U svetu hiperprodukcije materijalnih dobara gde najbogatiji ljudi na svetu čine 1% populacije[1], a baš oni poseduju polovinu svetskog bogatstva, ekonomija deljenja se nameće kao trenutno najbolje rešenje za onih ostalih 99% stanovništva sveta. Ako postoji mogućnost da sa nepoznatim ljudima podelim samo pare za benzin i na primer, odem do Budimpešte („Bla Bla Car“) i tamo odsednem potpuno besplatno kod takođe nepoznate osobe („Couchsurfing“), a sutradan mi grad pokaže lokalac u, možete pretpostaviti, besplatnoj šetačkoj turi, i to ne samo meni nego i celoj grupi turista koji su na isti ili sličan način došli u grad. Naravno, sve njih ću prvi put videti u životu – dakle, potpuni su stranci. Uzmimo za primer da u Beogradu živim sama i imam kuče koje nemam kome da ostavim dok sam u Budimpešti. Putem platforme PetGuards pronašla bih savršenog stranca kom bih mogla da poverim čuvanje svog psa na jedan vikend. Besplatno. Mislim da već shvatate suštinu. Moja mama (51) bi verovatno rekla da je sve ovo suludo i da može da funkcioniše samo u utopističkom svetu gde su svi ljudi „normalni“. Mada, definišite normalno. Ona je zaboravila da je zapravo radila identične stvari kao mlada samo bez posredstva aplikacija. Putovala je autostopom (besplatno i sa potpunim strancima)  i iznajmljivala je sobu u stanu nepoznatim ljudima. Dakle, sve isto samo bez mogućnosti da pročitaš komentare i vidiš ocene drugih korisnika. Iz mog ugla gledanja to je bilo više suludo nego svet danas. 

Zapravo, ekonomija deljenja nije tako velika novina kao što se svima čini. Samo je uz napredak tehnologije i društvene promene 21. veka došlo do njene ekspanzije i veće dostupnosti svima uz mogućnost eventualne male zarade. Može se reći da čak datira iz kamenog doba, kada se hrana delila jednako koliko se i uzimala. Ako ne biste delili, bukvalno biste narušavali osnovnu društvenu normu, kako navodi Bowles, profesor ekonomije na Univerzitetu u Masačusetsu u svom radu „Proceedings of the National Academy of Sciences“. Zapravo, on veruje da se potpuno privatno vlasništvo ustanovilo tek pre 11,000 godina. Do 1700ih je i pored privatnog vlasništva uvek postojao deo obradive površine koju su mogli da koriste svi, sem ekstremno bogatih, a ekstremno siromašni su mogli da pomažu radom i koriste dobra bez prethodnog ulaganja novca. Sve je bilo organizovano kako bi društvo u celosti moglo da opstane. [2] Naravno, sve se izmenilo dolaskom Industrijske revolucije.

Imajući na umu nikad veću naseljenost planete i sve većeg širenja gradova koje dovodi do daljeg povećanog zagađenja, a ono do razgradnje ozonskog omotača i klimatskih promena, ekonomija deljenja može da, barem malo, uspori čitav proces neizbežne propasti naše planete Zemlje. Iako ekonomiju deljenja ne čini samo deljenje vožnje automobilom ili iznajmljivanje soba, nekako je najlakše je objasniti je upravo na tom primeru. Istraživanje u Americi je pokazalo da je maksimalna iskorišćenost naših automobila 5%, čime dolazimo do zaključka da su zapravo oni parkirani 95% vremena[3].

Zato verujem da će moja generacija pre da plati iskustvo koje donosi vožnja CarGo-om ili Uberom nego da poseduje vozilo, vodeći se računicom da je to na duže staze isplativije od kupovine auta i svega što ide uz to (tehnički pregled, parking, gorivo…), a i ekološki osvešćenije.

Svakako, krajnji cilj kojem težimo jeste organizovan prevoz u vidu „Internet of things“.  Mogućnost da obavestim putem aplikacije vozilo gde sam i koja mi je željena destinacija, da zatim grupa samovozećih umreženih vozila iskomunicira međusobno koje je meni najbliže i pošalje ga na tačnu adresu gde se nalazim i vozi me tačno gde želim, pritom proračunavajući najbržu rutu jer je umreženo sa semaforima koji daju informaciju o gustini saobraćaja i nema potrebe da vadim novac ili karticu jer mi se automatski skida novac sa računa, a košta upola jeftinije nego današnji taksi. I da, vozila su na struju i ne zagađuju okolinu. Iako zvuči kao daleka budućnost koju ni moja deca neće videti, s obzirom na trenutne razvojne trendove ovakvi automobili se očekuju u narednih deset godina[4]. Ipak, ovo je idealizovano predviđanje budućnosti, pa verujem da ovo neće dovesti do krize u automobilskoj industriji i da ćemo tek videti nove načine oglašavanja i privlačenja kupaca, kako podaci predviđaju progresivan rast od 2021., u naredne četiri godine.

Premotaću malo unazad i vratiti se u 2018. godinu. Identifikovati i kvantifikovati koliko ekonomija deljenja trenutno pogoduje okolini je teško, zato što se teško dolazi do podataka[5]. Airbnb tvrdi da su njihovi korisnici iznajmljivanjem tuđih kuća umesto odlaska u hotel sačuvali dovoljno vode da se napuni 270 bazena Olimpijske veličine. Kako su došli do podataka i do zaključka, Airbnb ne želli da kaže, kao što ne želi ni da objavi čitavu studiju, niti da obrazloži zašto je čuva u tajnosti. Pored toga što nemamo utemeljeno obrazloženje da činimo pravu stvar za planetu time što iznajmljujemo stan, a ne odsedamo u hotelu, neki podaci ukazuju na to da očigledno time ne činimo ni dobro lokalcima u čiji grad dolazimo. Barselonu su prelpavili natpisi kao što je „Barcelona no esta en venda!“ (Barselona nije na prodaju). Kako Gaby Hinsliff objašnjava u svom tekstu za „The Guardian“: „Mlada žena u frizerskom salonu u Barseloni koja nam je objasnila o čemu su slogani, odavno je odustala od kupovine nekretnina u gradu u kojem je odrasla. A sada nije sigurna ni koliko dugo će moći da iznajmljuje stan.“[6] U velikim turističkim gradovima, a tome Beograd teži da postane, došlo je do zagušenja turistima. Stanovnici Amsterdama, Pariza, Berlina, Rima kreću sa protestima protiv turista kako bi sebi omogućili neometan svakodnevni život koji se poremetio dolaskom ogromnog broja gostiju iz inostranstva. Ipak, autorka na kraju priznaje da strane investicije, promena demografije i nedostatak stambenog prostora takođe može uticati na cenu[7] .

Ko je dakle najviše zaslužan za ovako brzo ekspanziju ekonomije deljenja? Milenijalsi, naravno. Često omražena generacija koja je po broju nadmašila Baby Boomer generaciju, sačinjava je 73 miliona ljudi[8]. Generacija koja je u velikom broju prihvatila ekonomiju deljenja, usvojivši nov način razmišljanja u pristupu kupovini robe i koja uslugu i iskustvo više vrednuje od samog posedovanja stvari[9]. Glavni razlozi zbog kojih milenijalci najviše učestvuju u ekonomiji deljenja jesu pod broj jedan, smanjenje troškova, ali i mogućnost da se dodatno zaradi novac pored običnog posla. Slede pogodnosti, odnosno poznatost ponude. Airbnb je svuda u svetu, kao i Uber i Blabla car i ukoliko se zadesite u stranoj zemlji gde ne znate jezik, lakše je preko aplikacije pronaći auto jer to funkcioniše isto svuda u svetu. Treći razlog je zabava i socijalna interakcija. Tokom deljenja se upoznaju novi ljudi, a samim tim je i veća mogućnost za širenje poznanastava, druženje, zaljubljivanje…Poslednji razlog je održivost.[10]

Po mom mišljenju, milenijalci, u koje spadam i ja, su najveći korisnici ekonomije deljenja jer prvenstveno ne zarađuju dovoljno (iz mnogih razloga, od toga da se ne trude dovoljno do zaista ekonomske situacije u zemlji), ali i zbog toga što mi najviše dajemo pare kako bismo ugodili sebi. Takođe, iako nismo kao Generacija Z odrasli uz internet i društvene mreže od samog rođenja, ne može se poreći da oni ostavljaju jak uticaj na nas. Mi tražimo instant gratifikaciju u vidu lajkova, što nas čini prilično depresivnim i dosta smo se otuđili od drugih ljudi, a ekonomija deljenja predstavlja način da iskustva podelimo sa osobama u stvarnom životu, a ne samo preko ekrana. Jesmo ekološki osvešćeni, mada to nije često primaran razlog. I kao što je Simon Sinek jasno objasnio da ljudi ne kupuju ŠTA radiš, već ZAŠTO nešto radiš[11], smatram da milenijalci ponajviše konzumiraju ekonomiju deljenja jer upravo rezonuje sa njihovim limbičkim sistemom koje je zaduženo za rezonovanje tog ZAŠTO. Ne možemo baš da izjasnimo rečima, ali možemo da osetimo u stomaku da je to prava stvar koju treba da radimo. Odnosno, ZAŠTO ekonomije deljenja je verovanje u zajednicu i održivost planete, a to rezonuje sa milenijalcima, najsocijalnijom generacijom podjednako onlajn i oflajn[12].

Ono čega i mi milenijalci, ali i svi ostali postajemo svedoci jeste zapravo Četvrta Industrijska Revolucija. Radiklana ekonomija deljenja koja će transformisati ekonomiju na globalnom nivou. Četvrta Industrijska Revolucija je upravo potpomognuta tehnologijama, a Internet of Things će odigrati ključnu ulogu zajedno sa Big Data, analitikom i razvijanjem algoritama koje će pomoći smanjenje hiperprodukcije, a razviti dodatno deljenje dobara i usluga[13]. Iako je u fokusu treće Industrijske Revolucije očuvanje planete i usporavanje klimatskih promena, za mene je ključna stvar to što će pomoću nje, ukoliko se zaista većini omogući hrana, voda, sigurnost i socijalizacija, čoveku biti omogućene njegove potrebe za samoaktualizacijom, što je potreba najvišeg reda po Maslovljevoj hijerarhiji. U idealnim uslovima, Četvrta Industrijska Revolucija će dovesti do moralnosti kod ljudi, kreativnosti, spontanosti i odsustva predrasuda. Utopistički, zar ne?

[1] Rupert Neate „Richest 1% own half the world’s wealth, study finds“ 14. November 2017. https://www.theguardian.com/inequality/2017/nov/14/worlds-richest-wealth-credit-suisse

[2] ILANA E. STRAUSS “The Original Sharing Economy” https://www.theatlantic.com/business/archive/2017/01/original-sharing-economy/511955/

[3] David Z. Morris „Today’s Cars Are Parked 95% of the Time“ http://fortune.com/2016/03/13/cars-parked-95-percent-of-time/

[4] Kersten Heineke, Philipp Kampshoff, Armen Mkrtchyan, and Emily Shao “Self-driving car technology: When will the robots hit the road?”, May 2017 https://www.mckinsey.com/industries/automotive-and-assembly/our-insights/self-driving-car-technology-when-will-the-robots-hit-the-road

[5] In collaboration with Rubicon, Dec 11, 2015 “How green is the sharing economy?” http://knowledge.wharton.upenn.edu/article/how-green-is-the-sharing-economy/

[6] Gaby Hinsliff “Airbnb and the so-called sharing economy is hollowing out our cities” 31 August 2018 https://www.theguardian.com/commentisfree/2018/aug/31/airbnb-sharing-economy-cities-barcelona-inequality-locals

[7] Letters „Don’t blame Airbnb for rise in rents“ 4 Septembar 2018  https://www.theguardian.com/technology/2018/sep/04/dont-blame-airbnb-for-rise-in-rents

[8] RICHARD FRY “Millennials projected to overtake Baby Boomers as America’s largest generation” 1. Mart 2018 http://www.pewresearch.org/fact-tank/2018/03/01/millennials-overtake-baby-boomers/

[9] Raz Godelnik „Millennials and the sharing economy: Lessons from a ‘buy nothing new, share everything month’ project“ https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2210422417300242

[10] Various authors „Millennials and the Sharing Economy: European Perspectives“ https://www.researchgate.net/publication/320896080_Millennials_and_the_Sharing_Economy_European_Perspectives

[11] Simon Sinek „Počni sa zašto“; izdavačka kuća Kontrast, 2015. godina

[12] „MILLENNIALS PREFER CITIES TO SUBURBS, SUBWAYS TO DRIVEWAYS“ http://www.nielsen.com/us/en/insights/news/2014/millennials-

prefer-cities-to-suburbs-subways-to-driveways.html

[13] “The Third Industrial Revolution: A Radical New Sharing Economy” https://www.singularityweblog.com/third-industrial-revolution/