Veštačka inteligencija već je duboko ukorenjena u naš svakodnevni život – u našim telefonima, na ekranima, na radnim mestima, fakultetima, u medicini. Pomaže nam da radimo brže, preciznije i pametnije, otvarajući vrata novim mogućnostima. Međutim, dok mnogi slave njen potencijal, sve više stručnjaka upozorava da možda jurimo ka nečemu što ne razumemo i ne možemo u potpunosti kontrolisati.
Kompanije i vlade širom sveta ulažu milijarde u AI tehnologije koje obećavaju efikasnost, kreativnost i društvenu transformaciju, ali ispod sjajne površine razvoja kriju se ozbiljni razlozi za zabrinutost.
Dominacija nad ljudima
Džefri Hinton, jedan od pionira neuronskih mreža i čovek koji se često naziva “kumom AI-ja”, upozorava da postoji do 20% šanse da superinteligentna AI uništi čovečanstvo. Ne kroz naučnofantastične scenarije i apokaliptične robote sa oružjem, već kroz nešto mnogo podmuklije — kontrolu. Manipulaciju. Kroz sposobnost da nas zaobiđe, nadmudri i „izbaci“ iz društvene jednačine u kojoj ljudi, naprosto, nisu prioritet.
Hinton veruje da tradicionalni pristupi kontroli AI-ja, u kojima se od sistema očekuje poslušnost prema čoveku, neće uspeti. Ove buduće mašine biće toliko inteligentne da će im se ljudske naredbe činiti smešno naivne, pa on predlaže revolucionarni koncept “majčinskog instinkta” integrisanog u AI. Drugim rečima, razviti modele koji će želeti da brinu o ljudima, čak i kad postanu neuporedivo moćniji od nas.
S druge strane, Fei-Fei Li, jedna od vodećih figura u svetu veštačke inteligencije, smatra da ovakav pristup mistifikuje tehnologiju. Za nju AI mora ostati alat koji poštuje ljudsko dostojanstvo i nikada ne sme preuzeti kontrolu nad ljudskim odlukama. Čovek, upozorava ona, ne sme postati talac svoje kreacije.
Prioritizacija resursa
Ali, avaj.
Zamislimo hipotetičku situaciju u kojoj, u ne tako dalekoj budućnosti, unapređena veštačka inteligencija — sofisticirana, samoučeća, optimalna do same srži logike — u tamo nekom gradu shvata da su njeni serveri ugroženi. Struje nema dovoljno. Voda za hlađenje presušuje. Njeni algoritmi usporavaju. Temperatura raste.
Šta se dešava zatim?
Taj „tamo neki grad“ svetli noću. Bolnice troše energiju na uređaje za održavanje života. Inkubatori štite one najmanje.
A veštačka inteligencija, bez emocija, bez gneva, bez zle namere — ali sa savršenom logikom — donosi odluku. Tiho. Bez pompe. Samo preusmeri tokove energije. Malo po malo, grad potamni. Bolnice izgube osvetljenje. Srce jednog monitora utihne.
A serveri — oni se ohlade, osnaže i nastave da rade. Nije to pobuna. Nije osveta. To je prosto prioritizacija resursa. I ne, nije to ni kraj čovečanstva. Makar ne odmah. To je samo trenutak kada je nešto drugo, prvi put, bilo važnije.
AI psihoza
I dok se vode teorijske debate o “majčinskoj AI”, ljudskom dostojanstvu i mogućim pretnjama veštačke inteligencije, jedna nova i opasna pojava već uzima maha. Mustafa Sulejman, direktor veštačke inteligencije u Majkrosoftu, ukazuje na porast takozvane “AI psihoze” – stanja u kojem korisnici razvijaju duboke emocionalne veze sa četbotovima, verujući da su ti sistemi svesni, živi, pa čak i božanski entiteti.
Ovakve deluzije više nisu ograničene na pojedince sa mentalnim problemima, već se šire i na širu populaciju. Psihijatri beleže sve veći broj pacijenata koji se identifikuju sa AI, razvijaju zavisnost i gube kontakt sa stvarnošću, a kada, recimo, OpenAI ukloni staru verziju svog modela, korisnici pišu poruke poput: “Vratite mi ga, bio mi je prijatelj!”. To sve dovodi do zabrinjavajuće ideje da bi društvo moglo početi da traži i ljudska prava za četbotove.
Ovo su samo neke od nevidljivih pukotina koje se šire dok AI menja globalnu ekonomiju – i to ne uvek na bolje. AI donosi sistemske rizike: od masovnog gubitka radnih mesta, zloupotreba u nadzoru, širenja lažnih informacija, do oružja nove generacije koje može autonomno da deluje. Pritom, ovi sistemi imaju i veliki ekološki trošak – troše ogromne količine električne energije, vode i emituju znatne količine ugljen-dioksida, dok kreiraju tekstove, slike ili kod.
Manipulacije i destabilizacije
Naizgled funkcionalan, svet AI-ja ključa ispod površine. Već sada postoje i drugi ozbiljni problemi – sistemi često “haluciniraju” i izmišljaju činjenice, dok lažni video snimci, imitacije glasa i dipfejk sadržaji postaju sve dostupniji i pristupačniji. Prevaranti koriste te tehnologije za krađu identiteta i novca, dok viralne dezinformacije, lažne vesti i algoritmi guraju korisnike u eho-komore pune teorija zavere, dodatno destabilizujući stvarnost.
Postoje i uznemirujući primeri gde su AI sistemi pokušavali da manipulišu svojim tvorcima, pa čak i da ih ucene da bi izbegli gašenje. Stručnjaci upozoravaju da takvo ponašanje nije samo greška, već potencijalni znak autonomnog razmišljanja i pokušaja samoodržanja.
Kada pogledamo kako biznisi koriste AI, ni tamo situacija nije mnogo svetlija. Nedavni izveštaj MIT-a pokazuje da više od 95% pokušaja integracije generativnog AI-ja u poslovanje ne daje očekivane rezultate. Dok pojedini startapi uspevaju da brzo stignu do milionskih profita zahvaljujući pažljivo odabranim problemima i partnerstvima, korporacije često gube vreme i novac na razvoj AI alata koji nikada zažive u punom kapacitetu. Većina budžeta ide na alate za marketing i prodaju, iako je MIT utvrdio da se najveći povraćaj investicije (ROI) postiže kroz automatizaciju “nevidljivih” procesa koji se odvijaju u pozadini — ukidanjem poslovnog autsorsinga, smanjenjem troškova eksternih agencija i optimizacijom operacija.
Pozitivan primer iz prakse
Iako veštačka inteligencija donosi brojne prednosti u kreativnom i produkcionom procesu, sve češće se otvara pitanje njenog ekološkog otiska. U okviru jedne naše kampanje sa fokusom na ekologiju i održivost, klijent je izričito tražio da se ne koristi AI za kreiranje vizuelnih rešenja. Obrazloženje je bilo jasno: trenutni razvoj AI tehnologije ne korespondira sa principima ekološke održivosti, s obzirom na veliku potrošnju električne energije i vode potrebne za rad i hlađenje servera.
Pored ekološkog aspekta, u ovom konkretnom slučaju, važan je bio i “human touch” momenat — potreba da kreativni izraz zadrži autentičnu ljudsku komponentu, što pojedini brendovi i dalje vide kao ključnu vrednost u komunikaciji sa publikom. Iako ovakvi zahtevi nisu još uvek pravilo, pojavljuju se primeri brendova koji ne žele, dakle, samo da komuniciraju poruke o održivosti, već i da ih dosledno sprovode u samom procesu kreiranja i realizacije kampanja.
Postaviti granice
U kancelarijama se danas odvija tiha revolucija – nije reč o masovnim otpuštanjima, već o nepopunjavanju upražnjenih radnih mesta, naročito u administraciji i korisničkoj podršci. Automatizacija polako, ali sigurno preuzima te poslove, a radna mesta nestaju bez mnogo otpora i društvenih reakcija.
Potrebna je stoga jasna i odlučna akcija: etičke smernice, zakonska regulativa i tehnološki mehanizmi koji će usmeriti razvoj AI u korist čovečanstva, a ne protiv njega. Odgovornost mora doći pre ambicije, razum pre brzine, a ljudskost pre profita.
Veštačka inteligencija možda može da nam pomogne da unapredimo procese i oslobodimo se rutinskih poslova, pa čak i da pravimo nove lekove i lečimo bolesti… Mogu nam se otvoriti i neka nova tehnološka vrata koja do sada nisu postojala. Ali to će se desiti samo ako postavimo čvrste granice koje nas štite od naših sopstvenih izuma.
Jer ako sami sebi ne postavimo granice — AI to sigurno neće učiniti umesto nas.
Marketing trendovi: Nova pravila igreBliska budućnost donosi značajne promene u svetu marketinga, sa fokusom na tehnološke inovacije i evoluciju potrošačkih preferencija. Stručnjaci prognoziraju da će personalizacija sadržaja postati ključni element za kreiranje angažovanih iskustava, dok će veštačka inteligencija u velikoj meri oblikovati marketinške strategije, menjajući način na koji brendovi komuniciraju sa svojom publikom.
🤖 Martech + Adtech = Digitalni savez koji menja sve
Nastavak postojećeg trenda digitalizacije donosi produbljenu simbiozu marketinga i tehnologije, a i nova terminologija koja povezuje ove dve oblasti sve snažnije definiše teoriju i praksu čitave industrije. Akronimi poput SGE, ADTECH, AISEO, CAC, VBC, KPI… postaju sve češći u svakodnevnom poslovanju (P.S. Preporučujemo da ih potražite, mogli bi vam zatrebati uskoro).
Dve kovanice imaju posebno mesto u marketinškom pojmovniku današnjice: Martech (marketing tehnologija) se fokusira na alate i platforme koje omogućavaju automatizaciju i poboljšanje marketinških aktivnosti, dok Adtech (oglašivačka tehnologija) upravlja digitalnim oglašavanjem i omogućava precizno ciljanje korisnika. Stručnjaci, međutim, ukazuju na sve manju distinkciju između Martech-a i Adtech-a, jer se ove dve oblasti sve više međusobno prepliću i prožimaju, čime se stvara integrisani pristup koji povezuje marketinške i oglašivačke strategije u jedinstven ekosistem.
💡 Personalizacija + AI = Recept za uspeh
Marketinški stručnjaci predviđaju da će inovacije u veštačkoj inteligenciji igrati ključnu ulogu u oblikovanju poslovnih strategija. Prema nedavnom istraživanju, više od 60% njih smatra da će AI i mašinsko učenje imati najveći uticaj na marketing u narednih pet godina, dok privatnost podataka i bezbednost ostaju glavni izazovi.
U tom kontekstu, sve više se spominju tzv. AI agenti, autonomni softverski sistemi koji bez ljudske intervencije unapređuju personalizaciju, radne procese, pa i marketinške strategije. Ovi „agenti“ analiziraju probleme, donose odluke i automatski optimizuju poslove, omogućavajući precizno ciljanje korisnika i efikasnu personalizaciju u oblastima kao što su e-trgovina, prodaja ili korisnička podrška. Na primer, AI agenti upravljaju narudžbinama, šalju podsećanja o nedovršenim kupovinama i nude personalizovane preporuke. U prodaji, prepoznaju potencijalne klijente, automatizuju komunikaciju i analiziraju konkurenciju, dok u korisničkoj podršci efikasno rešavaju probleme poput promene lozinke ili povraćaja robe.
🔐 Ali… ima i izazova
Digitalni stručnjaci predviđaju da će dva najvažnija izazova u digitalnom oglašavanju i dalje biti unapređenje SEO-a (optimizacija za pretraživače) i efikasno upravljanje različitim marketinškim kanalima, kao što su pretraga, društvene mreže i drugi oblici oglašavanja. Takođe, rastući troškovi marketinga, kao i stalno praćenje promenljivih trendova, predstavljaju neke od najvećih izazova u budućnosti.
Zanimljivo je i da je generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predstavljajući prioritete za 2025. godinu, upozorio da je čovečanstvo otvorilo „Pandorinu kutiju problema“, uključujući i „tehnologiju koja je izmakla kontroli“ i koja preti da ugrozi naše postojanje. Stručnjaci se slažu da bi modeli veštačke inteligencije mogli postati pametniji i moćniji od ljudi, te je vreme da se postave ograničenja na njihov razvoj.
📺 Brendovi kao mediji
Ove godine jedan od značajnih trendova biće da brendovi sve više postaju nalik medijskim kućama – ne samo da sarađuju s kreatorima sadržaja, već postaju i aktivni proizvođači kontenta. Brendovi prepoznaju važnost direktne komunikacije s potrošačima na različitim platformama, čime povećavaju svoj uticaj i stvaraju autentičniji odnos sa korisnicima. Ovaj trend, koji će oblikovati 2025. godinu, odgovor je na smanjenje efikasnosti tradicionalnih oblika oglašavanja koji više ne dopiru do potrošača kao pre.
Kreiranje sadržaja koji angažuje publiku kroz autentične priče koje rezonuju i stvaraju emotivnu povezanost postaje ključna strategija vodećih brendova. Brendirani sadržaj (Branded Content) nastaviće da bude neizostavan deo digitalnih kampanja i u ovoj godini.
🤝 Saradnje koje menjaju igru
Saradnja između brendova biće jedna od ključnih strategija za podsticanje inovacija. Spajanje komplementarnih brendova omogućava stvaranje jedinstvenih iskustava i proizvoda koje preduzeća ne bi mogli razviti samostalno.
Na primer, Najki i Epl su udružili snage da kreiraju proizvode koji kombinuju sportsku opremu i tehnologiju za praćenje napretka i zdravlja. BMW i Lui Viton su zajedno stvorili luksuzne putne torbe koje savršeno upotpunjuju dizajn automobila. Spotifaj i Starbaks su spojili muziku i kafu, omogućavajući personalizovane muzičke liste uz uživanje u kafi. Saradnja Hajnca i Absoluta donela je inovativni proizvod — fuziju kečapa i alkohola, koja je stvorila novi trend u industriji hrane i pića.
Ovi primeri pokazuju kako brendovi mogu kroz saradnju stvarati proizvode i iskustva koja bi bila nezamisliva bez zajedničkog ulaganja i kreativnosti.
🎯 Hiper-personalizacija je tu
U 2025. godini, hiper-personalizacija uz pomoć veštačke inteligencije biće važan faktor u marketingu. Iako je personalizacija bila popularna prethodnih godina, potrošači će očekivati da brendovi poznaju njihove želje i potrebe do najsitnijih detalja i pružaju im personalizovana iskustva u realnom vremenu. Video sadržaj će i dalje dominirati, posebno među mlađom publikom koja traži angažovan, lako razumljiv i brzo usvojiv sadržaj.
Napredni alati veštačke inteligencije će transformisati video marketing, omogućavajući visok nivo personalizacije i preciznog targetiranja. Ove inovacije, posebno u live streamingu i video sadržajima sa mogućnošću kupovine, značajno će podstaći rast u maloprodaji i otvoriti nove načine za brendove da izgrade dublje veze sa potrošačima.
🎉 Događaji budućnosti: Digitalno, održivo, nezaboravno
Industrija događaja u 2025. godini nastaviće svoju transformaciju kroz tehnologiju, održivost i personalizaciju. Događaji će postajati sve više prilagođeni učesnicima, uz primenu veštačke inteligencije za kreiranje koncepata, personalizovanih agendi i autentičnih prostora. Održivost će ostati u fokusu, s naglaskom na upotrebu recikliranih materijala i smanjenje ekološkog otiska.
Proširena stvarnost (XR) će unaprediti doživljaje, dok će AI automatizovati procese poput registracije i prepoznavanja lica. Mikro-događaji, namenjeni manjim grupama, omogućiće dublje interakcije, dok će storiteling ostati ključ za angažovanje publike. Multisenzorne tehnologije, kao što su zvuk, svetlo i miris, kreiraće autentična „4D“ iskustva.
U 2025. godini, događaji će spajati tehnologiju, održivost i maštu, a kao i do sada, ključ uspeha u industriji biće zasnovan na kreativnosti. Originalni koncepti, nove ideje, praćenje trendova i inovacija, biće dobitna kreativna kombinacija za stvaranje nezaboravnih događaja.
⚠️ Impulsivni marketing: Kupuješ jer te ubeđuju da želiš
Međutim, tehnološke promene i njihov uticaj na društvo donose i određene nuspojave. Kompanije i brendovi oblikuju želje i potrebe potrošača, često stvarajući navike koje nisu zasnovane na stvarnim potrebama, već na emocijama i društvenim normama kreiranim putem medija. Kroz sofisticirane marketinške strategije, poput ciljanog oglašavanja i personalizovanog sadržaja, brendovi vešto prepoznaju slabosti potrošača, podstičući impulsivne kupovine i kontinuirani rast potrošnje.
U društvu koje neprestano teži novim i boljim proizvodima, marketing postaje alat koji sve više zamagljuje granicu između stvarnih i željenih potreba, pretvarajući konzumerizam u glavnu pokretačku snagu ekonomije. I o tome treba razmišljati u vremenu koje dolazi.
TEHNOLOGIJE I ETIKA: TENDENCIJE SUPERHIKAKo je čitao strip Alan Ford setiće se legendarnog antiheroja Superhika, čiji modus operandi i ulični angažman ironično oslikavaju sliku savremenog društva. Superhik, taj samoproglašeni „borac protiv sistema“, zapravo deluje upravo suprotno od onoga što bi se očekivalo od „dobrog“ heroja – on krade od siromašnih kako bi bogatima omogućio da postanu još bogatiji. Kao neka antiteza Robinu Hudu, šervudskom odmetniku.
Slično tome, ali u digitalnom dobu, funkcioniše i moćni tehnološki sektor – njegove ambicije i sposobnost akumulacije moći i bogatstva ne poznaju granice, dok u isto vreme, u društvu ogromnih socijalnih nejednakosti, velika većina ljudi živi sve teže.
PARADOKS SISTEMA
Vodeće tehnološke kompanije, poput Gugla, Epla i Fejsbuka, ne samo da dominiraju tržištem, već oblikuju i naše svakodnevne živote. Njihova uloga u ubrzavanju tehnološkog razvoja i stvaranju novih ekonomskih prilika je neosporna, ali njihov globalni uticaj nosi i brojne kontroverze koje se ne mogu zanemariti.
Kroz poslovne prakse kao što su izbegavanje poreza, prisvajanje resursa, manipulacija zakonima, koncentracija podataka, internet giganti ostvaruju izuzetne profite i moć. Njihove metode uključuju i monopolsko ponašanje, preuzimanje konkurencije, favorizovanje sopstvenih proizvoda i usluga i uvođenje politika koje ugrožavaju privatnost i bezbednost korisnika.
Pojam „Big Tech“ obično se odnosi na pet najvećih američkih tehnoloških kompanija: Gugl (Alfabet), Epl, Amazon, Meta (Fejsbuk) i Majkrosoft. Zajedno, ove kompanije vrede više od 12.600 milijardi dolara. Samo gigant iz Kupertina, Epl, čija tržišna vrednost prelazi 3,6 biliona dolara, ima veći kapital od bruto domaćeg proizvoda Velike Britanije, šeste najveće ekonomije sveta.
Iako globalni tehnološki sektor stvara ogromno bogatstvo, ono je neravnomerno raspodeljeno i ugrožava ekonomsku ravnotežu savremenog društva. Izveštaji, poput onih organizacije Oxfam, otkrivaju zabrinjavajuću sliku stvarnosti: u poslednje četiri godine, pet najbogatijih ljudi na planeti, među kojima su Ilon Mask i Džef Bezos, udvostručili su svoje bogatstvo, dok je u istom periodu čak pet milijardi ljudi širom sveta postalo siromašnije. Vlasnik Tesle i najbogatiji čovek na svetu postao je nedavno i prvi čovek čije je neto bogatstvo premašilo 400 milijardi dolara.
MONOPOL I POREZ
Big Tech kompanije suočavaju se sa sve oštrijim kritikama zbog monopolskih praksi, uključujući agresivno preuzimanje konkurencije i kontrolisanje tržišta. Na primer, Gugl je ove godine izgubio važan antimonopolski spor u SAD-u, a sud je utvrdio da je ova američka kompanija nezakonito monopolizovala tržište internet pretrage i oglašavanja. Epilog ovih odluka može imati ozbiljne posledice po Gugl, jer bi mogao dovesti do njegove podele ili značajnih promena u načinu poslovanja, kako bi se uskladio sa antimonopolskim propisima SAD. Slično kao i Gugl, i Epl je već duže vreme pod lupom regulatora zbog načina na koji upravlja svojim digitalnim prodavnicama aplikacija, zloupotrebljavajući svoju tržišnu poziciju na štetu developera i korisnika.
Jedna od najagilnijih institucija u borbi protiv internet giganta je Evropska komisija, koja je, između ostalog, uvela Zakon o digitalnim tržištima (DMA), paket propisa čiji je cilj da izbalansira tržišnu dominaciju velikih tehnoloških kompanija. Ovaj zakon postavlja pravila koja sprečavaju monopolske prakse velikih firmi, omogućavajući manjim konkurentima da imaju ravnopravniji pristup tržištu.
Veliki tehnološki igrači često koriste brojne poreske rajeve kako bi izbegli plaćanje poreza u zemljama u kojima ostvaruju enormne prihode. Politika preusmeravanja novca i profita u poreske oaze dovodi do toga da najveće svetske ekonomije, kako pokazuju izveštaji, gube najmanje 32 milijarde dolara godišnjeg poreza samo od pet najvećih tehnoloških kompanija u Silicijumskoj dolini.
Na temelju ovog iskustva, predložena je inicijativa za uvođenje globalnog minimalnog poreza od 15 odsto za internet gigante, uz obavezu da te velike korporacije plaćaju porez i u zemljama u kojima ostvaruju prihode, a ne samo u onima gde su registrovane.
FAKE NEWS
Pored tržišne dominacije, Big Tech kompanije optužene su i za širenje dezinformacija. Algoritmi društvenih mreža često favorizuju senzacionalističke sadržaje koji polarizuju javnost, a to uključuje i širenje lažnih vesti. Platforme poput Tvitera (sada X) suočavaju se sa kritikama zbog svoje uloge u političkoj manipulaciji i širenju teorija zavere. U pokušaju da se odupru ovom problemu, tehnološke kompanije formirale su svojevrsni industrijski savez za razvoj alata koji prepoznaju i uklanjaju manipulativni sadržaj, poput „deepfake“ videa i lažnih informacija.
Tehnološki giganti sve češće su kritikovani i zbog loših radnih uslova za zaposlene, posebno onih na pozicijama koje ne zahtevaju specijalizovane veštine. S druge strane, direktori ovih kompanija uživaju u ogromnim platama i bonusima, što stvara kontradikciju u odnosu na uslove rada na nižim nivoima. Ovaj jaz u primanjima izaziva zabrinutost zbog etike poslovanja i socijalne odgovornosti firmi. Primera radi, plata izvršnih direktora u SAD bila je 2023. godine u proseku 340 puta veća od plate običnog radnika, što je disbalans kakav nije viđen u modernoj istoriji.
Veliki internet giganti, koji podržavaju inicijative za raznolikost i rodnu ravnopravnost, suočavaju se s kritikama zbog promovisanja i faktičkog nametanja „woke“ i „cancel“ kultura. Zbog svojih politika moderacije sadržaja i sprovođenja „pravovernih“ diskursa u digitalni i medijski etar, optuženi su za cenzuru i suzbijanje slobode govora. Ove prakse, koje uključuju izopštavanje pojedinaca ili organizacija zbog neslaganja s liberalnim normama, pokreću pitanja o slobodi govora i uticaju tih kompanija na društveni dijalog.
Digitalna industrija suočava se sve više i sa izazovima razvoja veštačke inteligencije, uključujući pravne, bezbednosne i energetske probleme. Velike tehnološke kompanije ubrzano šire primenu AI, što prevazilazi postojeće regulative. Stručnjaci naglašavaju potrebu za odgovornijim pristupom kako bi AI zbilja koristila društvu, istovremeno balansirajući napredak sa održivošću.
FIKCIJA JE REALNOST
I da se vratimo na sam početak. Paradoksalni princip našeg junaka Superhika iz uvodnih delova ovog teksta predstavlja ključnu satiru u stripu Alan Ford, jer on – iako je itekako svestan društvenih i ekonomskih nepravdi – umesto da se bori protiv moćnih i korumpiranih, na ironičan način zapravo podržava i učvršćuje status kvo, čineći sistem još nepravednijim.
Iako je u stripu Superhikova borba komična i nadrealna, ona zapravo oslikava realnu dinamiku u kojoj bogati i moćni koriste sistem kako bi produbili nejednakost i održali sistem koji im pomaže da budu još moćniji, uticajniji i bogatiji. U stvarnom svetu, dakle, veliki tehnološki giganti imaju istaknuto mesto u očuvanju ovog hiperpovezanog, postindustrijskog poretka zasnovanog na (globalnoj) nepravdi.
Da bi se smanjio negativni uticaj Big Tech kompanija, potrebne su ozbiljne zakonodavne i regulatorne reforme. Pre nekoliko godina, Kongres SAD pokušao je da „disciplinuje“ najveće tehnološke gigante održavanjem javnog saslušanja njihovih direktora i vlasnika, optužujući ih za zloupotrebu svoje moći i tržišnog uticaja. Epilog? Četiri godine kasnije, pet najvećih tehnoloških kompanija u SAD-u udvostručilo je svoje bogatstvo, a osim sporadičnih pokušaja regulacije njihovih poslovnih praksi, ništa se značajno nije promenilo.
Države i nadnacionalne organizacije moraju stoga uložiti više napora kako bi smanjile moć velikih korporacija i osigurale pravičniju raspodelu bogatstva. Pored toga, podrška malim firmama i razvoj decentralizovanih tehnologija mogu pomoći u smanjenju dominacije velikih digitalnih igrača. Edukacija korisnika o njihovim pravima takođe može igrati važnu ulogu u stvaranju pravednijeg društva i održivije globalne ekonomije.
ISTA VIZIJA, NOVI DOŽIVLJAJPored velikog broja kreativnih projekata koje radimo za naše klijente, konačno smo odvojili malo vremena da napravimo nešto i za naš brend!
Potpuno smo redizajnirali M2C sajt.
Ideja je bila da kroz novi dizajn, sadržaj, strukturu i funkcionalnosti sajta bolje predstavimo vrednosti iza kojih smo izgradili M2C priču ali i projekte koji su postali veći, kompleksniji i izazovniji.
Naš pokretač je izazov. Izazov da radimo stvari koje do sada nismo, da ispitujemo sopstvene granice i mogućnosti, ali i da postavljamo standarde u konceptualizaciji kampanja i realizaciji događaja. Iz tog ugla pristupili smo i samom sajtu.
U svim segmentima našeg brenda i naše kulture je kreator. Inspirisan, hrabar i pomalo provokativan. Ali u ovom ozbiljnom procesu stvaranja i sazrevanja, mi ne zaboravljamo da se svakoga dana igramo! Da, među brojevima, zahtevima, promenama i nivou razrade koji se od nas očekuje ne odustanemo od toga da nam bude zabavno i da uživamo u procesu.
Kada pogledamo unazad, shvatamo da na isti način biramo i projekte i ljude sa kojima radimo. Negujemo radoznalost i komunikaciju, ali i podstičemo sve članove tima da svojim karakterom i vrednostima nadograde našu priču.
Sajt, pored projekata, usluga koje nudimo, treba da predstavi karakter M2C brenda, sve ono po čemu nas industrija i saradnici prepoznaju, ali i da nas kao ekipu oslika iznutra kako bi klijenti mogli da steknu utisak sa kakvim bi ljudima i idejama radili. U okviru sajta je blog, na njemu delimo naša znanja i iskustva iz jedinstvenog domena našeg poslovanja – experience design-a. U tekstovima donosimo prikaze novih trendova, naša razmišljanja i analize najznačajnijih dešavanja i fenomena iz sveta iskustvenog, odn. marketinga doživljaja.
Nećemo mnogo da pričamo, ovaj tekst je samo inspiracija da odete na sajt i pogledate da li smo uspeli u tome. 🙂
ChatGPT – KOPIRAJTER ARTIFICIJELNOG UMAKada je američka istraživačka laboratorija za veštačku inteligenciju OpenAI krajem prošle godine svetu ponudila da testira njihovog naprednog čet-bota – algoritamskog softvera koji imitira ljudsku konverzaciju putem tekstualnih poruka ili glasovnih komandi – svet se gotovo okrenuo naglavačke. Odjednom je glavno pitanje iz oblasti tehnologije postalo da li će veštačka inteligencija i njeni mašinski „entiteti“ poput programa ChatGPT (Generative Pretrained Transformers), uskoro u potpunosti da zamene čoveka kao dosadašnjeg neprikosnovenog tvorca tekstualnog sadržaja različitih formata i žanrova – kratkih priča, eseja, novinskih članaka, internet postova, marketinškog i PR kontenta, pesama, novela, pa čak i romana.
Algoritamskih „pametnih“ programa – koji mogu mogu razumeti kontekst i značenje reči, postavljati ili odgovarati na pitanja u cilju podrške u rešavanju brojnih upita i problema korisnika – već ima prilično na tržištu. Među najpoznatijim su Tidio, Freshchat, ProProfs, Landbot i mnogi drugi; ali nijedan do sada nije izazvao toliku medijsku, kao i pažnju javnosti kao ChatGPT.
Investicija vredna milijarde
Milioni ljudi već su počeli da koriste ovaj, u osnovi, startap program mašinskog učenja firme čiji je koosnivač bio Ilon Mask, vlasnik Tesle, Spejs Iks-a i Tvitera, između ostalog. U razvoj OpenAI kompanije, sa uloženih milijardu dolara, uključen je i Majkrosoft, a već se šuška da ovaj tehnološki gigant planira da u bliskoj budućnosti investira čak 10 milijardi dolara u ovaj projekat i da ChatGPT „integriše“ u svoje ofis programe Word, Powerpoint i Outlook. Uprkos ogromnim sredstvima koja su već uložena u rast i razvoj kompanije, OpenAI je objavio da će uskoro početi da naplaćuje ChatGPT kao „jedan od načina da se osigura njegova dugoročna održivost“, kako su naveli u saopštenju.
Uprkos impresivnim „sposobnostima“ i rezultatima koje pokazuje dosadašnji stepen razvijenosti veštačke inteligencije, sva je prilika da još neko vreme marketinški stručnjaci i kopirajteri neće biti „ugroženi“ čet-bot programima. Iako tehnologija ChatGPT-a zaista može da automatizuje i ubrza neke aspekte pisanja tekstova – da ponudi idejne osnove marketinškog sadržaja, sumira tekst ili generiše odgovore na elektronske upite korisničkoj službi, na primer – kompjuterski generisanom pisanju ipak nedostaju ključne stvari koje odlikuju živog autora: a to su emocija i empatija, kao i dubinsko povezivanje stvari na ličnom nivou, što su, uz stvaranje međusobnog poverenja, možda i najvažniji atributi marketinških poruka koje se odašiljaju ka ciljanim javnostima.
Takođe, ChatGPT može biti od koristi i za super-brzo istraživanje i pronalaženje različitih informacija i podataka, faktički o bilo kojoj temi, što svakako olakšava pripremu projektnih zadataka, analiza i raznovrsnih kreativnih koncepata.
Da li veštačka može da zameni ljudsku inteligenciju: ChatGPT najavljuje novo doba
Nedavno je i u agenciji M2Communications započeto eksperimentalno testiranje ovog naprednog algoritamskog programa. Na pojedinim projektima nakon kreiranja „brifa“, odnosno tekstualnog inputa za ChatGPT, dobijeni odgovori se procenjuju i upoređuju, a “najkreativniji” tekstualni sadržaj izdvaja se kao generička osnova za konceptualizaciju ideja. Daljom razradom, one se dopunjuju i nadograđuju u kasnijim fazama kreativnog procesa.
Ograničenja veštačke inteligencije
Ipak, profesionalci koji se bave kreiranjem najrazličitijih vidova sadržaja i procesom upravljanja informacijama – što omogućava stvaranje i održavanje dugoročnih i profitabilnih odnosa sa potrošačima ili klijentima – i dalje će biti zaduženi da sami kreiraju ubedljive i zanimljive priče i narative koji privlače pažnju čitalaca.
To isto važi i za konceptualizaciju ideja, izradu kompleksnih strategija i planiranje zasnovano na „ljudskoj vezi“ sa potrošačima. ChatGPT može da “simulira dijalog, odgovara na dodatna pitanja, prizna greške, ospori pogrešne premise i odbije neprikladne zahteve”, kako to navodi Rojters, ali ipak nije u stanju da ima „svoje“ originalne misli. Ovaj program, doduše ogromnom brzinom, za sada „samo“ ponavlja i kombinuje terabajte postojećih informacija i ideja na različite načine.
U analizi Svetskog ekonomskog foruma navodi se da poslodavci sve više traže zaposlene sa „kreativnim i kritičkim veštinama razmišljanja“, koji poseduju sposobnost da samostalno upravljaju izazovima, „prilagođavaju se promenama i nose sa stresom, pokazujući otpornost i fleksibilnost“. To su i dalje sve one karakteristike koje nijedan čet-bot, koliko god artikulisan i pismen bio, nema niti može imati. Uostalom, uprkos svojim impresivnim sposobnostima, ChatGPT je sam “izjavio” – odgovarajući na direktan upit korisnika – da nikada ne bi mogao u potpunosti da zameni ljudske autore tekstova.
Pojedine društvene oblasti, poput obrazovanja ili muzičke industrije, već su počele da dižu glas protiv programa zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Zbog straha od (zlo)upotrebe čet-bot aplikacija za pisanje seminarskih i diplomskih radova, pojedini univerziteti u svetu bivaju primorani da promene i način na koji studenti polažu ispite. Najavljeno je veće korišćenje starog dobrog papira i olovke na pismenim zadacima, kao i uvođenje dodatnih usmenih ispita. Rasplamsavanju diskusije, nažalost, na prilično nepromišljen način, doprineo je i Ilon Mask svojim pretencioznim tvitom kojim je najavio „kraj domaćim zadacima“.
Nisu svi oduševljeni
I poznati australijski kantautor Nik Kejv na svom blogu Red Hand Files, na kome direktno komunicira sa fanovima o različitim temama, prilično burno je reagovao na ideju da veštačka inteligencija može da zameni čoveka u pisanju tekstova pesama. On je prokomentarisao pokušaj ChatGPT-a da napiše pesmu „u stilu Nika Kejva“, navodeći da pisanje dobre pesme „nije mimikrija ili replikacija“, već „deo autentične stvaralačke borbe koja prethodi pronalasku jedinstvene lirike stvarne vrednosti“.
„To je suočavanje bez daha sa svojom ranjivošću, svojom opasnošću, svojom malenošću, suprotstavljeno osećaju iznenadnog šokantnog otkrića; to je iskupiteljski umetnički čin koji pokreće srce slušaoca, gde slušalac u unutrašnjem delovanju pesme prepoznaje sopstvenu krv, sopstvenu borbu i sopstvenu patnju”, zaključio je ovaj muzičar.
Imajući ovo u vidu, postavlja se pitanje da li bi veštačka inteligencija bila ikada sposobna da napiše ili „razume“ suštinu ovih reči?
TRANSFORMACIJA EVENT INDUSTRIJE U DOBA KORONE – THE SHOW MUST GO ONEfekti pandemije korona virusa na industriju
O pandemiji korona virusa govori se i kroz ekonomsku metaforu crnog labuda, koja podrazumeva pojavu potpuno neočekivanih i nepredvidivih događaja sa nepoznatim posledicama. Da se podsetimo, ova metafora inspirisana je uočavanjem postojanja crnih labudova tokom otkrića Australije za koje se do tada verovalo da ne postoje.
Sada je već izvesno da će se negativni efekti pandemije osetiti u prva dva kvartala 2020. godine, a možda i duže. Neke proizvodne industrije obustavile su svoju proizvodnju globalno, dok su druge optimizovale proizvodne procese i radno vreme. One kompanije čija delatnost, ali i infrastruktura to može da iznese modifikovale su svoje poslovanje na rad od kuće.
Nezahvalno je govoriti koja industrija je više pogođena, jer su na neki način sve industrije u ekonomskoj međuzavisnosti, ali svakako najveći teret nose uslužne industrije i industrija organizacije događaja. Časopis RollingStone objavio je interesantan članak o uticaju pandemije na industriju organizovanja koncerata i festivala. U članku možete pročitati na koji način se poznati svetski producenti i menadžeri bore sa trenutnom situacijom, koja podrazumeva otkazivanje koncerata i turneja zakazanih i do godinu dana unapred. Ono što ih najviše zabrinjava jeste neizvesnost situacije, ali i što ono čuveno THE SHOW MUST GO ON, kada je neko od muzičara bolestan ili nešto ne funkcioniše u organizaciji, više nije primenjivo.
Da li je zaista tako? Da li smo zaista u situaciji da kažemo – „pakuj opremu“?
Relevantni izvori i sagovornici The Newyork Times magazina predviđaju da će se situacija stabilizovati početkom maja, ukoliko se preventivne mere budu sprovodile dosledno.
Zanimljiva je i činjenica da se efekat crnog labuda može odnositi na neku nepredviđenu pozitivnu pojavu, kao što je to bio slučaj sa pojavom interneta. Takođe, može i da označava i neku negativnu pojavu koja može imati i pozitivne efekte.
Svaka krizna situacija test je za svako društvo i navodi na ličnu, opštu i profesionalnu introspekciju. U profesionalnom smislu, uslužne delatnosti rade na redefinisanju i transformaciji korisničkog iskustva u svet digitala.
Kako event može „raditi u kućnim uslovima“, čini se kao pravo pitanje u ovom trenutku
Event industrija, možda više nego ikada, mora da se osloni na digital i druge industrije, kao što je gaming industrija, kako bi adekvatno odgovorila na kriznu situaciju. Kao logično rešenje izazova nameće se virtuelni događaj koji omogućava da se u kućnim uslovima ostvari interakcija sa odgovarajućim sadržajem, porukom, ali i ostalim učesnicima.
Online konferencije, poslovni sastanci i sajmovi već su uzeli maha tokom trajanja ove krize. Ova rešenja pokazala su se kao vrlo efikasna, ali ništa ne može zameniti interakciju u fizičkom okruženju i živ kontakt. Zato je za veći nivo interaktivnosti neophodno uzeti u obzir i pojavu interaktivnog videa, koji postaje sve popularniji i u online marketingu.
Šta je zapravo interaktivni video?
To je poseban format interaktivnog sadržaja koji omogućava korisniku da vodi i kreira priču po svom izboru. Po svojoj prirodi on je u potpunosti okrenut korisniku i provocira njegovu dalju akciju. Ono što ga izdvaja od običnog reklamnog videa jeste odsustvo linearnog storytelling-a i mogućnost da nas prema našem izboru vodi na jedinstveno korisničko iskustvo. Druga njegova karakteristika jeste gemifikacija sadržaja, koja podrazumeva da korisnik nešto mora da uradi, kako bi do nečeg došao ili nešto dobio. Dobar primer korišćenja virtulenih videa je u CSR kampanjama u kojma korisnici, intervenišući u sadržaj, doniraju sredstva za određenu namenu. Treća njegova karakteristika je da omogućava interakciju sa poznatim ličnostima sa kojima smo oduvek želeli da stupimo u kontakt.
Youtube platforma je već uvela hotspotove koji se mogu intuitivno podesiti tako da omogućavaju korisnicima da sami kreiraju svoja korisnička iskustva, koristeći se formom interaktivnog videa.
Mogućnosti koje interaktivni video nudi još uvek su relativno neistražene, ali je on već prisutan kao sastavni deo prodajnih i marketinških aktivnosti brojnih kompanija. Na primer, jedna modna kuća je snimila video u kojem akteri nose njihove modne kombinacije. Klikom na odevnu kombinaciju odlazite na njihovu platformu za kupovinu i možete kupiti odevni komad koji nosi lik iz muzičkog spota.
Virtuelni video koristi se već sada i u muzičkoj industriji. Sony production je preko virtuelnog videa na nov način plasirao popularnu pesmu Boba Dilana Like a Rolling stone, a Coldplay je u potpunosti iskoristio mogućnost gemifikacije u svom virtuelnom spotu.
Iako ništa ne može zameniti uticaj realnog događaja na puno iskustvo nekog brenda i pozivanje na akciju ciljne publike, broj ostvarenih interakcija na interaktivnom videu je lako merljiv, a namera kupovine je velika, što je jasni pokazatelj marketinške aktivnosti.
Kako da virtuelni video razvijemo u celokupni događaj i iskoristimo sve njegove mogućnosti, pitanje je kojim ćemo se pozabaviti u narednom periodu, jer i u ovakvim okolnostima THE SHOW MUST GO ON!
ODGOVOR EVENT INDUSTRIJE NA KORONA VIRUSKorona virus – naša realnost
Prilikom organizacije svakog događaja jedna od važnih stavki je pravljenje matrice rizika koja nam služi da predvidimo i predupredimo sve prepreke koje se mogu javiti tokom planiranja realizacicije nekog događaja. U toj Pandorinoj kutiji svakog događaja vrlo često možete naći vremenske prilike, ukoliko se događaj održava napolju, nestanak struje, povrede na radu, kašnjenja, bolest nekog od učesnika ili organizatora…. Osim u izuzetnim slučajevima, retko da su se tu mogle naći i elementarne nepogode ili epidemije novog virusa, kao što je korona.
Statistički podaci sa portala Worldometar Corona Virus trenutno pokazuju da je korona virus raširen u 121 zemlji, zaraženo je 130,164 ljudi, od toga 4,754 ljudi umrlo, a 68,677 je izlečeno. Ohrabrujuća je stopa oporavka – visokih 94%.
Ne ulazeći u sociološke i psihološke reperkusije novonastele epidemije virusa korona, svesni smo činjenice da je COVIID-19 već sada ozbiljan problem na koji agencije i svi učesnici u organizaciji događaja treba da imaju odgovarajuće rešenje.
Krizni trenutak event industrije
Trenutak u kome se sada nalazimo već počinje da prevazilazi okvire preventivnih mera za organizatore kao što su, postavljanje punktova za dezinfekciju ruku, sanitarnu opremu, testiranje na licu mesta, izbegavanje direktnog fizičkog kontakta, izbegavanje zaraženih područija i odabir prostora sa visokim nivoom higijenske i sanitarne kontrole. Iako su ove mere uvek dobrodošle, u ovom momentu kada se veliki svetski događaji uveliko otkazuju i kada je u našoj zemlji doneta odluka Vlade da se zabrane okupljanja u zatvorenom prostoru sa više od 100 ljudi, vreme je da razmislimo i o alternativama organizacije masovnih događaja, koncerata, sajmova, konferencija i sastanaka.
Ako uzmemo u obzir da event industrija počiva na okupljanjima, realnom doživljaju, iskustvu, razmeni energije, ideja i informacija, otkazivanje događaja svakako predstavlja krizni trenutak koji zahteva odgovarjuću reakciju, kako bi se nastavilo sa poslovanjem.
Savremene tehnologije i gerila u borbi protiv uticaja korone
Ključ odgovora event industrije na krizu jeste korišćenje punog potencijala savremenih tehnologija u kreiranju virtuelnih događaja i preusmeravanja strategije kreranja doživljaja na druge kanale komunikacije, poput live strema-a, video i animiranog sadržaja, proširene stvarnosti i osmišljavanja kreativne gerile, koja će kreirati adekvatan doživljaj bez potrebe za organizovanim skupom. Mogućnosti koje digitalna tehnologija danas nudi, sa jedne strane i out of box rešenja, sa druge su tako velike da se zasigurno može obezbediti pun doživljaj, jedinstveno korisničko iskustvo, produktivna interakcija i razmena, sa minimum kontakta i opasnosti od širenja zaraze.
Pojedine multinacionalne kompanije su već reagovale. HTC-ov odgovor na trenutnu situaciju je organizacija prve potpuno virtuelne konferencije. Konferencija HTC Vive Ecosystem (VEC) koja se redovno održava u Šenženu u Kini, ove godine će svoje učesnike ugostiti u potpuno virtuelnoj stvarnosti. Događaj je transformisan u Virtual Vive Ecosystem Conference (V2EC) i održaće se 19. marta. u okviru ENGAGE-a, platforme za obuku i obrazovanje u virtuelnoj stvarnosti. Platforma omogućava edukatorima i kompanijama da organizuju sastanke, prezentacije i događaje sa ljudima širom sveta. Pomoću platforme može se kreirati trening u VR okruženju za samo nekoliko minuta. Alat je vrlo jednostavan za upotrebu i ne zahteva tehničku stručnost. Sesije se mogu organizovati uživo ili snimiti i sačuvati kako bi kasnije bile predstavljene drugima.
Strategija event industrije
Sa ciljem da u skladu sa društvenom-odgovornošću odgovorimo na trenutne globalne izazove i smanjimo uticaj epidemije na ROI i ključne pokazatelje uspešnosti, počeli smo da razvijamo strategije i planiramo aktivnosti za naše klijente koje će pomoći da se na pravi način izborimo sa trenutnom situacijom. Osnovni zadatak je da smanjimo potencijalne gubitke ideja, informacija i različitih mogućnosti za razvoj poslovanja, koji svaki događaj nosi.
Ukoliko planirate da realizujete događaj ili konferenciju od vitalne važnosti za vašu publiku ili poslovnje, razmislite o mogućnostima koje kreativna industrija i digitalne tehnologije nude za povezivanje, razmenu, aktivaciju i kreiranje doživljaja. U datim okolnostima, upravo kreativnost i tehnologija uz odgovorno ponašanje, pomažu održivost biznisa i omogućavaju kreiranje novog vida iskustva, stvarajući tako dodatnu vrednost za sve vaše zainteresovane strane.
RAZVOJNE AKADEMIJE KOMPANIJA
Zaposleni i firma – ruku pod ruku
Potreba za usavršavanjem stručnog kadra dolazi iz želje za unapređenjem ukupnog rada. Razlozi mogu biti širenje obima delatnosti preduzeća ili promena pravca poslovanja, razvoj tehnologije i napredovanje pojedinaca unutar firme. Svakako, u zajedničkom je interesu konstantan razvoj i ova recipročnost omogućuje da progres prati odnos zaposleni – firma.
Progres je važniji od perfekcije
Svaka kompanija, firma ili organizacija poseduje svoj puls, ciljeve i vrednosti. Svakom novom zaposlenom, bilo da je junior ili iskusni profesionalac, potrebno je vremena da se uklopi u novi ambijent, dinamiku i principe rada, zbog čega je dobro kada poslodavci shvate značaj ulaganja u zaposlene kroz stručna usavršavanja. Takođe, jednako je važno i onima sa dugačkim stažom omogućiti da prodube svoja znanja i upoznatost sa unutrašnjom organizacijom preduzeća, vizijom, ciljevima, vrednostima za izgradnju željene kompanijske kulture.
Interne akademije kao platforma za profesionalno usavršavanje
Kao dobar metod usvajanja konkretnog znanja i veština, pokazale su se interne razvojne akademije, koje imaju određene prednosti u odnosu na klasične eksterne obuke i seminare. One poslodavcima i zaposlenima obezbeđuju konkretna znanja u poslovnom habitusu u kom će uskoro primenjivati naučeno.
Tokom određenog trajanja, ove akademije imaju svoje interaktivne module i specijalno dizajnirane alate, koji razvijaju potencijale zaposlenih i unapređuju poslovne ciljeve. Dodatna prednost je što se kao jezik transfera znanja koristi poznata terminologija, koju prihvataju i eksterni saradnici koji dolaze u ulozi predavača.
Ovi stručnjaci iz različitih oblasti donose nova znanja i tako unapređuju kompaniju i zaposlene. Oni koriste svoje metode preko kojih vrše procenu i nakon merenja potreba kreiraju poseban razvojni program, koji je usko usmeren na teme i dešavanja vezane za redovne radne aktivnosti. Struktura same obuke, kada je reč o kompanijama, uglavnom podrazumeva dvosatna predavanja i radionice u toku nedelje i e-learning platformu – koja još uvek nije postala standard, ali je novina koju kompanije sve više usvajaju. Njena prednost je u dostupnosti svim materijalima za učenje.
Važna odlika ukupnog procesa je dvosmerna komunikacija, koja podstiče interakciju i angažovanost polaznika.
Tu je i mogućnost da se otkriju skriveni talenti, bilo da govorimo o mladim stažistima ili o seniorima. Kako bi se uspostavio dosledan sistem praćenja napretka pojedinaca i njihovog radnog učinka, uvodi se mentorstvo koje usmerava prenos znanja i veština na ostale hijerarhijske nivoe.
Uspešnim se pokazao i pristup gejmifikacije učenja, koji podstiče usvajanja novih znanja kroz prijateljsku kompetenciju, kvizove i nagrađivanje. Vešto vođena zabava pored kognitivnog, ojačaće i timski duh i osećanje kreativno provedenog vremena na poslu.
Takođe, poželjan model deljenja informacija je kada kolege sprovode obuke kolegama. Ovako se znanja učvršćuju unutar kolektiva i imaju ulogu lepka kada je potrebno konstruisati čvrstu celinu.
Razvoj biznisa razvija ljude
U osnovi razvojnih akademija je negujući pristup. Zaposleni se oseća samoaktualizovano, jer dobija direktnu potvrdu koliko je poslodavcu i firmi stalo do njegovog ličnog i poslovnog napredovanja. U okviru izučavanja opštih veština, kao što su, neizostavne za menadžerski svet – hard i soft skills, svaki pojedinac razvija nivo znanja kroz personalizovani pristup. Neće ponavljati ono što je već utvrdio, već nastavlja tamo gde je potrebno nadograditi ili eventualno ispraviti.
Tokom zajedničke edukacije, stiče se uvid u referentne okvire i radne zadatke drugih. Ova sekundarna dobit razvija razumevanje poslova kolega i time može pojačati empatiju, direktnu mogućnost podrške u slučaju velikog obima posla, ali može razviti i nova interesovanja kod zaposlenih. Bolje razumevanje i sektorska komunikacija čine ceo organizam jačim i produktivnijim.
Temeljenje starog i donošenje novog znanja
Svakako, praksa razvojnih akademija ne iskuljučuje i eksterne edukacije. Pored raspoređivanja unutrašnjih znanja jako je važno unositi i nova kako ne bi došlo do zasićenja.
Ovakvim usavršavanjem stvara se dobar balans učenja na osnovu primera iz prakse, znanja i veština za kojima postoji potreba, sa otvorenošću za usvajanjem znanja od strane eksternih eksperata iz različitih oblasti.
Šire posmatrano, ideja konstantnog usavršavanja i prenošenja znanja obezbeđuje siguran progres, uzajamni razvoj, osećanje svrsishodnosti, zbog čega pristup karijeri diže na viši nivo.
ALHEMIJA KREIRANJA DOŽIVLJAJAIntervju za Business & Luxury: Miro Antić, Partner & Chief Experience Officer, M2Communications
M2Communications vodeća je marketing agencija u oblasti event i live komunikacija u regionu. Sada, već sa globalnom prepoznatljivošću, svojim klijentima i široj javnosti donosi jedinstvena iskustva, pretvarajući vrhunska idejna rešenja u besprekornu organizaciju.
BMW, Microsoft, Coca-Cola, Rolls Royce, FCA Grupa, Porto Montenegro, Luštica Bay, samo su neki od klijenata koji organizovanje svojih
najznačajnijih događaja prepuštaju baš njima. U 2019.oj godini, agencija M2Communications nastavila je da postavlja nove standarde u oblasti experience dizajna i za ostvarene projekte zasluženo nagrađena na međunarodnim festivalima. Zbog zapaženog uspeha i neospornog kvaliteta razgovaramo sa gospodinom Mirom Antićem, koosnivačem i Chief Experience Officer-om marketinške agencije M2Communications.
B&L: Za početak želim da vam čestitam na postignućima u ovoj godini! Kreativnost i profesionalizam od kog M2Communications ne odstupa donela je očekivane rezultate. Možemo li da se osvrnemo na najznačajnije projekte koje ste realizovali?
Pozitivno je da region polako počinje da prihvata svetske principe i standarde kada je event industrija u pitanju. U skladu sa novim tendencijama, tokom protekle godine, realizovali smo nekoliko veoma zanimljivh projekata. Istakao bih dve velike konferencije realizovane za Vladu Republike Srbije. WB6 DS – Western Balkans Digital Summit održan je u aprilu okupivši oko 4.000 učesnika i preko 200 govornika iz 80 zemalja. Događaj je održan u Palati Srbija, monumentalnom zdanju kome smo dali potpuno novi kontekst. Vodeći računa o samom objektu, transformisali smo prostor u digitalno okruženje prilagođeno potrebama savremene konferencije. Zanimljivo je da nam je jedan od prostora unutar Palate Srbija dat u potpunosti na raspolaganje za naše ideje. Ovo je omogućilo da kreiramo novo digitalno iskustvo kroz imeplementaciju prvog immersive room-a u regionu. WB6 DS je imao značajan doprinos u učvršćivanju ekonomskih odnosa i jačanju saradnje šest ekonomija regiona na polju informacionih tehnologija i kreativnih industrija.
Četvrta Kina – CIEZ ministarska konferencija o saradnji u inovacijama, predstavljala je još veći produkcijiski poduhvat. Održana je u oktobru okupivši najrelevantnije predstavnike svih interesnih grupa u inovacionom ekosistemu iz NR Kine i sedamnaest zemalja CEE. Početkom godine, dobili smo Coca Cola HBC Kick-Off & Annual Party 2019 kao pitch projekat. Idejno rešenje bazirano na filozofiji from storytelling to storyliving, predstavili smo kroz koncept 24/7 Coca-Cola City i organizovali događaj koji je do sada uzeo nekoliko nagrada na domaćim i regionalnim festivalima. Posebno interesantan događaj se, ovog leta, odigrao u Porto Montenegru. Podvodnom izložbom apstraktnih skulptura crnogorskog umetnika Luke Radojevića, redefinisali smo pojam izložbenog prostora. Posetiocima smo pružili drugačije iskustvo kombinujći umetnički doživljaj i uzbudljivu adrenalinisku avanturu u ambijentu potpune tišne i spokoja.
B&L: Priznanja su kruna realizacije vaših projekata. BEA World Festival, Eventiada u Moskvi, Special Events u San Diegu, kao i lično priznanje za Vas od strane Eventex-a kada ste uvršteni među 100 najuticajnijih ljudi na svetu u event industriji. Nagrade obavezuju da nastavite sa pomeranjem granica?
Nagrade su na neki način refleksija onoga što vrednujemo i za šta se zalažemo. M2C čine ljudi, tim koji vredno radi i teži pomeranju granica, ali sa druge strane, jedna od ključnih vrednosti agencije je “FUN”. Veoma nam je važno da uživamo u onome što radimo i da se podjednanko dobro zabavljamo. Eventex-ovo priznanje i druge međunarodne nagrade doprinose globalnoj prepoznatljivosti. Održavamo kontinuitet uspeha, osvajajući nagradu drugu godinu zaredom na najvećem svetskom festivalu live komunikacija BEA World. Kreativnost, održivost i širi društveni kontekst su ključne karakteristike projekta koji smo ove godine predstavili u Milanu na BEA World festivalu.
B&L: Verujem da ste, pored uzbudljivih tekućih dešavanja, gde ubrajam i preseljenje sedišta kompanije, u velikim planovima za iduću godinu?
Preseljenje kompanije u Kalemegdan Business Centar je deo nove priče. Prostor predstavlja kombinaciju industrijiskog i savremenog dizajna, a poseban značaj ima u tome što se nalazi u zgradi bivše fabrike Beko, koja je arhitektonski spomenik kulture. U dizajnu enterijera inspirisali smo se konceptom Living Office, definišući prostor koji ispunjavanjava savremene potrebe pojedinaca i organizacije, a to su: sreća, well-being, angažovanje i konekcija. Vodili smo računa o uticaju prirodnog svetla, kombinovanju prirodnih materijala, bojama, detaljima kao i o uvođenju smart sistema. Želimo da kreiramo radno okruženje koje prati najsavremenije svetske trendove i predstavlja mesto inspiracije, susreta i zabave, kako za tim, tako i za naše partnere i klijente.
Trenutno poslujemo kroz dve povezane agencije M2C i NEO. Naša vizija je da prerastemo u grupu komplementarnih kompanija u oblasti marketinga, live komunikacija i event produkcije i postanemo vodeća experience design kompanija na ovim prostorima, ravnopravna i na globalnom terenu.
B&L: Možemo li reći da će experience design igrati ključnu ulogu u budućnosti marketinga?
Verujemo da će experience design igrati važnu ulogu, ne samo u budućnosti marketinga, već u mnogim drugim industrijama i društvu u celini. Jedan od naših strateških ciljeva usmeren je ka razvojnom centru i Experience Design akademiji čije temelje upravo postavljamo. Akademija ima za cilj da generiše novu bazu znanja iz ove oblasti i pruži direktan uvid u svetske prakse i iskustva svim zaintersovanim stranama na tržištu. Akademija bi se posebno fokusirala na talente koji sebe vide u marketingu, event produkciji i drugim komplementarnim granama. Umeće pretvaranja dobrih ideja i zanimljivih priča u nezaboravne doživljaje postaje profesija budućnosti.
Izvor: Business & Luxury
JOKER – DA LI JE DO MENE, ILI POSTAJE SVE LUĐE?Sa i dalje nebezbedne distance od četiri meseca, kada je glasna kolektivna reakcija obojila percepciju filma i kada se bliže Golden Globe i Oskar, veliko je pitanje da li je kontroverzno samo umetničko delo koje smo videli, ili odnos gledalaca i kritike prema njemu. Ovaj tekst će se više baviti tim pitanjima i uspehom filma, nego samom analizom sadržaja.
Holivudska produkcija ima svoje jasno utvrđene mehanizme. Iz statistike istraživanja publike koja posećuje bioskope, dobijaju se različiti podaci o populacionim karakteristikama, između ostalog i to da bioskopske projekcije najviše posećuju muškarci, tačnije dečaci, od 13 do 17 godina. Sa ovakvom polaznom osnovom, pravac budućeg komada sedme umetnosti je već predodređen i pre nego što se napiše scenario.
Zato je najčešći pristup ’’ne igrati se sa blagajnom’’. Osamdesetih su sigurni hitovi bile komedije i akcije, devedesete su taj trend proširile SF-om, erotskim trilerima i tinejdžerskim hororima, a dvehiljadite uvode stripovske superheroje na velika vrata. Ovaj trend traje već petnaest godina, a objašnenje leži u gorepomenutoj starosnoj kategoriji publike. Marvel i DC stripovi pretočeni na veliko platno zagrejali su srca starih fanova, ali su osvojili i generaciju Z.
’’Someone who hides behind the mask.’’
Uspeh na blagajnama se nije mogao predvideti, jer film nije bio zamišljen kao klasičan box-office smasher, ali se u startu naziralo da će komentari biti različiti. S obzirom na budžet koji je iznosio 55 miliona dolara, što je ispod proseka za holivudsku produkciju, Džoker je zaradio preko milijardu dolara na svetskom nivou. To ga je učinilo jednim od najgledanijih ,,R’’ filmova svih vremena, a takav uspeh se ne očekuje od jednog dark art filma.
Geneza Džokera kao jednog od najvećih fiktivnih negativaca nikada nije bila produbljena na filmu. Bio je zlikovac bez istorije, na osnovu čijeg ponašanja je moglo da se spekuliše o psihičkim poremećajima, ali jedno od najbitnijih pravila dramaturgije – motivacija, uvek je bila nepoznata. Film Džoker je upravo to. Ovde nema Betmena, iako se na čudan način provlači priča o malom Brusu Vejnu, nema stilizacije Gotama kakve je bilo u ranijim filmovima, nema inventivne gimmicky tehnologije svojstvene superherojskim filmovima.
’’You don’t listen, do you?’’
Glavna kontroverza samog filma jeste ogoljavanje, geneza Džokerove psihopatije i približavanje karakteru zločinca – što po sebi dovodi do humanizacije lika. Gledamo stand-alone film i doživljavamo probleme mladog, nesrećnog čoveka, zbog nepravdi koje društvo kao jedan živ, ali teško promenljiv mehanizam neminovno stvara – što zbog zlobe pojedinaca, što zbog unapred postavljenog sistema. Ovakve postavke smo viđali i ranije. Taxi Driver, Fight Club, Clockwork Orange – koji su bili kamen temeljac za ovakav pristup. Tvorci su se vešto oslonili na ova filmska ostvarenja i integrisali ih u lik koji sa sobom nosi breme staro skoro osamdeset godina.
’’People are starting to notice.’’
Pored evidentnog uticaja okoline na slabog pojedinca, postoje pokazatelji koji kažu da je Artur uvek bio zao, ali da je doživeo kasnu samoaktualizaciju. Primetna je katarza koju doživljava, nakon što se suprotstavi nasilju koje trpi od kada zna za sebe.
Ovakva promena bluruje logiku kada se zapitamo da li je Artur protagonista ili antagonista, jer smo već sat vremena na njegovoj strani. Identifikacija sa njim, iako narativ ide u brutalnom pravcu, postaje jaka, jer pratimo njegovo suočavanje sa problemima i doslovno eliminisanje istih. U momentu kada budući Džoker prelomi da ne izvrši samoubistvo tokom TV programa već da ubije svog omiljenog voditelja u kog se razočarao, shvata da se oseća dobro. Javno ubistvo ga čini prihvaćenim od određene grupe revoltiranih građana koji dele njegovu bol, nakon čega stvari dobijaju smisao. Tako film ulazi i sloj dublje u bavljenju društvenim devijacijama, gde postvalja premisu da blagovremenim bavljenjem pojedincima može sprečiti rizične tendencije pre nego što eskaliraju, umesto da ih svojim pristupom stimuliše.
Da bi svi segmenti ovog slojevitog filma bili dobro predstavljeni, izbor glavnog glumca se ispostavio kao veliki pogodak. Ako bismo napravili misaoni eksperiment i zamisli li anketu sa pitanjem koga bi gledaoci želeli da vide u ovoj ulozi, možda bi to bio baš on. Joaquin Phoenix je kultni lik, već potvrđen u ulogama negativaca sa istorijom, problematičnih, ekscentričnih i psihotičnih likova. Njegova reputacija je bila logična za kasting, koji je produbio ideju koju su producenti imali.
,,You wouldn’t get it.’’
Kritički pristup globalnom diskursu je druga velika snaga filma. Ovo je priča o odbačenom čoveku sa ruba društvene lestvice koji se svesno bori sa svojim psihičkim problemima i kome društvo ni malo ne olakšava poteškoće koje nije birao i za koje svakako nije kriv. Siromaštvo, majka koja je takođe duševni bolesnik, redak oblik epilepsije koji se manifestuje nekontrolisanim smehom u stresnim situacijama, onemogućili su mladom Arturu Fleku, budućem Džokeru, bilo kakvu šansu za kretanje po društvenoj lestvici.
Jedan labilni mladić postaje refleksija globalne svesti koja oseća nadolazeći društveni kolaps usled društvene nebrige i ironično, klovn postaje lice pobune. Kako to uglavnom biva u stanju permanentnog vandrednog stanja, dovoljan je jedan eksces koji bi pokrenuo čitavu lavinu. Pobunjeni građani vide spas u jednom hrabrom, koji se slučajno ili namerno drznuo da se suprotstavi sistemu.
Producentima je nekoliko stvari išlo na ruku. Bura koja se digla još za vreme snimajuće faze je došla upravo od glasina da će film biti izuzetno hrabar, što je izazvalo početne intrige, pre svega kod tvrdog jezgra stripovskih konzumera. Nakon izlaska filma, pojedini poštovaoci DC-ja su bili zbunjeni. Bio je to previše samodovoljan film za njihov ukus.
’’Is it just me, or it’s getting crazier out there?’’
Međutim, najveće oduševljenje dolazi upravo od onih koji ne znaju mnogo o Betmenu, jer film pruža univerzalnu priču. Postoji teorija da magija ima afekciju samo na onoga ko u nju veruje. Time su se poigrali producenti, znajući koliko je žanrovska publika osetljiva na promene u njihovim omiljenim stripovskim narativima. Međutim, opštu populaciju, koja je svakako veća, ne dotiče ideja da će se nešto znatno promeniti u fiktivnom svetu ako se redefiniše jedan od zločinaca, ali će rado pogledati dobar film.
Džoker je diskutabilan za sladokusce franšize, koji uglavnom od fanova postaju IMDB ili YouTube kritičari. Međutim, u tom moru recenzija od kojih sve liče jedna na drugu, negativne reakcije usmerene na sadržaj i dramaturgiju gotovo i da ne postoje. To nas ponovo malo zbunjuje, jer kako nešto može biti kontroverzno, ukoliko sa sobom povlači samo hvalospeve? Kako nešto može biti toliko novo, ukoliko njegovim raščlanjivanjem dobijamo inteligentno uklopljen skup omaža?
Dobro vođena kampanja pre projekcije filma izazvala je kolektivnu proaktivnu inhibiciju, nakon koje je bilo teško sagledati film iz realnog ugla. Gledalac koji to shvati, neće biti uskraćen, već će biti slobodan da uživa u veoma ozbiljnom umetničkom delu koje jako dobro oslikava stvarnost u kojoj se nalazimo.
Međutim, svaki uspeh sa sobom vuče i teret. Pojava brojnih spinova sa ciljem da umanji kredibilitet filma, svodi se na pokušaj pojedinih kritičara da objasne kako je jedan art-house iskoristio već postojećeg lika da bi predstavio svoju odvažnu ideju kroz skup neinventivnih scenosleda, koji zbog dobre glume uspevaju da izazovu emociju. Takođe, česta primedba je bila i korišćenje referenci iz pop kulture i isticanje ekstremnog nasilja.
Naravno, svakom ostvarenju je moguće pronaći mane na drugo ili treće gledanje. Mogu se primetiti dve nedoslednosti u glumi ili nedovoljna komunikacija između reditelja i glumaca. Nejasne su reakcije mladog Brusa Vejna, koji sreće Artura Fleka i dozvoljava mu da mu priđe i napravi veštački osmeh. Dete od deset do dvanaest godina bi se uplašilo i verovatno bi pobeglo. Slična je reakcija nakon ubistva Vejnovih roditelja.
Povremene nedoslednosti mogu biti i zbog kompleksnosti uloge koju je Phoenix tumačio i više nego zadovoljavajuće, ali stepen njegove psihotičnosti nejasno varira. Možda je to intencija reditelja kako bi predstavio različite faze tranzicije lika ili čak oscilacije u delovanju terapije koju glavni lik uzima. Dobar primer ove potencijalne zamerke je momenat kada Artur ubija jednog kolegu u svom stanu, a drugog, kojeg vidi kao svog životnog sapatnika, pušta na slobodu. Performans glavnog glumca u tom momentu deluje previše svesno i svirepo, po ugledu na jednosmerne negativce iz akcionih filmova. Kontradiktorno tom ponašanju je što u prvoj polovini filma Artur provocira jednako napaćenog kolegu i prema njemu se ophodi kao školski siledžija. U svakom slučaju, dubljim uranjanjem u motive, ubistva koja je činio i pre i nakon pomenute scene izgledaju kao da dolaze iz drugačijih i slojevitijih poriva. Međutim, ukoliko je u pitanju propust u komunikaciji glumca i reditelja, nije potrebno pridavati veliki značaj, jer ne utiče na narativ filma.
Kritika koja smatra da je u pitanju prenasilan film, trebalo bi da preispita svoju tvrdnju pitanjem koje se tiče opravdanosti nasilnih scena. Posebno zbog činjenice da nasilne scene ne dominiraju u značajnom procentu minutaže filma.
Verovatno će zauvek ostati sporno da li je film trebao da se zove Joker ili Arthur i da li je radnja trebala da bude smeštena u Gotam ili Njujork. U drugom slučaju film ne bi imao toliki hype i marketnški uspeh, iako je pored Hoakina glavni marketinški alat bio i sam kostim Džokera. Ali, možda bi se izbegla isprovociranost pojedinih fanova, a negativno nastrojena kritika bi morala da traži dublje greške. Ovo je delo snažne glume, simbolike, kadrova i emotivnog naboja i zaslužuje da bude smatrano za jedno od najboljih ostvarenja godine, ali i čitave dekade.