kojem akteri nose njihove modne kombinacije. Klikom na odevnu kombinaciju odlazite na njihovu platformu za kupovinu i možete kupiti odevni komad koji nosi lik iz muzičkog spota.

Virtuelni video koristi se već sada i u muzičkoj industriji. Sony production je preko virtuelnog videa na nov način plasirao popularnu pesmu Boba Dilana Like a Rolling stone, a Coldplay je u potpunosti iskoristio mogućnost gemifikacije u svom virtuelnom spotu.

Kako da virtuelni video razvijemo u celokupni događaj i iskoristimo sve njegove mogućnosti, pitanje je kojim ćemo se pozabaviti u narednom periodu, jer i u ovakvim okolnostima THE SHOW MUST GO ON!

Korona virus – naša realnost 

Prilikom organizacije svakog događaja jedna od važnih stavki je pravljenje matrice rizika koja nam služi da predvidimo i predupredimo sve prepreke koje se mogu javiti tokom planiranja realizacicije nekog događaja. U toj Pandorinoj kutiji svakog događaja vrlo često možete naći vremenske prilike, ukoliko se događaj održava napolju, nestanak struje, povrede na radu, kašnjenja, bolest nekog od učesnika ili organizatora…. Osim u izuzetnim slučajevima, retko da su se tu mogle naći i elementarne nepogode ili epidemije novog  virusa, kao što je korona.

Statistički podaci sa portala Worldometar Corona Virus trenutno pokazuju da je korona virus raširen u 121 zemlji, zaraženo je 130,164 ljudi, od toga 4,754 ljudi umrlo, a 68,677 je izlečeno.  Ohrabrujuća je stopa oporavka – visokih 94%.

Ne ulazeći u sociološke i psihološke reperkusije novonastele epidemije virusa korona, svesni smo činjenice da je COVIID-19  već sada ozbiljan problem na koji agencije i svi učesnici u organizaciji događaja treba da imaju odgovarajuće rešenje.

Krizni trenutak event industrije 

Trenutak u kome se sada nalazimo već počinje da prevazilazi  okvire preventivnih mera za organizatore kao što su, postavljanje punktova za dezinfekciju ruku, sanitarnu opremu, testiranje na licu mesta, izbegavanje direktnog fizičkog kontakta, izbegavanje zaraženih područija i odabir prostora sa visokim nivoom higijenske i sanitarne kontrole. Iako su ove mere uvek dobrodošle, u ovom momentu kada se veliki svetski događaji uveliko otkazuju i kada je u našoj zemlji doneta odluka Vlade da se zabrane okupljanja u zatvorenom prostoru sa više od 100 ljudi, vreme je da razmislimo i o alternativama organizacije masovnih događaja, koncerata, sajmova, konferencija i sastanaka.

Ako uzmemo u obzir da event industrija počiva na okupljanjima, realnom doživljaju, iskustvu, razmeni energije, ideja i informacija, otkazivanje događaja svakako predstavlja krizni trenutak koji zahteva odgovarjuću reakciju, kako bi se nastavilo sa poslovanjem.

Savremene tehnologije i gerila u borbi protiv uticaja korone 

Ključ odgovora event industrije na krizu jeste korišćenje punog potencijala savremenih tehnologija u kreiranju virtuelnih događaja i preusmeravanja strategije kreranja doživljaja na druge kanale komunikacije, poput live strema-a, video i animiranog sadržaja, proširene stvarnosti i osmišljavanja kreativne gerile, koja će kreirati adekvatan doživljaj bez potrebe za organizovanim skupom. Mogućnosti koje digitalna tehnologija danas nudi, sa jedne strane i out of box rešenja, sa druge su tako velike da se zasigurno može obezbediti pun doživljaj, jedinstveno korisničko iskustvo, produktivna interakcija i razmena, sa minimum kontakta i opasnosti od širenja zaraze.

Pojedine multinacionalne kompanije su već reagovale. HTC-ov odgovor na trenutnu situaciju je organizacija prve potpuno virtuelne konferencije. Konferencija HTC Vive Ecosystem (VEC) koja se redovno održava u Šenženu u Kini, ove godine će svoje učesnike ugostiti u potpuno virtuelnoj stvarnosti. Događaj je transformisan u Virtual Vive Ecosystem Conference (V2EC) i održaće se 19. marta. u okviru ENGAGE-a, platforme za obuku i obrazovanje u virtuelnoj stvarnosti. Platforma omogućava edukatorima i kompanijama da organizuju sastanke, prezentacije i događaje sa ljudima širom sveta. Pomoću platforme može se kreirati trening u VR okruženju za samo nekoliko minuta. Alat je vrlo jednostavan za upotrebu i ne zahteva tehničku stručnost. Sesije se mogu organizovati uživo ili snimiti i sačuvati kako bi kasnije bile predstavljene drugima.

Strategija event industrije  

Sa ciljem da u skladu sa društvenom-odgovornošću odgovorimo na trenutne globalne izazove i smanjimo uticaj epidemije na ROI i ključne pokazatelje uspešnosti, počeli smo da razvijamo strategije i planiramo aktivnosti za naše klijente koje će pomoći da se na pravi način izborimo sa trenutnom situacijom. Osnovni zadatak je da smanjimo potencijalne gubitke ideja, informacija i različitih mogućnosti za razvoj poslovanja, koji svaki događaj nosi.

Ukoliko planirate da realizujete događaj ili konferenciju od vitalne važnosti za vašu publiku ili poslovnje, razmislite o mogućnostima koje kreativna industrija i digitalne tehnologije nude za povezivanje, razmenu, aktivaciju i kreiranje doživljaja. U datim okolnostima, upravo kreativnost i tehnologija uz odgovorno ponašanje, pomažu održivost biznisa i omogućavaju kreiranje novog vida iskustva, stvarajući tako dodatnu vrednost za sve vaše zainteresovane strane.

Interakcija potrošača sa brendom je danas imperativ, jer izaziva pozitivnu, emotivnu vezu koju tradicionalni oblici oglašavanja ne mogu tako lako postići. Danas, brendovi moraju na efikasan način da privuku pažnju i angažuju potrošača / klijenata kroz multidimenzionalnu komunikaciju. Takva efikasnost se upravo postiže experiential (engagement) marketingom.

Miro Antić, Co-founder / Partner, M2Communications

Statistički podaci koji su objavljeni na portalu iz oblasti experiential marketinga Bizzabo i u EventTrack izveštaju, kažu da 80% marketara veruje kako događaji čine jedan od ključnih faktora u uspehu njihovih kompanija, 77% marketara koristi experiential marketing kao vitalni deo advertajzing strategije brenda, 93% potrošača tvrdi da događaji imaju veći uticaj na njih nego TV reklame, 98% potrošača kreira i deli digitalni ili social media sadržaj na događajima i aktivacijama, 74% učesnika događaja ima pozitivnije mišljenje o kompaniji, brendu ili proizvodu promovisnom tokom događaja.

Jasno je da experiential marketing postaje sve veća tema, a metodologija koja će biti ključna za njegov dalji razvoj definiše se kao Experience design. Experience design prevazilazi okvire marketinga i postaje relevantan u drugim industrijama, poput zabave, ugostiteljstva ili turizma, pa čak i u kulturi, sportu, i u onim oblastima u kojima se do sada nije razmišljalo na ovaj način.

Odlična vest je da su kompanije i brendovi sve hrabriji u pristupu kampanjama i komunikaciji ka potrošačima. Hrabri su da eksperimentišu i menjaju dosadne koncepte utvrđene prevaziđenim standardima. Na primer, novi globalni BMW-ov sajt je danas zapravo on-line lifestyle magazin, definisan atraktivnim sadržajem, dok je link ka modelima automobila na poslednjem mestu u glavnom meniju. Oni ovim pokazuju da na prvo mesto stavljaju interesovanja, emocije i suštinske potrebe čoveka/kupca, a ne sopstveni prozivod, čime stvaraju jedno potpuno novo iskustvo brenda. Takođe, događaj na kome je lansiran model BMW X3 u Beogradu i koji je predstavljao svojevrsno imaginarno osvajanje Marsa, je odličan primer odbacivanja stereotipa u komunikacijskom pristupu u autoindustriji.

Aktuelni trendovi i ono što će definisati “event management” i “experience” marketing u budućnosti.

Jedan od rastućih trendova je kombinovanje experiential marketinga sa snažnom digitalnom kampanjom. Ključ je stvaranje digitalnog sadržaja koji vredi podeliti i pronalaženje onoga što će privući publiku u cilju postizanja većeg reach-a i maksimizacije marketinškog rezultata. Na našim prostorima, klijenti još uvek nisu u potpunosti razumeli snagu ovakvog pristupa, ali u svetu, kombinovani model postaje standard u organizaciji događaja.

VR (virtual reality) i AR (augmented reality) su uveliko prisutni u marketingu, iako se manifestacija punog potencijala ovih tehnologija tek očekuje. Međutim ono što je zaista uzbudljivo, bar kada je u pitanju event produkcija i experiential marketing, je zapravo mixed reality. Kombinovanje digitalnog i virtuelnog sadržaja sa stvarnim svetom na događajima ili aktivacijama, podići će interakciju na viši nivo i otključati novu dimenziju u kreiranju brand experience-a. U bliskoj budućnosti će i agencije uz standardne vidove prezentacije poput grafičkih rešenja, 3D modela ili videa, predstavljati klijentima određena idejna rešenja ili čak čitave koncepte u VR-u.

Ići u korak sa tehnologijom i integrisati je, jedan je od najvećih izazova, ali ujedno i glavni motiv za dalju transformacije experiential marketinga i event produkcije. Nove tehnologije će doneti viši nivo personalizacije iskustva, veći stepen interakcije, i omogućiti da učesnici događaja ili aktivacije postanu kreatori koji aktivno, u realnom vremenu, menjaju sadržaj, tok, čak i ambijent događaja. Pored tehnologije, jednaku ulogu u razvoju ove oblasti će imati i snažna veza sa umetnošću i kulturnim nasleđem. Stoga je važno reći da, iako tehnološki napredak predstavlja jedan od ključnih faktora civilizacijskog napretka, čovečanstvo treba da bude pažljivo da se u svemu tome ne izgubi snaga duha i suština ljudskog bića.

Gde je zapravo najveći potencijal za razvoj poslovanja u ovoj oblasti.

Na osnovu statistike koja kaže da danas pamtimo manje od 70% onoga što vidimo, a preko 95% onoga što iskusimo, moglo bi se reći da pravi kapacitet experiential marketinga ne možemo sagledati. Gledajući globalno, najveći potencijal je zapravo u stvaranju nove ekonomije uvođenjem inovativnih proizvoda i usluga. Kreiranjem novih ideja, tehnoloških rešenja i komunikacionih modela, uz odgovorno ponašanje prema prirodi i čoveku i snažnu podršku razvoju kulture, otvoriće se nove mogućnosti za dalji razvoj, kako biznisa, tako i društva u celini.

Na kraju, sve se svodi na kreativnost i efektivnu upotrebu resursa koji su u datom trenutku na raspolaganju. Kada govorimo o kreiranju doživljaja, zaista je svejedno da li su u pitanju levitirajuće platforme i roboti sa veštačkom inteligencijom ili plaža u skrivenoj morskoj uvali, ako je svrha dobra, ideje sveže i iskreno dajemo sve od sebe da pomerimo granice.

Agencija M2Communications je spcijalizovana za experiential marketing i event produkciju. Sarađujemo sa velikim brojem klijenata iz različitih industrija. Svaka aktivnost ili projekat na kome radimo je specifičan i zahteva dva odvojena procesa: kreativno stvaranje i implementaciju. Prvi od ta dva, koji rezultira u jedinstvenom rešenju, podrazumeva tri faze: fazu otkrivanja, kreiranja (ideja) i konceptualizaciju.

U fazi otkrivanja proučavamo brend ili kompaniju, upoznajemo se sa okruženjem, rezultatima, konkurencijom, pozicijom na tržištu i dosadašnjim aktivnostima. S obzirom na to da uglavnom radimo sa internacionalnim kompanijama i brendovima, često istražujemo zemlje iz kojih potiču, njihovu istoriju, kulturu, umetnost, običaje, aktuelnosti… Trudimo se da sa klijentima zajednički definišemo očekivanja i razmenimo iskustva, u cilju uspostavljanja potpunog razumevanja zadatka koji je pred nama. To je neophodno za dobru startnu poziciju i omogućava partnerski rad tokom celog procesa. Stoga nam je jako važno da ovu fazu iskoristimo i da klijentu jasno predočimo sve mogućnosti i šta mogu dobiti kao finalni proizvod.

Za nas pak, definisanje zadatka je tek početak ove faze, jer onda sledi potraga za raznim zanimljivim ili manje poznatim informacijama čija je svrha da nas odvedu do autentičnih rešenja. Jedan od primera je organizacija događaja u Porto Montenegru na temu Venecijanskog karnevala. Istraživali smo istorijat karnevala, uticaj Komedije del arte, kao i tipove i simboliku karnevalskih maski kako bismo kreirali što jasniji uvid u jedan od najživopisnijih i najprepozantljivijih događaja u svetu. Saznanja koja smo stekli predstavljala su osnov za razvoj kreativnog koncepta.

Druga faza je generisanje ideja. Neretko, ideja nastaje kao rezultat nekog prethodnog saznanja, analize svega što nas okružuje, životnih iskustava, razgovora sa ljudima koje upoznajemo, našeg doživljaja umetnosti ili trendova. Inspiraciju za ideje rađa radoznalost, učenje i ukratko, istraživanje svih oblasti života budući da kreativni „mozak“ svugde može da nadje okidač. Možemo reći da ovu fazu živimo svaki dan, jer bez obzira na konkretne projekte, svakodnevno smo posvećeni stvaranju i kreativnom razmišljanju.

U fazi konceptualizacije skup ideja do kojih smo došli razvijamo i svodimo na izvodljiva rešenja. To je i glavni izazov, jer vođeni inspiracijom često kreiramo vrlo zanimljive koncepte koje je onda neophodno staviti u okvir definisan realnim mogućnostima. Tako dolazimo do finalnog proizvoda koji nije samo idejni, nego je apsolutno izvodljiv. U našem radu između ta dva pojma ne sme da postoji razlika, i to je ono što klijenti izuzetno cene.

Proces implementacije (planiranje, produkcija i realizacija) je operativniji i funkcioniše u trouglu pouzdanih partnera, efikasnog  tima  i poštovanja rokova.

Dobro planiranje je jedan od ključnih preduslova za besprekornu realizaciju. Od pripreme budžeta, preko identifikovanja i izbora dobavljača, plana produkcije, preko izrade, scenarija i tehničkih košuljica, do detaljne razrade zadataka svakog člana tima tokom faza produkcije i izvršne relaziacije.

Produkcija je usko vezana za rad sa partnerima i dobavljačima. Ovo je faza koja obuhvata izradu i pripremu svih elemenata (fizičkih, intelektualnih, grafičkih…) koji su sastavni deo jednog događaja ili nekog drugog projekta. Kontrola rada, rokova i kvaliteta je ključna u ovoj fazi, a sam projekat neretko prolazi kroz određene modifikacije koncepta ili redizajn pojedinih elemenata.

Faza realizacije podrazumeva samu egzekuciju događaja ili aktivacije. Ovo je najuzbudljivija, ali ujedno najodgovornija i najstresnija faza. Više različitih timova učestvuje u realizaciji. Od kreativaca i organizacije, preko tehničkih ekipa zaduženih za scenu, rasvetu, zvuk, video, specijalne efekte…, pa sve do keteringa, logistike, performera i umetnika. Glavnu reč tokom realizacije vode kreativni direktor i režiser ili glavni izvršni producent događaja. Pored njih, koordinaciju realizacije vrše producenti i ispicijenti. U fazi realizacije najvažnije je pravoremeno i prezicno izvođenje, a komunikacija i međusobno razumevanje vođa timova je presudna. Iako u teoriji stoji da kod realizacije nema prostora za improvizaciju, u realnosti su stvari nešto drugačije, jer se dešavaju nepredviđene situacije. U takvim situacijama neophodno je da vođe projekta reaguju na vreme i na pravi način, a neretko i da improvizuju. Oni najiskusniji su sposobni da improvizacju pretvore u neočekivani wow efekat.

S obzirom na kompleksnost projekata i brojne izazove sa kojima se susreću, članovi tima u kreativnoj event agenciji su često all round igrači. Ljudi koji uspešno pokrivaju kreativni, komunikacijiski i produkcjiski aspekt ove uzbudljive i lepe struke.