Pored velikog broja kreativnih projekata koje radimo za naše klijente, konačno smo odvojili malo vremena da napravimo nešto i za naš brend!
Potpuno smo redizajnirali M2C sajt.
Ideja je bila da kroz novi dizajn, sadržaj, strukturu i funkcionalnosti sajta bolje predstavimo vrednosti iza kojih smo izgradili M2C priču ali i projekte koji su postali veći, kompleksniji i izazovniji.
Naš pokretač je izazov. Izazov da radimo stvari koje do sada nismo, da ispitujemo sopstvene granice i mogućnosti, ali i da postavljamo standarde u konceptualizaciji kampanja i realizaciji događaja. Iz tog ugla pristupili smo i samom sajtu.
U svim segmentima našeg brenda i naše kulture je kreator. Inspirisan, hrabar i pomalo provokativan. Ali u ovom ozbiljnom procesu stvaranja i sazrevanja, mi ne zaboravljamo da se svakoga dana igramo! Da, među brojevima, zahtevima, promenama i nivou razrade koji se od nas očekuje ne odustanemo od toga da nam bude zabavno i da uživamo u procesu.
Kada pogledamo unazad, shvatamo da na isti način biramo i projekte i ljude sa kojima radimo. Negujemo radoznalost i komunikaciju, ali i podstičemo sve članove tima da svojim karakterom i vrednostima nadograde našu priču.
Sajt, pored projekata, usluga koje nudimo, treba da predstavi karakter M2C brenda, sve ono po čemu nas industrija i saradnici prepoznaju, ali i da nas kao ekipu oslika iznutra kako bi klijenti mogli da steknu utisak sa kakvim bi ljudima i idejama radili. U okviru sajta je blog, na njemu delimo naša znanja i iskustva iz jedinstvenog domena našeg poslovanja – experience design-a. U tekstovima donosimo prikaze novih trendova, naša razmišljanja i analize najznačajnijih dešavanja i fenomena iz sveta iskustvenog, odn. marketinga doživljaja.
Nećemo mnogo da pričamo, ovaj tekst je samo inspiracija da odete na sajt i pogledate da li smo uspeli u tome. 🙂
ChatGPT – KOPIRAJTER ARTIFICIJELNOG UMAKada je američka istraživačka laboratorija za veštačku inteligenciju OpenAI krajem prošle godine svetu ponudila da testira njihovog naprednog čet-bota – algoritamskog softvera koji imitira ljudsku konverzaciju putem tekstualnih poruka ili glasovnih komandi – svet se gotovo okrenuo naglavačke. Odjednom je glavno pitanje iz oblasti tehnologije postalo da li će veštačka inteligencija i njeni mašinski „entiteti“ poput programa ChatGPT (Generative Pretrained Transformers), uskoro u potpunosti da zamene čoveka kao dosadašnjeg neprikosnovenog tvorca tekstualnog sadržaja različitih formata i žanrova – kratkih priča, eseja, novinskih članaka, internet postova, marketinškog i PR kontenta, pesama, novela, pa čak i romana.
Algoritamskih „pametnih“ programa – koji mogu mogu razumeti kontekst i značenje reči, postavljati ili odgovarati na pitanja u cilju podrške u rešavanju brojnih upita i problema korisnika – već ima prilično na tržištu. Među najpoznatijim su Tidio, Freshchat, ProProfs, Landbot i mnogi drugi; ali nijedan do sada nije izazvao toliku medijsku, kao i pažnju javnosti kao ChatGPT.
Investicija vredna milijarde
Milioni ljudi već su počeli da koriste ovaj, u osnovi, startap program mašinskog učenja firme čiji je koosnivač bio Ilon Mask, vlasnik Tesle, Spejs Iks-a i Tvitera, između ostalog. U razvoj OpenAI kompanije, sa uloženih milijardu dolara, uključen je i Majkrosoft, a već se šuška da ovaj tehnološki gigant planira da u bliskoj budućnosti investira čak 10 milijardi dolara u ovaj projekat i da ChatGPT „integriše“ u svoje ofis programe Word, Powerpoint i Outlook. Uprkos ogromnim sredstvima koja su već uložena u rast i razvoj kompanije, OpenAI je objavio da će uskoro početi da naplaćuje ChatGPT kao „jedan od načina da se osigura njegova dugoročna održivost“, kako su naveli u saopštenju.
Uprkos impresivnim „sposobnostima“ i rezultatima koje pokazuje dosadašnji stepen razvijenosti veštačke inteligencije, sva je prilika da još neko vreme marketinški stručnjaci i kopirajteri neće biti „ugroženi“ čet-bot programima. Iako tehnologija ChatGPT-a zaista može da automatizuje i ubrza neke aspekte pisanja tekstova – da ponudi idejne osnove marketinškog sadržaja, sumira tekst ili generiše odgovore na elektronske upite korisničkoj službi, na primer – kompjuterski generisanom pisanju ipak nedostaju ključne stvari koje odlikuju živog autora: a to su emocija i empatija, kao i dubinsko povezivanje stvari na ličnom nivou, što su, uz stvaranje međusobnog poverenja, možda i najvažniji atributi marketinških poruka koje se odašiljaju ka ciljanim javnostima.
Takođe, ChatGPT može biti od koristi i za super-brzo istraživanje i pronalaženje različitih informacija i podataka, faktički o bilo kojoj temi, što svakako olakšava pripremu projektnih zadataka, analiza i raznovrsnih kreativnih koncepata.
Da li veštačka može da zameni ljudsku inteligenciju: ChatGPT najavljuje novo doba
Nedavno je i u agenciji M2Communications započeto eksperimentalno testiranje ovog naprednog algoritamskog programa. Na pojedinim projektima nakon kreiranja „brifa“, odnosno tekstualnog inputa za ChatGPT, dobijeni odgovori se procenjuju i upoređuju, a “najkreativniji” tekstualni sadržaj izdvaja se kao generička osnova za konceptualizaciju ideja. Daljom razradom, one se dopunjuju i nadograđuju u kasnijim fazama kreativnog procesa.
Ograničenja veštačke inteligencije
Ipak, profesionalci koji se bave kreiranjem najrazličitijih vidova sadržaja i procesom upravljanja informacijama – što omogućava stvaranje i održavanje dugoročnih i profitabilnih odnosa sa potrošačima ili klijentima – i dalje će biti zaduženi da sami kreiraju ubedljive i zanimljive priče i narative koji privlače pažnju čitalaca.
To isto važi i za konceptualizaciju ideja, izradu kompleksnih strategija i planiranje zasnovano na „ljudskoj vezi“ sa potrošačima. ChatGPT može da “simulira dijalog, odgovara na dodatna pitanja, prizna greške, ospori pogrešne premise i odbije neprikladne zahteve”, kako to navodi Rojters, ali ipak nije u stanju da ima „svoje“ originalne misli. Ovaj program, doduše ogromnom brzinom, za sada „samo“ ponavlja i kombinuje terabajte postojećih informacija i ideja na različite načine.
U analizi Svetskog ekonomskog foruma navodi se da poslodavci sve više traže zaposlene sa „kreativnim i kritičkim veštinama razmišljanja“, koji poseduju sposobnost da samostalno upravljaju izazovima, „prilagođavaju se promenama i nose sa stresom, pokazujući otpornost i fleksibilnost“. To su i dalje sve one karakteristike koje nijedan čet-bot, koliko god artikulisan i pismen bio, nema niti može imati. Uostalom, uprkos svojim impresivnim sposobnostima, ChatGPT je sam “izjavio” – odgovarajući na direktan upit korisnika – da nikada ne bi mogao u potpunosti da zameni ljudske autore tekstova.
Pojedine društvene oblasti, poput obrazovanja ili muzičke industrije, već su počele da dižu glas protiv programa zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Zbog straha od (zlo)upotrebe čet-bot aplikacija za pisanje seminarskih i diplomskih radova, pojedini univerziteti u svetu bivaju primorani da promene i način na koji studenti polažu ispite. Najavljeno je veće korišćenje starog dobrog papira i olovke na pismenim zadacima, kao i uvođenje dodatnih usmenih ispita. Rasplamsavanju diskusije, nažalost, na prilično nepromišljen način, doprineo je i Ilon Mask svojim pretencioznim tvitom kojim je najavio „kraj domaćim zadacima“.
Nisu svi oduševljeni
I poznati australijski kantautor Nik Kejv na svom blogu Red Hand Files, na kome direktno komunicira sa fanovima o različitim temama, prilično burno je reagovao na ideju da veštačka inteligencija može da zameni čoveka u pisanju tekstova pesama. On je prokomentarisao pokušaj ChatGPT-a da napiše pesmu „u stilu Nika Kejva“, navodeći da pisanje dobre pesme „nije mimikrija ili replikacija“, već „deo autentične stvaralačke borbe koja prethodi pronalasku jedinstvene lirike stvarne vrednosti“.
„To je suočavanje bez daha sa svojom ranjivošću, svojom opasnošću, svojom malenošću, suprotstavljeno osećaju iznenadnog šokantnog otkrića; to je iskupiteljski umetnički čin koji pokreće srce slušaoca, gde slušalac u unutrašnjem delovanju pesme prepoznaje sopstvenu krv, sopstvenu borbu i sopstvenu patnju”, zaključio je ovaj muzičar.
Imajući ovo u vidu, postavlja se pitanje da li bi veštačka inteligencija bila ikada sposobna da napiše ili „razume“ suštinu ovih reči?
TRANSFORMACIJA EVENT INDUSTRIJE U DOBA KORONE – THE SHOW MUST GO ONEfekti pandemije korona virusa na industriju
O pandemiji korona virusa govori se i kroz ekonomsku metaforu crnog labuda, koja podrazumeva pojavu potpuno neočekivanih i nepredvidivih događaja sa nepoznatim posledicama. Da se podsetimo, ova metafora inspirisana je uočavanjem postojanja crnih labudova tokom otkrića Australije za koje se do tada verovalo da ne postoje.
Sada je već izvesno da će se negativni efekti pandemije osetiti u prva dva kvartala 2020. godine, a možda i duže. Neke proizvodne industrije obustavile su svoju proizvodnju globalno, dok su druge optimizovale proizvodne procese i radno vreme. One kompanije čija delatnost, ali i infrastruktura to može da iznese modifikovale su svoje poslovanje na rad od kuće.
Nezahvalno je govoriti koja industrija je više pogođena, jer su na neki način sve industrije u ekonomskoj međuzavisnosti, ali svakako najveći teret nose uslužne industrije i industrija organizacije događaja. Časopis RollingStone objavio je interesantan članak o uticaju pandemije na industriju organizovanja koncerata i festivala. U članku možete pročitati na koji način se poznati svetski producenti i menadžeri bore sa trenutnom situacijom, koja podrazumeva otkazivanje koncerata i turneja zakazanih i do godinu dana unapred. Ono što ih najviše zabrinjava jeste neizvesnost situacije, ali i što ono čuveno THE SHOW MUST GO ON, kada je neko od muzičara bolestan ili nešto ne funkcioniše u organizaciji, više nije primenjivo.
Da li je zaista tako? Da li smo zaista u situaciji da kažemo – „pakuj opremu“?
Relevantni izvori i sagovornici The Newyork Times magazina predviđaju da će se situacija stabilizovati početkom maja, ukoliko se preventivne mere budu sprovodile dosledno.
Zanimljiva je i činjenica da se efekat crnog labuda može odnositi na neku nepredviđenu pozitivnu pojavu, kao što je to bio slučaj sa pojavom interneta. Takođe, može i da označava i neku negativnu pojavu koja može imati i pozitivne efekte.
Svaka krizna situacija test je za svako društvo i navodi na ličnu, opštu i profesionalnu introspekciju. U profesionalnom smislu, uslužne delatnosti rade na redefinisanju i transformaciji korisničkog iskustva u svet digitala.
Kako event može „raditi u kućnim uslovima“, čini se kao pravo pitanje u ovom trenutku
Event industrija, možda više nego ikada, mora da se osloni na digital i druge industrije, kao što je gaming industrija, kako bi adekvatno odgovorila na kriznu situaciju. Kao logično rešenje izazova nameće se virtuelni događaj koji omogućava da se u kućnim uslovima ostvari interakcija sa odgovarajućim sadržajem, porukom, ali i ostalim učesnicima.
Online konferencije, poslovni sastanci i sajmovi već su uzeli maha tokom trajanja ove krize. Ova rešenja pokazala su se kao vrlo efikasna, ali ništa ne može zameniti interakciju u fizičkom okruženju i živ kontakt. Zato je za veći nivo interaktivnosti neophodno uzeti u obzir i pojavu interaktivnog videa, koji postaje sve popularniji i u online marketingu.
Šta je zapravo interaktivni video?
To je poseban format interaktivnog sadržaja koji omogućava korisniku da vodi i kreira priču po svom izboru. Po svojoj prirodi on je u potpunosti okrenut korisniku i provocira njegovu dalju akciju. Ono što ga izdvaja od običnog reklamnog videa jeste odsustvo linearnog storytelling-a i mogućnost da nas prema našem izboru vodi na jedinstveno korisničko iskustvo. Druga njegova karakteristika jeste gemifikacija sadržaja, koja podrazumeva da korisnik nešto mora da uradi, kako bi do nečeg došao ili nešto dobio. Dobar primer korišćenja virtulenih videa je u CSR kampanjama u kojma korisnici, intervenišući u sadržaj, doniraju sredstva za određenu namenu. Treća njegova karakteristika je da omogućava interakciju sa poznatim ličnostima sa kojima smo oduvek želeli da stupimo u kontakt.
Youtube platforma je već uvela hotspotove koji se mogu intuitivno podesiti tako da omogućavaju korisnicima da sami kreiraju svoja korisnička iskustva, koristeći se formom interaktivnog videa.
Mogućnosti koje interaktivni video nudi još uvek su relativno neistražene, ali je on već prisutan kao sastavni deo prodajnih i marketinških aktivnosti brojnih kompanija. Na primer, jedna modna kuća je snimila video u kojem akteri nose njihove modne kombinacije. Klikom na odevnu kombinaciju odlazite na njihovu platformu za kupovinu i možete kupiti odevni komad koji nosi lik iz muzičkog spota.
Virtuelni video koristi se već sada i u muzičkoj industriji. Sony production je preko virtuelnog videa na nov način plasirao popularnu pesmu Boba Dilana Like a Rolling stone, a Coldplay je u potpunosti iskoristio mogućnost gemifikacije u svom virtuelnom spotu.
Iako ništa ne može zameniti uticaj realnog događaja na puno iskustvo nekog brenda i pozivanje na akciju ciljne publike, broj ostvarenih interakcija na interaktivnom videu je lako merljiv, a namera kupovine je velika, što je jasni pokazatelj marketinške aktivnosti.
Kako da virtuelni video razvijemo u celokupni događaj i iskoristimo sve njegove mogućnosti, pitanje je kojim ćemo se pozabaviti u narednom periodu, jer i u ovakvim okolnostima THE SHOW MUST GO ON!
ODGOVOR EVENT INDUSTRIJE NA KORONA VIRUSKorona virus – naša realnost
Prilikom organizacije svakog događaja jedna od važnih stavki je pravljenje matrice rizika koja nam služi da predvidimo i predupredimo sve prepreke koje se mogu javiti tokom planiranja realizacicije nekog događaja. U toj Pandorinoj kutiji svakog događaja vrlo često možete naći vremenske prilike, ukoliko se događaj održava napolju, nestanak struje, povrede na radu, kašnjenja, bolest nekog od učesnika ili organizatora…. Osim u izuzetnim slučajevima, retko da su se tu mogle naći i elementarne nepogode ili epidemije novog virusa, kao što je korona.
Statistički podaci sa portala Worldometar Corona Virus trenutno pokazuju da je korona virus raširen u 121 zemlji, zaraženo je 130,164 ljudi, od toga 4,754 ljudi umrlo, a 68,677 je izlečeno. Ohrabrujuća je stopa oporavka – visokih 94%.
Ne ulazeći u sociološke i psihološke reperkusije novonastele epidemije virusa korona, svesni smo činjenice da je COVIID-19 već sada ozbiljan problem na koji agencije i svi učesnici u organizaciji događaja treba da imaju odgovarajuće rešenje.
Krizni trenutak event industrije
Trenutak u kome se sada nalazimo već počinje da prevazilazi okvire preventivnih mera za organizatore kao što su, postavljanje punktova za dezinfekciju ruku, sanitarnu opremu, testiranje na licu mesta, izbegavanje direktnog fizičkog kontakta, izbegavanje zaraženih područija i odabir prostora sa visokim nivoom higijenske i sanitarne kontrole. Iako su ove mere uvek dobrodošle, u ovom momentu kada se veliki svetski događaji uveliko otkazuju i kada je u našoj zemlji doneta odluka Vlade da se zabrane okupljanja u zatvorenom prostoru sa više od 100 ljudi, vreme je da razmislimo i o alternativama organizacije masovnih događaja, koncerata, sajmova, konferencija i sastanaka.
Ako uzmemo u obzir da event industrija počiva na okupljanjima, realnom doživljaju, iskustvu, razmeni energije, ideja i informacija, otkazivanje događaja svakako predstavlja krizni trenutak koji zahteva odgovarjuću reakciju, kako bi se nastavilo sa poslovanjem.
Savremene tehnologije i gerila u borbi protiv uticaja korone
Ključ odgovora event industrije na krizu jeste korišćenje punog potencijala savremenih tehnologija u kreiranju virtuelnih događaja i preusmeravanja strategije kreranja doživljaja na druge kanale komunikacije, poput live strema-a, video i animiranog sadržaja, proširene stvarnosti i osmišljavanja kreativne gerile, koja će kreirati adekvatan doživljaj bez potrebe za organizovanim skupom. Mogućnosti koje digitalna tehnologija danas nudi, sa jedne strane i out of box rešenja, sa druge su tako velike da se zasigurno može obezbediti pun doživljaj, jedinstveno korisničko iskustvo, produktivna interakcija i razmena, sa minimum kontakta i opasnosti od širenja zaraze.
Pojedine multinacionalne kompanije su već reagovale. HTC-ov odgovor na trenutnu situaciju je organizacija prve potpuno virtuelne konferencije. Konferencija HTC Vive Ecosystem (VEC) koja se redovno održava u Šenženu u Kini, ove godine će svoje učesnike ugostiti u potpuno virtuelnoj stvarnosti. Događaj je transformisan u Virtual Vive Ecosystem Conference (V2EC) i održaće se 19. marta. u okviru ENGAGE-a, platforme za obuku i obrazovanje u virtuelnoj stvarnosti. Platforma omogućava edukatorima i kompanijama da organizuju sastanke, prezentacije i događaje sa ljudima širom sveta. Pomoću platforme može se kreirati trening u VR okruženju za samo nekoliko minuta. Alat je vrlo jednostavan za upotrebu i ne zahteva tehničku stručnost. Sesije se mogu organizovati uživo ili snimiti i sačuvati kako bi kasnije bile predstavljene drugima.
Strategija event industrije
Sa ciljem da u skladu sa društvenom-odgovornošću odgovorimo na trenutne globalne izazove i smanjimo uticaj epidemije na ROI i ključne pokazatelje uspešnosti, počeli smo da razvijamo strategije i planiramo aktivnosti za naše klijente koje će pomoći da se na pravi način izborimo sa trenutnom situacijom. Osnovni zadatak je da smanjimo potencijalne gubitke ideja, informacija i različitih mogućnosti za razvoj poslovanja, koji svaki događaj nosi.
Ukoliko planirate da realizujete događaj ili konferenciju od vitalne važnosti za vašu publiku ili poslovnje, razmislite o mogućnostima koje kreativna industrija i digitalne tehnologije nude za povezivanje, razmenu, aktivaciju i kreiranje doživljaja. U datim okolnostima, upravo kreativnost i tehnologija uz odgovorno ponašanje, pomažu održivost biznisa i omogućavaju kreiranje novog vida iskustva, stvarajući tako dodatnu vrednost za sve vaše zainteresovane strane.
Zaposleni i firma – ruku pod ruku
Potreba za usavršavanjem stručnog kadra dolazi iz želje za unapređenjem ukupnog rada. Razlozi mogu biti širenje obima delatnosti preduzeća ili promena pravca poslovanja, razvoj tehnologije i napredovanje pojedinaca unutar firme. Svakako, u zajedničkom je interesu konstantan razvoj i ova recipročnost omogućuje da progres prati odnos zaposleni – firma.
Progres je važniji od perfekcije
Svaka kompanija, firma ili organizacija poseduje svoj puls, ciljeve i vrednosti. Svakom novom zaposlenom, bilo da je junior ili iskusni profesionalac, potrebno je vremena da se uklopi u novi ambijent, dinamiku i principe rada, zbog čega je dobro kada poslodavci shvate značaj ulaganja u zaposlene kroz stručna usavršavanja. Takođe, jednako je važno i onima sa dugačkim stažom omogućiti da prodube svoja znanja i upoznatost sa unutrašnjom organizacijom preduzeća, vizijom, ciljevima, vrednostima za izgradnju željene kompanijske kulture.
Interne akademije kao platforma za profesionalno usavršavanje
Kao dobar metod usvajanja konkretnog znanja i veština, pokazale su se interne razvojne akademije, koje imaju određene prednosti u odnosu na klasične eksterne obuke i seminare. One poslodavcima i zaposlenima obezbeđuju konkretna znanja u poslovnom habitusu u kom će uskoro primenjivati naučeno.
Tokom određenog trajanja, ove akademije imaju svoje interaktivne module i specijalno dizajnirane alate, koji razvijaju potencijale zaposlenih i unapređuju poslovne ciljeve. Dodatna prednost je što se kao jezik transfera znanja koristi poznata terminologija, koju prihvataju i eksterni saradnici koji dolaze u ulozi predavača.
Ovi stručnjaci iz različitih oblasti donose nova znanja i tako unapređuju kompaniju i zaposlene. Oni koriste svoje metode preko kojih vrše procenu i nakon merenja potreba kreiraju poseban razvojni program, koji je usko usmeren na teme i dešavanja vezane za redovne radne aktivnosti. Struktura same obuke, kada je reč o kompanijama, uglavnom podrazumeva dvosatna predavanja i radionice u toku nedelje i e-learning platformu – koja još uvek nije postala standard, ali je novina koju kompanije sve više usvajaju. Njena prednost je u dostupnosti svim materijalima za učenje.
Važna odlika ukupnog procesa je dvosmerna komunikacija, koja podstiče interakciju i angažovanost polaznika.
Tu je i mogućnost da se otkriju skriveni talenti, bilo da govorimo o mladim stažistima ili o seniorima. Kako bi se uspostavio dosledan sistem praćenja napretka pojedinaca i njihovog radnog učinka, uvodi se mentorstvo koje usmerava prenos znanja i veština na ostale hijerarhijske nivoe.
Uspešnim se pokazao i pristup gejmifikacije učenja, koji podstiče usvajanja novih znanja kroz prijateljsku kompetenciju, kvizove i nagrađivanje. Vešto vođena zabava pored kognitivnog, ojačaće i timski duh i osećanje kreativno provedenog vremena na poslu.
Takođe, poželjan model deljenja informacija je kada kolege sprovode obuke kolegama. Ovako se znanja učvršćuju unutar kolektiva i imaju ulogu lepka kada je potrebno konstruisati čvrstu celinu.
Razvoj biznisa razvija ljude
U osnovi razvojnih akademija je negujući pristup. Zaposleni se oseća samoaktualizovano, jer dobija direktnu potvrdu koliko je poslodavcu i firmi stalo do njegovog ličnog i poslovnog napredovanja. U okviru izučavanja opštih veština, kao što su, neizostavne za menadžerski svet – hard i soft skills, svaki pojedinac razvija nivo znanja kroz personalizovani pristup. Neće ponavljati ono što je već utvrdio, već nastavlja tamo gde je potrebno nadograditi ili eventualno ispraviti.
Tokom zajedničke edukacije, stiče se uvid u referentne okvire i radne zadatke drugih. Ova sekundarna dobit razvija razumevanje poslova kolega i time može pojačati empatiju, direktnu mogućnost podrške u slučaju velikog obima posla, ali može razviti i nova interesovanja kod zaposlenih. Bolje razumevanje i sektorska komunikacija čine ceo organizam jačim i produktivnijim.
Temeljenje starog i donošenje novog znanja
Svakako, praksa razvojnih akademija ne iskuljučuje i eksterne edukacije. Pored raspoređivanja unutrašnjih znanja jako je važno unositi i nova kako ne bi došlo do zasićenja.
Ovakvim usavršavanjem stvara se dobar balans učenja na osnovu primera iz prakse, znanja i veština za kojima postoji potreba, sa otvorenošću za usvajanjem znanja od strane eksternih eksperata iz različitih oblasti.
Šire posmatrano, ideja konstantnog usavršavanja i prenošenja znanja obezbeđuje siguran progres, uzajamni razvoj, osećanje svrsishodnosti, zbog čega pristup karijeri diže na viši nivo.
ALHEMIJA KREIRANJA DOŽIVLJAJA
Intervju za Business & Luxury: Miro Antić, Partner & Chief Experience Officer, M2Communications
M2Communications vodeća je marketing agencija u oblasti event i live komunikacija u regionu. Sada, već sa globalnom prepoznatljivošću, svojim klijentima i široj javnosti donosi jedinstvena iskustva, pretvarajući vrhunska idejna rešenja u besprekornu organizaciju.
BMW, Microsoft, Coca-Cola, Rolls Royce, FCA Grupa, Porto Montenegro, Luštica Bay, samo su neki od klijenata koji organizovanje svojih
najznačajnijih događaja prepuštaju baš njima. U 2019.oj godini, agencija M2Communications nastavila je da postavlja nove standarde u oblasti experience dizajna i za ostvarene projekte zasluženo nagrađena na međunarodnim festivalima. Zbog zapaženog uspeha i neospornog kvaliteta razgovaramo sa gospodinom Mirom Antićem, koosnivačem i Chief Experience Officer-om marketinške agencije M2Communications.
B&L: Za početak želim da vam čestitam na postignućimau ovoj godini! Kreativnost i profesionalizam od kog M2Communications ne odstupa donela je očekivane rezultate. Možemo li da se osvrnemo na najznačajnije projekte koje ste realizovali?
Pozitivno je da region polako počinje da prihvata svetske principe i standarde kada je event industrija u pitanju. U skladu sa novim tendencijama, tokom protekle godine, realizovali smo nekoliko veoma zanimljivh projekata. Istakao bih dve velike konferencije realizovane za Vladu Republike Srbije. WB6 DS – Western Balkans Digital Summit održan je u aprilu okupivši oko 4.000 učesnika i preko 200 govornika iz 80 zemalja. Događaj je održan u Palati Srbija, monumentalnom zdanju kome smo dali potpuno novi kontekst. Vodeći računa o samom objektu, transformisali smo prostor u digitalno okruženje prilagođeno potrebama savremene konferencije. Zanimljivo je da nam je jedan od prostora unutar Palate Srbija dat u potpunosti na raspolaganje za naše ideje. Ovo je omogućilo da kreiramo novo digitalno iskustvo kroz imeplementaciju prvog immersive room-a u regionu. WB6 DS je imao značajan doprinos u učvršćivanju ekonomskih odnosa i jačanju saradnje šest ekonomija regiona na polju informacionih tehnologija i kreativnih industrija.
Četvrta Kina – CIEZ ministarska konferencija o saradnji u inovacijama, predstavljala je još veći produkcijiski poduhvat. Održana je u oktobru okupivši najrelevantnije predstavnike svih interesnih grupa u inovacionom ekosistemu iz NR Kine i sedamnaest zemalja CEE. Početkom godine, dobili smo Coca Cola HBC Kick-Off & Annual Party 2019 kao pitch projekat. Idejno rešenje bazirano na filozofiji from storytelling to storyliving, predstavili smo kroz koncept 24/7 Coca-Cola City i organizovali događaj koji je do sada uzeo nekoliko nagrada na domaćim i regionalnim festivalima. Posebno interesantan događaj se, ovog leta, odigrao u Porto Montenegru. Podvodnom izložbom apstraktnih skulptura crnogorskog umetnika Luke Radojevića, redefinisali smo pojam izložbenog prostora. Posetiocima smo pružili drugačije iskustvo kombinujći umetnički doživljaj i uzbudljivu adrenalinisku avanturu u ambijentu potpune tišne i spokoja.
B&L: Priznanja su kruna realizacije vaših projekata. BEA World Festival, Eventiada u Moskvi, Special Events u San Diegu, kao i lično priznanje za Vas od strane Eventex-a kada ste uvršteni među 100 najuticajnijih ljudi na svetu u event industriji. Nagrade obavezuju da nastavite sa pomeranjem granica?
Nagrade su na neki način refleksija onoga što vrednujemo i za šta se zalažemo. M2C čine ljudi, tim koji vredno radi i teži pomeranju granica, ali sa druge strane, jedna od ključnih vrednosti agencije je “FUN”. Veoma nam je važno da uživamo u onome što radimo i da se podjednanko dobro zabavljamo. Eventex-ovo priznanje i druge međunarodne nagrade doprinose globalnoj prepoznatljivosti. Održavamo kontinuitet uspeha, osvajajući nagradu drugu godinu zaredom na najvećem svetskom festivalu live komunikacija BEA World. Kreativnost, održivost i širi društveni kontekst su ključne karakteristike projekta koji smo ove godine predstavili u Milanu na BEA World festivalu.
B&L: Verujem da ste, pored uzbudljivih tekućih dešavanja, gde ubrajam i preseljenje sedišta kompanije, u velikim planovima za iduću godinu?
Preseljenje kompanije u Kalemegdan Business Centar je deo nove priče. Prostor predstavlja kombinaciju industrijiskog i savremenog dizajna, a poseban značaj ima u tome što se nalazi u zgradi bivše fabrike Beko, koja je arhitektonski spomenik kulture. U dizajnu enterijera inspirisali smo se konceptom Living Office, definišući prostor koji ispunjavanjava savremene potrebe pojedinaca i organizacije, a to su: sreća, well-being, angažovanje i konekcija. Vodili smo računa o uticaju prirodnog svetla, kombinovanju prirodnih materijala, bojama, detaljima kao i o uvođenju smart sistema. Želimo da kreiramo radno okruženje koje prati najsavremenije svetske trendove i predstavlja mesto inspiracije, susreta i zabave, kako za tim, tako i za naše partnere i klijente.
Trenutno poslujemo kroz dve povezane agencije M2C i NEO. Naša vizija je da prerastemo u grupu komplementarnih kompanija u oblasti marketinga, live komunikacija i event produkcije i postanemo vodeća experience design kompanija na ovim prostorima, ravnopravna i na globalnom terenu.
B&L: Možemo li reći da će experience design igrati ključnu ulogu u budućnosti marketinga?
Verujemo da će experience design igrati važnu ulogu, ne samo u budućnosti marketinga, već u mnogim drugim industrijama i društvu u celini. Jedan od naših strateških ciljeva usmeren je ka razvojnom centru i Experience Design akademiji čije temelje upravo postavljamo. Akademija ima za cilj da generiše novu bazu znanja iz ove oblasti i pruži direktan uvid u svetske prakse i iskustva svim zaintersovanim stranama na tržištu. Akademija bi se posebno fokusirala na talente koji sebe vide u marketingu, event produkciji i drugim komplementarnim granama. Umeće pretvaranja dobrih ideja i zanimljivih priča u nezaboravne doživljaje postaje profesija budućnosti.
Izvor: Business & Luxury
JOKER – DA LI JE DO MENE, ILI POSTAJE SVE LUĐE?Sa i dalje nebezbedne distance od četiri meseca, kada je glasna kolektivna reakcija obojila percepciju filma i kada se bliže Golden Globe i Oskar, veliko je pitanje da li je kontroverzno samo umetničko delo koje smo videli, ili odnos gledalaca i kritike prema njemu. Ovaj tekst će se više baviti tim pitanjima i uspehom filma, nego samom analizom sadržaja.
Holivudska produkcija ima svoje jasno utvrđene mehanizme. Iz statistike istraživanja publike koja posećuje bioskope, dobijaju se različiti podaci o populacionim karakteristikama, između ostalog i to da bioskopske projekcije najviše posećuju muškarci, tačnije dečaci, od 13 do 17 godina. Sa ovakvom polaznom osnovom, pravac budućeg komada sedme umetnosti je već predodređen i pre nego što se napiše scenario.
Zato je najčešći pristup ’’ne igrati se sa blagajnom’’. Osamdesetih su sigurni hitovi bile komedije i akcije, devedesete su taj trend proširile SF-om, erotskim trilerima i tinejdžerskim hororima, a dvehiljadite uvode stripovske superheroje na velika vrata. Ovaj trend traje već petnaest godina, a objašnenje leži u gorepomenutoj starosnoj kategoriji publike. Marvel i DC stripovi pretočeni na veliko platno zagrejali su srca starih fanova, ali su osvojili i generaciju Z.
’’Someone who hides behind the mask.’’
Uspeh na blagajnama se nije mogao predvideti, jer film nije bio zamišljen kao klasičan box-office smasher, ali se u startu naziralo da će komentari biti različiti. S obzirom na budžet koji je iznosio 55 miliona dolara, što je ispod proseka za holivudsku produkciju, Džoker je zaradio preko milijardu dolara na svetskom nivou. To ga je učinilo jednim od najgledanijih ,,R’’ filmova svih vremena, a takav uspeh se ne očekuje od jednog dark art filma.
Geneza Džokera kao jednog od najvećih fiktivnih negativaca nikada nije bila produbljena na filmu. Bio je zlikovac bez istorije, na osnovu čijeg ponašanja je moglo da se spekuliše o psihičkim poremećajima, ali jedno od najbitnijih pravila dramaturgije – motivacija, uvek je bila nepoznata. Film Džoker je upravo to. Ovde nema Betmena, iako se na čudan način provlači priča o malom Brusu Vejnu, nema stilizacije Gotama kakve je bilo u ranijim filmovima, nema inventivne gimmicky tehnologije svojstvene superherojskim filmovima.
’’You don’t listen, do you?’’
Glavna kontroverza samog filma jeste ogoljavanje, geneza Džokerove psihopatije i približavanje karakteru zločinca – što po sebi dovodi do humanizacije lika. Gledamo stand-alone film i doživljavamo probleme mladog, nesrećnog čoveka, zbog nepravdi koje društvo kao jedan živ, ali teško promenljiv mehanizam neminovno stvara – što zbog zlobe pojedinaca, što zbog unapred postavljenog sistema. Ovakve postavke smo viđali i ranije. Taxi Driver, Fight Club, Clockwork Orange – koji su bili kamen temeljac za ovakav pristup. Tvorci su se vešto oslonili na ova filmska ostvarenja i integrisali ih u lik koji sa sobom nosi breme staro skoro osamdeset godina.
’’People are starting to notice.’’
Pored evidentnog uticaja okoline na slabog pojedinca, postoje pokazatelji koji kažu da je Artur uvek bio zao, ali da je doživeo kasnu samoaktualizaciju. Primetna je katarza koju doživljava, nakon što se suprotstavi nasilju koje trpi od kada zna za sebe.
Ovakva promena bluruje logiku kada se zapitamo da li je Artur protagonista ili antagonista, jer smo već sat vremena na njegovoj strani. Identifikacija sa njim, iako narativ ide u brutalnom pravcu, postaje jaka, jer pratimo njegovo suočavanje sa problemima i doslovno eliminisanje istih. U momentu kada budući Džoker prelomi da ne izvrši samoubistvo tokom TV programa već da ubije svog omiljenog voditelja u kog se razočarao, shvata da se oseća dobro. Javno ubistvo ga čini prihvaćenim od određene grupe revoltiranih građana koji dele njegovu bol, nakon čega stvari dobijaju smisao. Tako film ulazi i sloj dublje u bavljenju društvenim devijacijama, gde postvalja premisu da blagovremenim bavljenjem pojedincima može sprečiti rizične tendencije pre nego što eskaliraju, umesto da ih svojim pristupom stimuliše.
Da bi svi segmenti ovog slojevitog filma bili dobro predstavljeni, izbor glavnog glumca se ispostavio kao veliki pogodak. Ako bismo napravili misaoni eksperiment i zamisli li anketu sa pitanjem koga bi gledaoci želeli da vide u ovoj ulozi, možda bi to bio baš on. Joaquin Phoenix je kultni lik, već potvrđen u ulogama negativaca sa istorijom, problematičnih, ekscentričnih i psihotičnih likova. Njegova reputacija je bila logična za kasting, koji je produbio ideju koju su producenti imali.
,,You wouldn’t get it.’’
Kritički pristup globalnom diskursu je druga velika snaga filma. Ovo je priča o odbačenom čoveku sa ruba društvene lestvice koji se svesno bori sa svojim psihičkim problemima i kome društvo ni malo ne olakšava poteškoće koje nije birao i za koje svakako nije kriv. Siromaštvo, majka koja je takođe duševni bolesnik, redak oblik epilepsije koji se manifestuje nekontrolisanim smehom u stresnim situacijama, onemogućili su mladom Arturu Fleku, budućem Džokeru, bilo kakvu šansu za kretanje po društvenoj lestvici.
Jedan labilni mladić postaje refleksija globalne svesti koja oseća nadolazeći društveni kolaps usled društvene nebrige i ironično, klovn postaje lice pobune. Kako to uglavnom biva u stanju permanentnog vandrednog stanja, dovoljan je jedan eksces koji bi pokrenuo čitavu lavinu. Pobunjeni građani vide spas u jednom hrabrom, koji se slučajno ili namerno drznuo da se suprotstavi sistemu.
Producentima je nekoliko stvari išlo na ruku. Bura koja se digla još za vreme snimajuće faze je došla upravo od glasina da će film biti izuzetno hrabar, što je izazvalo početne intrige, pre svega kod tvrdog jezgra stripovskih konzumera. Nakon izlaska filma, pojedini poštovaoci DC-ja su bili zbunjeni. Bio je to previše samodovoljan film za njihov ukus.
’’Is it just me, or it’s getting crazier out there?’’
Međutim, najveće oduševljenje dolazi upravo od onih koji ne znaju mnogo o Betmenu, jer film pruža univerzalnu priču. Postoji teorija da magija ima afekciju samo na onoga ko u nju veruje. Time su se poigrali producenti, znajući koliko je žanrovska publika osetljiva na promene u njihovim omiljenim stripovskim narativima. Međutim, opštu populaciju, koja je svakako veća, ne dotiče ideja da će se nešto znatno promeniti u fiktivnom svetu ako se redefiniše jedan od zločinaca, ali će rado pogledati dobar film.
Džoker je diskutabilan za sladokusce franšize, koji uglavnom od fanova postaju IMDB ili YouTube kritičari. Međutim, u tom moru recenzija od kojih sve liče jedna na drugu, negativne reakcije usmerene na sadržaj i dramaturgiju gotovo i da ne postoje. To nas ponovo malo zbunjuje, jer kako nešto može biti kontroverzno, ukoliko sa sobom povlači samo hvalospeve? Kako nešto može biti toliko novo, ukoliko njegovim raščlanjivanjem dobijamo inteligentno uklopljen skup omaža?
Dobro vođena kampanja pre projekcije filma izazvala je kolektivnu proaktivnu inhibiciju, nakon koje je bilo teško sagledati film iz realnog ugla. Gledalac koji to shvati, neće biti uskraćen, već će biti slobodan da uživa u veoma ozbiljnom umetničkom delu koje jako dobro oslikava stvarnost u kojoj se nalazimo.
Međutim, svaki uspeh sa sobom vuče i teret. Pojava brojnih spinova sa ciljem da umanji kredibilitet filma, svodi se na pokušaj pojedinih kritičara da objasne kako je jedan art-house iskoristio već postojećeg lika da bi predstavio svoju odvažnu ideju kroz skup neinventivnih scenosleda, koji zbog dobre glume uspevaju da izazovu emociju. Takođe, česta primedba je bila i korišćenje referenci iz pop kulture i isticanje ekstremnog nasilja.
Naravno, svakom ostvarenju je moguće pronaći mane na drugo ili treće gledanje. Mogu se primetiti dve nedoslednosti u glumi ili nedovoljna komunikacija između reditelja i glumaca. Nejasne su reakcije mladog Brusa Vejna, koji sreće Artura Fleka i dozvoljava mu da mu priđe i napravi veštački osmeh. Dete od deset do dvanaest godina bi se uplašilo i verovatno bi pobeglo. Slična je reakcija nakon ubistva Vejnovih roditelja.
Povremene nedoslednosti mogu biti i zbog kompleksnosti uloge koju je Phoenix tumačio i više nego zadovoljavajuće, ali stepen njegove psihotičnosti nejasno varira. Možda je to intencija reditelja kako bi predstavio različite faze tranzicije lika ili čak oscilacije u delovanju terapije koju glavni lik uzima. Dobar primer ove potencijalne zamerke je momenat kada Artur ubija jednog kolegu u svom stanu, a drugog, kojeg vidi kao svog životnog sapatnika, pušta na slobodu. Performans glavnog glumca u tom momentu deluje previše svesno i svirepo, po ugledu na jednosmerne negativce iz akcionih filmova. Kontradiktorno tom ponašanju je što u prvoj polovini filma Artur provocira jednako napaćenog kolegu i prema njemu se ophodi kao školski siledžija. U svakom slučaju, dubljim uranjanjem u motive, ubistva koja je činio i pre i nakon pomenute scene izgledaju kao da dolaze iz drugačijih i slojevitijih poriva. Međutim, ukoliko je u pitanju propust u komunikaciji glumca i reditelja, nije potrebno pridavati veliki značaj, jer ne utiče na narativ filma.
Kritika koja smatra da je u pitanju prenasilan film, trebalo bi da preispita svoju tvrdnju pitanjem koje se tiče opravdanosti nasilnih scena. Posebno zbog činjenice da nasilne scene ne dominiraju u značajnom procentu minutaže filma.
Verovatno će zauvek ostati sporno da li je film trebao da se zove Joker ili Arthur i da li je radnja trebala da bude smeštena u Gotam ili Njujork. U drugom slučaju film ne bi imao toliki hype i marketnški uspeh, iako je pored Hoakina glavni marketinški alat bio i sam kostim Džokera. Ali, možda bi se izbegla isprovociranost pojedinih fanova, a negativno nastrojena kritika bi morala da traži dublje greške. Ovo je delo snažne glume, simbolike, kadrova i emotivnog naboja i zaslužuje da bude smatrano za jedno od najboljih ostvarenja godine, ali i čitave dekade.
PISCI U COPYWRITING-UKako pomiriti jaz između autorskog i korporativnog pisanja?
ZANIMANJE BUDUĆNOSTI
Godinama unazad je prisutna premisa da je copywriting zanimanje budućnosti. Jasne poruke bez suvišnih detalja imaju za cilj da komuniciraju uverljivo, podsticajno i konkretno. Da bi jedan kopi ispunio svoj cilj, sadržaj koji nosi mora imati najviši stepen informacije, bilo da je u pitanju jačanje imidža brenda, slogan ili scenario za reklamu. Uz sve to, ne sme se ispustiti pitkost i zanimljivost. Kada se ove komponenete spoje, velika je šansa da će kopi biti uspešan i da će brzo ostvariti kontakt sa populacijom kojoj se obraća.
Iako ovo zanimanje postoji decenijama, razvoj digitalnog marketinga uslovio je i potrebu za više copywriter-a, kreativnih ljudi koji vešto barataju rečima i koji su dovoljno maštoviti da uvežu reči sa zanimljivim slikama, video klipovima i linkovima. Fakultet koji direktno školuje copywriter-e ne postoji. Iako su se u međuvremenu pojavili brojni kursevi različitog trajanja i validnosti sertifikata, svoju karijeru u ovom pravcu veoma često okušaju novinari i pisci.
NOVINARI – VEŠTI SA INFORMACIJOM
Bilo da se bave informativom, kulturom ili zabavom, novinarima je copywriter-ska ekonomija reči bliska. Redigovanje vesti takođe ima za cilj da iz šume informacija izvuče srž koja govori objektivno. Takođe, važan deo novinarske prakse je vreme prosleđivanja vesti zbog pripreme štape, snimanja priloga ili postavljanja na portal – koji će kao prvi sa objavljenom vešću privući veliki broj poseta. Zato, novinari uče da pišu brzo i pod pritiskom. U copywriting-u, svi ovi efekti su prisutni, ali ima i jedan dodatni momenat. Ovde je nužno biti i kreativan, što jednom novinaru informativnog programa nije na prvom mestu. Dakle, u pomenutom zanimanju budućnosti imamo ekonomiju teksta – koja zahteva široko obrazovanje i umeće veštog pretapanja ideje u reči, ali i pritisak vezan za brzinu isporuke teksta, jer klijenti uglavnom imaju jasne zahteve vezane za vremenske rokove.
PISCI – MARATONCI U PISANJU
A šta je sa piscima – uspešnim autorima romana, novela, kratkih priča ili zbirki poezije. Njihova kreativnost je potvrđena, jer je za knjigu od tri stotine strana, potrebno imati zavidnu kontrolu misli, sistematičnost i elokventnost. Takođe, tu je i kondicija za pisanje, koja je poželjna u svakom poslu koji zavisi od pisane reči.
Ako je pisanje romana trčanje maratona, onda je copywriting trka na sto metara?
Nema sumnje da ova dva pristupa komunikacije imaju različite metode. Drugačija je motivacija i sam lični odnos prema sadržaju. Kod pisanja romana pokretačka sila je često lične prirode i izlazi iz privatnih aspiracija, iako ne isključuje prilagođavanje određenoj populaciji, na primer žanrovski opredeljenoj čitalačkoj publici. Ali, koliko god postojala odgovornost prema izdavaču ili svojim ambicijama koja može povećati tenziju, za razliku od copywriting-a, pisanje knjige je za pisce konfor zona. Počevši od ideje, razrade narativa i stila pisanja, pisac oseća knjigu kao deo sebe, kao ekstenziju njegovog regularnog života i zato mu sve poteškoće i potencijalne kreativne blokade i idejna rešenja, nisu nepremostiv problem.
Dugom praksom ovakvog korišćena reči i inspiracije, ulazak u copywriting može izazvati šok efekat i naglo iskakanje iz konfor zone.
Za pisca, odabir tema može uticati i na emotivne procese, zbog razvijene ljubavi prema svom profesionalnom opredeljenju. Kada klijent dođe sa zahtevom da mu je potrebno stvoriti novi ili ojačati stari brend koji je vezan za hranu ili tehnologiju, tema je već unapred određena, a informativni sadržaj, ili već postoji, ili će tek biti dobijen kroz istraživanje.
Dakle, iako je svesno ušao u posao, ovde pisac ‘’gubi’’ naviknuti autorski osećaj.
Pisanje kopija je mnogo analitičnije i inspiracija se ne čeka, već je dozivanje inspiracije u potrebnom momentu jako važna veština. Ovde se ‘’mišić’’ za pisanje trenira na licu mesta, a ne u udobnoj fotelji ili krevetu u ušuškanosti doma. Pored pozivanja inspiracije potrebno je izgraditi veštinu selektivnog praćenja spoljašnjih utisaka, jer je copywriter retko osamljen u kancelariji, povremeno kreira sa dizajnerima istovremeno, uporedo piše sa menadžerima. Takođe, iako svestan svog opredeljenja, ego jednog uspešnog autora može upaliti odbrambeni mehanizam kada je potrebno pisati na ‘’tuđu komandu’’. Ovo ne dolazi iz negodovanja samog posla, klijenata ili nadređenih, već iz uverenja da je svakodnevno pisanje za platu i za drugog, nešto što je u protivrečnosti sa idejom stvaranja umetničkog dela. Zbog ovih otežavajućih okolnosti, mnogi pisci zaziru od kreativnog korporativnog pisanja ili mu se teško prilagođavaju.
Kako pomiriti dva sveta i kako bi igrali jedno u korist drugom?
Pisanje romana ne mora biti lišeno hermetičkog, samodovoljnog pristupa koji razvija globalne ideje, maštu i autorski pečat, dok je copywriting umeće pronalaženja srži uz izlazak iz ‘’ja’’ sveta – kako bi se omogućilo da naša informacija bude jednako jasna i drugima.
Pisci koji uđu u svet marketinškog pisanja imaju strah da će novi format loše uticati na njihov primarni poziv, a copywriter-i koji se okrenu pisanju romana ili priča mogu pomisliti da je njihov stil previse ogoljen.
Primetno je da oba medija zahtevaju kreativnost i pismenost, ali je raspodela ovih kvaliteta drugačija.
Tokom stvaranja jednog kvalitetnog perspektivnog komada beletristike, pisac je otvoren za učenje novog i to mu pruža osećaj slobode. Međutim, pisac usvaja one nove sadržaje za koje se unapred opredelio i za koje zna gde se mogu dobiti. Sa druge strane, to govori da postoji čitav svet nevidljivih informacija, koje piscu nisu dostupne, jer nemaju korene u njegovoj sferi interesovanja. Primera radi, pisac može proučavati neku istorijsku ličnost, jer mu je istorija poznata kao nauka. Ali, ukoliko nije čuo za nauku koja se zove psihobiografija, ostaće uskraćen za ceo jedan sistemski pristup, zbog čega će baratati sa manje informacija.
Zbog ovakvih stvari copywriting ide u korist novom saznanju.
Ukoliko je zadatak da se napiše kopi koji govori o hologramskoj tehnologiji, pisac će morati da uđe u materiju u kojoj do sada nije bio. Velika je mogućnost da sam ne bi došao do te perspektive, jer su ga lični afiniteti vodili ka istraživajnu drugih tema.
Za razvoj pisca jako su važni i deduktivni i induktivni pristup. Kako autorsko stvaranje uglavnom polazi od opšte ideje iz koje se grade rešenja, tako se u marketingu često koristi pristup koji polazi od pojedinačnog, sinegdohskog pristupa – kada je uz poznavanje jezika i kolektivne psihologije potrebno u jednoj ili što manje reči predstaviti jasnu celinu, što može biti veliki izazov. Ali, upravo ovo umeće jedan kopi čini dobrim.
Tako shvaćen odnos ova dva, ponekad suprotna pristupa, može učiniti da oni igraju jedan drugom u korist.
Kada se pisac u copywriting-u zabrine da pisanje za druge znači gubitak vlastitog stila, dilemu bi mogao da reši odgovorom, da kroz pisanje za druge, uči i o pisanju iz perspektive drugih karaktera, izmeštenih iz njegovog ličnog mišljenja – što je vredna veština za pisanje romana i posebno cenjena u pisanju scenarija. Ukoliko mu je tempo korporativnog pisanja u okviru parametara zadatog konteksta od strane klijenta ili nadređenih previše brz, potrebno je da osvesti da ovakav trening ubrzava isporuku već poznatih ideja koje imaju svoje mesto u kreativnom univerzumu i koje čekaju na svoju aktivaciju.
Otvorenost za oba koncepta daje široku sliku koja unapređuje obe strane pisca.
MODNA INDUSTRIJA I UMETNOST SPEKTAKLAPostoji mnogo načina kreativnog izražavanja i svaki nam daje mogućnost da predstavimo sebe, svoje vizije, interesovanja i ideje. Svaki kreativni izraz zahteva konceptualizaciju i proces stvaranja. Umetnici i dizajneri provode sate i nedelje kako bi došli do inicijalne ideje i oživeli svoju viziju.
Modna industrija je oduvek bila inspirativna velikom broju ljudi, ističući raznolikost estetskog izražavanja, kao i mogućnost svakodnevnih modnih transformacija. Kao takva, inspirisala je mnoge na profesionalno usmerenje u modnom svetu. Prve naznake modne revolucije počinju tokom 1960-ih godina, a već početkom 1980-ih diskretne revije za probranu klijantelu transformišu se u glamurozne svetske događaje na egzotičnim lokacijama. Dizajneri traže različite načine kako bi se kreativno izrazili, bivaju inspirisani muzikom, performansom i pop kulturom, kao i događajima od svetskog značaja, nalazeći u njima savršenu priliku za stvaranje modnog spektakla.
U modnoj industriji postoje i oni koji su svoje revije dovodili do ekstrema i prenaglašene teatralnosti, kao što je to radio Alexander McQueen koji je 1998. godine svoju reviju završio performansom maskiranog modela u krvavo crvenoj haljini okružen vatrom, aludirajući na dizajnerovu veliku inspiraciju – Jovanku Orleanku, po kojoj je revija nosila naziv. Ovakav pristup modi izazvao je velike polemke u javnosti i privukao pažnju svetskih medija, ali i ljudi izvan granica modnog sveta. Jedan od najpoznatijih svetskih modnih brendova Dolce & Gabbana je kao inspiraciju za ovogodišnju letnju kolekciju izdvojio antičku Grčku, gde su modeli nosili ekstravagantne kreacije u zemljanim tonovima, lovorove vence oko glave i zlatne vezove na dugačkim odorama, vizuelno asocirajući na vladare i bogove tog perioda.
Dolce & Gabbana Alta Moda Fashion Show at the Temple of Concordia at the Valley of the Temples, 2019
Dior je spektakularnom kreacijom japanskog umetnika Hajime Sorayame simbolično prikazao svoju opčinjenost ženama i istakao njihovu bitnu ulogu u društvu i modi. U toku Diorove revije, metalni ženski robot visine 11 metara i težine 9 tona, krasio je centar modne piste, kreirajući svetlosne refleksije uz pomoć 45 lasera usmerenih ka metalnoj skulpturi.
Dior Pre Fall 2019 Men’s Fashion Show, Tokyo
Tokom svakog velikog modnog dešavanja publika ima priliku da vidi ekskluzivnu odeću visoke mode, visokobudzetnu scenografiju, savršeno uvežban catwalk i odličnu organizaciju svakog detalja. Iza svega ovoga, stoji tim profesionalaca koji ništa ne prepušta slučaju. Modne i event agencije često ističu da je organizacija spektakularnih modnih dešavanja podstaknuta ambicijom da svaki naredni događaj bude korak ispred u odnosu na prethodni ali i kreativnom pristupom koji ideju pretvara u revoluciju. Alexandre de Betak, osnivač jedne od najpoznatijijih modnih event agencija u svetu – Bureau Betak, je jednom prilikom rekao da je svet u kojem živimo prepun informacija koje nam skraćuju raspon pažnje, pa stoga i sećanje na neki događaj. Upravo zbog takve vrste preopterećenosti, u surovom poslovnom svetu opstaće samo najbolji i najveći. Vođen ovim pristupom, Alexandre de Betak je mnogo doprineo evoluciji mode. Kroz 25 godina u modnom biznisu realizovao je više od 600 modnih događaja. Njegova agencija je lider u produkciji i dizajnu, kreativnom koncipiranju i realizaciji mnogih velikih modnih događaja za svetski poznate brendove – Chalayan, Viktor & Rolf, Dior, DunHill, Michael Kors, Berluti, Saint Laurent i mnoge druge.
‘’Danas kupci žele iznenađenja – individualizam, snažne poruke i reinvenciju. Naravno da brend treba da ostane prepoznatljiv, ali uvek spreman na nove odluke.’’ – Alexander de Betak
Dior Fall-Winter 2019/2020 Fashion Show
Modne revije su svojim interaktivnim pristupom, uz veliku medijsku pažnju zaintrigirale široke narodne mase, pa je pristupačnost ovakvim dešavanjima postajala sve veća, uključujući i one koji nisu deo probranog modnog društva. Grandiozni catwalk osmišljen od strane Thierry-ja Mugler-a realizovan je na Zénith stadionu u Parizu pred 6000 ljudi, dok je Yves Saint Laurent takođe upotrebio lokaciju stadiona kako bi predstavio svoju modnu kolekciju nakon Svetskog kupa u Parizu i tako privukao pažnju višemilionskog televizijskog auditorijuma. Ipak, nameće se pitanje – Kako su modna dešavanja evoluirala u događaje dostupne velikom broju ljudi?
Nekada je fashion week bio privatni, ekskluzivni događaj otvoren samo za pojedince iz modne industrije – dizajnere, modne urednike, velike klijente i pojedine slavne ličnosti. Fotografije sa ovih događaja bile su dostupne profesionalnim agencijama i samim brendovima, bez upliva u šire medijske tokove. Međutim, sa dolaskom digitalne ere – napretkom tehnologije i sve većim uticajem društvenih mreža, pristup ljudi iz industrije se značajno promenio. Helmut Lang je jedan od prvih dizajnera koji je upotrebio internet kao osnovni medijski kanal kako bi predstavio svoju jesenju modnu kolekciju online putem.
‘’Vodio sam se svojim osećajem da će upotreba interneta prerasti u nešto mnogo veće od onoga što ljudski um može da zamisli, stoga sam ga upotrebio u pravom trenutku.’’ – rekao je Helmut tom prilikom.
Ermenegildo Zegna 2019 Fashion Show, Palazzo Mondadori, Milan
Internet je olakšao prezentaciju modnog brenda, komunikaciju sa klijentima i omogućio online prodaju karata, kao i live streaming – digitalni pristup događaju, putem opcije: ‘Watch live’’. Modni brendovi poput Calvin Klein-a i Tommy Hilfinger-a uveli su mogućnost kupovine prilikom prenosa uživo, tako da gledaoci putem samo jednog klika imaju dve mogućnosti – kupovinu odeće sa modne piste čije emitovanje gledaju uživo, ali i odeće slične prikazanoj, po pristupačnijoj ceni na sajtu kompanije. U koraku sa digitalnom revolucijom, instagram je postao najčešći medij na koji se oslanja modna industrija. Pored mogućnosti live streaming-a koji je dostupan na svim društvenim mrežama, instagram nudi poseban način estetizacije fotografija kao i autentičnu vizuelnu prezentaciju svakog modnog brenda.
“Modna revija nije samo pitanje trenutne senzacije i oduševljenja, već bitan faktor globalne komunikacije jednog brenda sa njegovom publikom.“
Alexander de Betak posebno ističe važnost društvenih mreža u poslovnom svetu. Kada je instagram tek uveo mogućnost snimanja videa, on je prvobitno trajao 15 sekundi. ‘’U tom momentu smo želeli samo jedno – da sve što želimo da pokažemo svetu adaptiramo u raspoloživih 15 sekundi.’’ – kaže Betak. On modu posmatra kroz dve prizme istovremeno – kao umetnost i kao medij, naglašavajući da je važan kriterijum uspešnosti kamapanje njen uticaj na Instagram i ostale društvene medije.
Ermenegildo Zegna XXX Summer 2020 Fashion Show
‘’Živimo u vremenu kada dizajneri i modne kuće počinju da razumeju jednu važnu činjenicu – njihova najveća publika, pored one u sobi, nalazi se na društvenim mrežama.’’ – Alexander de Betak
Još jedan uspešan primer poslovanja u koraku sa digitalnim trendovima je francuska modna kuća Balmain koja je kreirala poseban Snapchat filter. On je omogućio korisnicima ove aplikacije da na trenutak zaliče na manekenku sa piste – sa savršenim osvetljenjem, besprekornom kožom i posebnom scenskom šminkom. Na ovaj način kreirali su još jednu sponu između potrošača i brenda, jednostavnim korišćenjem aplikacije svog pametnog telefona. Pametno korišćenje tehnoloških inovacija modne dizajnere uspešno izdvaja od konkurencije, što pokazuje i primer Ralph Lauren-ovog emitovanja 4D modne revije na šezdesetometarskom vodenom zidu u Central Parku, kao i prikazivanje revije Rebecce Minkoff u digitalnoj formi – korišćenjem slušalica za virtuelnu stvarnost koja im je omogućila da dožive reviju ‘’iz prvih redova’’.
Ovakvi kreativno-tehnološki poduhvati jačaju osećaj lojalnosti brendu i kreiraju posebna iskustva kroz koja potrošač ima mogućnost učešća na velikim modnim dešavanjima, osećaj ekskluziviteta i pripadnosti ali i prisup najaktuelnijim trendovima.
Fall-Winter 2017/2018 Ready-to-Wear Chanel Show
Međutim, dobra ideja ne mora uvek biti potkrepljena tehnološkim aktivacijama da bi bila uspešna. Primer originalnosti je modni brend Jacquemus koji je upravo sa agencijom Bureau Betak svoje kreacije predstavio na modnoj pisti montiranoj na velikim poljima lavande i tako doprineo vizuelnoj senzaciji posebno pogodnoj za fotografisanje, koja je postala glavna tema na društvenim mrežama. Modna kuća Ermenegildo Zegna je letnju kolekciju za 2020. godinu prikazala u ruševinama napuštene fabrike čelika, gde peščana pista i čelični potporni stubovi odaju utisak industrijske zone, miljama udaljene od ekskluzivnih modnih dešavanja.
“Le Coup De Soleil“, 10 Years Anniversary Show 2019, Jacquemus
Modni događaji omogućavaju brendovima i agencijama da pokažu svoje kreativne i inovativne sposobnosti i da eksperimentišu sa digitalnim medijima kako bi se pozicionirali kao inovatori u modnoj industriji. Tehnologija donosi nove načine da se ispriča priča o brendu i postaje sve potrebnija tržišnim akterima, kroz svakodnevne komunikacione tokove, društvene medije i digitalne inovacije neophodne za povezivanje sa potrošačima. Modna revija nije samo pitanje trenutne senzacije i oduševljenja, već bitan faktor globalne komunikacije jednog brenda sa njegovom publikom.
Digitalna transformacija donosi promene koje su nedavno bile nezamislive, pa nas zasigurno očekuje još mnogo korisnih rešenja u budućnosti. Ali i pored svega toga, ne postoji adekvatan substitut za doživljaj na licu mesta. Modna industrija kreira novu dimenziju doživljaja kroz spektakularne modne događaje.
IZVAN GRANICA PERFORMANSA: MARINA ABRAMOVIĆEvent industrija, još od njenog nastanka, često angažuje različite scenske i umetnike performansa kako bi se događaji sadržajno obogatili u cilju transfera energije i emocija, komunikacije određene ideje, poruke ili jednostavno, kreiranja zabavne i nesvakidašnje atmosfere.
Performans, u bilo kom obliku, ima važnu ulogu u planiranju mnogih konceptualnih događaja, a u umetnosti dobija na sve većem značaju i privlači veliku medijsku pažnju.
Performans je kroz decenije menjao svoju formu i sadržinu, ukazujući na to da je jedina konstanta umetnosti promena, pa je kao takav jedan od najspektakularnijih aspekata umetnosti. Većina ljudi na pomen reči performans pomišlja na veliku binu, igrače sa propratnom opremom, glasnu muziku i vizuelno-scenski spektakl, ili pak na pojedinca koji svojim talentom za muziku, ples, glumu ili akrobacije treba da osvoji pažnju svih pristutnih. Čak i kada to nije slučaj, već performans predstavlja događaj sam po sebi, on ima za zadatak da nas zaintrigira i zabavi svojim kreativnim konceptom. Ipak, da li je to jedini način koncipiranja performansa? Da li performans mora da bude lep? Da li performans treba da nas opusti, zabavi i nasmeje? Marina Abramović tvrdi suprotno.
Bizarni umetnički performansi, kontroverzni eksperimenti, esktremne životne i poslovne odluke, konstantna težnja za dostizanjem višeg nivoa svesti i razumevanja života kroz lična iskustva, status slavne ličnosti u Holivudu – neke su od asocijacija koje nastaju na pomen njenog imena. Posle desetine performansa koji su pomerili granice u umetnosti performansa ali i moderne umetnosti uopšte, ova srpska umetnica dobila je titulu ‘’Kraljice performansa’’. Njeni nastupi često ne podrazumevaju nikoga osim nje same, njenog tela, za koje često kaže da je njena jedina kuća. Stavljanjem sopstvenog tela u poziciju subjekta ali i medijuma za testiranje fizičke i mentalne izdrživosti, postala je jedna od najuticajnijih performera u istoriji moderne umetnosti.
Marina kaže da događaj ne mora biti vremenski ograničen da bi se zadržala pažnja publike, već da poruku treba sprovesti na jedinstven način, uvek posebno naglašavajući interakciju sa publikom koja predstavlja suštinu svakog performansa.
RITAM NULA
Performans koji je davne 1974.godine izazvao oprečne komentare i velike kontroverze, prevashodno iz razloga što umetnost performansa tada nije imala svoje velike predstavnike, već je kao novitet bila svakodnevno preispitivana. Ovaj šestočasovni nastup koji na posebno bizaran način uključuje publiku, održan je u studiju Mora u Napulju. Posetioci su imali mogućnost da upotrebe neki od 72 predmeta na Marininom telu svojevoljno postavljenom kao objekat.
U početku su se ponašali pristojno – koristili su mnoge bezopasne predmete, grlili je i ljubili, ostavljali poruke po njenom telu ili parčetu papira. Međutim, kako je vreme odmicalo, posetioci su počeli da se ponašaju nasilno – da je polivaju vodom, udaraju, seku i seksualno zlostavljaju, a jedan čovek je uzeo napunjen pištolj i uperio joj u glavu. Srećom, galerista je reagovao na vreme.
Ovaj socijalni eksperiment je pokazao mračnu stranu ljudske prirode – instiktivnu i neobuzdanu, kao i čovekov odnos prema potpunoj slobodi, kako prema sebi tako i prema drugom biću.
„Jedino važnije od onoga što radite je stanje svesti u kojem to radite. Tada govorimo o performansu’’
KUĆA SA POGLEDOM NA OKEAN
U novembru 2002.godine, Marina je za potrebe performansa živela 12 dana na tri platforme postavljene u jednoj njujorškoj galeriji, kao deo njene instalacije. Pravila su bila jednostavna: nije smela da jede i govori i nije imala nikakvu privatnost. Tri sobe koje su činile tu instalaciju bile su potpuno otvorene, tako da su svakodnevni posetioci imali priliku da je posmatraju dok obavlja svakodnevne aktivnosti – ležanje, sedenje, tuširanje, spavanje itd. koje su trebale da manifestuju jedinstvenost tih mentalnih stanja. Ispod svake platforme stajale su merdevine sa prečkama napravljenim od velikih noževa, oštricama okrenutih prema gore koji su naglašavali umetnikovu odlučnost da izdrži velika mentalna i fizička iskušenja.
’’Nikada ne bih mogla da imam privatni performans u svojoj kući, jer tamo nema publike. Mnogi umetnici nisu ni svesni publike. Za mene je to nemoguće i neshvatljivo. Što je veća publika, utoliko je performans bolji i više energije se oseća u prostoru.’’
UMETNIK JE PRISUTAN
Umetnik je prisutan je jedan od najposećenijih i najpoznatijih Marininih performansa.
Rad je nastao iz uverenja da produženje trajanja performansa menja našu percepciju o vremenu i podstiče na veće angažovanje pri sticanju tog iskustva. Marina bi sedela tiho na drvenoj stolici, čekajući posetioca dobrovoljca da sedne nasuprot nje. Ljudi bi se smenjivali – dugo bi je posmatrali oči u oči, u potpunoj tišini, što su duže mogli da izdrže, pokušavajući da prodru do Marininog najdubljeg stanja svesti, sto je i bila inicijalna namera njenog performansa – asimilacija. Prelazak iz jedne energije u drugu energiju. Tokom tri meseca sedenja po 8 sati dnevno, imala je različita iskustva sa više od 1500 ljudi, od kojih je većina reagovala veoma emotivno.
‘’Ne volim ponavljanja. Čak i kada mi ponestane mleka u kući pa treba da odem do prodavnice, uvek biram da hodam drugim putevima. Navike su jako loše.’’
MOKA GALA DOGAĐAJ
Gala veče u Muzeju savremene umetnosti u Los Anđelesu, koji je okupio svetsku elitu i najpoznatije osobe iz sveta šou biznisa, izazvao je mnogo kontroverzi, a neretko su se dešavali i napadi i pretnje na Marinu Abramović, koja je bila kreativni direktor ovog poduhvata. Na večeri su modeli i umetnici učestvovali u performansu tako što su im glave virile iz stolova dok su zvanice večerale, drugi su ležali satima ispod kostura (aludirajući na jedan od Marininih performansa), a treći su ležali goli na stolovima. Ketering je bio sačinjen od kanibalističkih motiva, uključujući i tortu u obliku gole ljudske figure u prirodnoj veličini. Na više mesta u sali stajale su poruke poput ‘’Umetnik ne sme sebe da pretvori u idola’’, uz ostale poznate Marinine izjave. Beli mantili su bili obavezan dres kod za sve prisutne, što simbolički predstavlja poravnanje tj. eliminisanje svesti o društvenom statusu. Veče je bilo upotpunjeno segmentima iz predstave Život i smrt Marine Abramović.
‘’Dobar performans zavisi od konteksta u kojem je postavljen: ’’Ako napravite najukusniji hleb u pekari – vi ste pekar. Ali ako napravite najukusniji hleb u galeriji – vi ste umetnik’’
Ovakav pristup umetnosti performansa ima za posledicu Marininu vodeću ulogu u ovom umetničkom pravcu. Uprkos velikim osporavanju njenog često bizarnog umetničkog izražavanja, svojim upornim radom i velikim idejama uspela je da zavlada umetničkom scenom.
Marina je tokom svog života više puta navela da dobar performans zavisi od konteksta u kojem je postavljen: ’’Ako napravite najukusniji hleb u pekari – vi ste pekar. Ali ako napravite najukusniji hleb u galeriji – vi ste umetnik’’. Ovo ilustruje gotovo svaki segment kreativne industrije, uključujući i marketing – uz dobre komunikacione kanale, kvalitetna i originalna ideja postaje mainstream.
Umetnički rad Marine Abramović ima višestruki uticaj i na pristup u kreiranju događaja – ističe važnost poruke i autentičnost kanalisanja iste. Svu energiju usmerava na interakciju sa publikom, bez koje ni jedan događaj ne bi imao smisla. Ukazuje na slobodu izražavanja i ohrabruje na autentičan pristup poslu, bez straha za promovisanjem nečeg potpuno novog. I što je najvažnije – ohabruje i inspiriše na konstantnu borbu u ovom surovom poslovnom svetu.
Na jesen ove godine, beogradska publika će imati prilike da prisustvuje Marininoj retrospektivnoj izložbi ‘’Čistač’’, koja će oživeti najpoznatije i najuticanije performanse koji su obeležili njenu karijeru. Kao pitanje se nameće samo jedno: Da li ćemo imati prilike da učimo i od njenih budućih radova? Da, ukoliko preživi svoj novi performans, u kojem će se, kako kaže, zbog umetnosti izložiti struji od milion volti.