Efekti pandemije korona virusa na industriju  

O pandemiji korona virusa govori se i kroz ekonomsku metaforu crnog labuda, koja podrazumeva pojavu potpuno neočekivanih i nepredvidivih događaja sa nepoznatim posledicama. Da se podsetimo, ova metafora inspirisana je uočavanjem postojanja crnih labudova tokom otkrića Australije za koje se do tada verovalo da ne postoje.

Sada je već izvesno da će se negativni efekti pandemije osetiti u prva dva kvartala 2020. godine, a možda i duže. Neke proizvodne industrije obustavile su svoju proizvodnju globalno, dok su druge optimizovale proizvodne procese i radno vreme. One kompanije čija delatnost, ali i infrastruktura to može da iznese modifikovale su svoje poslovanje na rad od kuće.

Nezahvalno je govoriti koja industrija je više pogođena, jer su na neki način sve industrije u ekonomskoj međuzavisnosti, ali svakako najveći teret nose uslužne industrije i industrija organizacije događaja. Časopis RollingStone objavio je interesantan članak o uticaju pandemije na industriju organizovanja koncerata i festivala. U članku možete pročitati na koji način se poznati svetski producenti i menadžeri bore sa trenutnom situacijom, koja podrazumeva otkazivanje koncerata i turneja zakazanih i do godinu dana unapred. Ono što ih najviše zabrinjava jeste neizvesnost situacije, ali i što ono čuveno THE SHOW MUST GO ON, kada je neko od muzičara bolestan ili nešto ne funkcioniše u organizaciji, više nije primenjivo.

Da li je zaista tako? Da li smo zaista u situaciji da kažemo – „pakuj opremu“­­?

Relevantni izvori i sagovornici The Newyork Times magazina predviđaju da će se situacija stabilizovati početkom maja, ukoliko se preventivne mere budu sprovodile dosledno.

Zanimljiva je i činjenica da se efekat crnog labuda može odnositi na neku nepredviđenu pozitivnu pojavu, kao što je to bio slučaj sa pojavom interneta. Takođe, može i da označava i neku negativnu pojavu koja može imati i pozitivne efekte.

Svaka krizna situacija test je za svako društvo i navodi na ličnu, opštu i profesionalnu introspekciju. U profesionalnom smislu, uslužne delatnosti rade na redefinisanju i transformaciji korisničkog iskustva u svet digitala.

Kako event može „raditi u kućnim uslovima“, čini se  kao pravo pitanje u ovom trenutku

Event industrija, možda više nego ikada, mora da se osloni na digital i druge industrije, kao što je gaming industrija, kako bi adekvatno odgovorila na kriznu situaciju. Kao logično rešenje izazova nameće se virtuelni događaj koji omogućava da se u kućnim uslovima ostvari interakcija sa odgovarajućim sadržajem, porukom, ali i ostalim učesnicima.

Online konferencije, poslovni  sastanci i sajmovi već su uzeli maha tokom trajanja ove krize. Ova rešenja pokazala su se kao vrlo efikasna, ali ništa ne može zameniti  interakciju u fizičkom okruženju i živ kontakt. Zato je za veći nivo interaktivnosti neophodno uzeti u obzir i pojavu interaktivnog videa, koji  postaje sve popularniji i u online marketingu.

Šta je zapravo interaktivni video? 

To je poseban format interaktivnog sadržaja koji omogućava korisniku da vodi i kreira priču po svom izboru. Po svojoj prirodi on je u potpunosti okrenut korisniku i provocira njegovu dalju akciju. Ono što ga izdvaja od običnog reklamnog videa jeste odsustvo linearnog storytelling-a i mogućnost da nas prema našem izboru vodi na jedinstveno korisničko iskustvo. Druga njegova karakteristika jeste gemifikacija sadržaja, koja podrazumeva da korisnik nešto mora da uradi, kako bi do nečeg došao ili nešto dobio. Dobar primer korišćenja virtulenih videa je u CSR kampanjama u kojma korisnici, intervenišući u sadržaj, doniraju sredstva za određenu namenu. Treća njegova karakteristika je da omogućava interakciju sa poznatim ličnostima sa kojima smo oduvek želeli da stupimo u kontakt.

Youtube platforma je već uvela hotspotove koji se mogu intuitivno podesiti tako da omogućavaju korisnicima da sami kreiraju svoja korisnička iskustva, koristeći se formom interaktivnog videa.

Mogućnosti koje interaktivni video nudi još uvek su relativno neistražene, ali je on već prisutan kao sastavni deo prodajnih i marketinških aktivnosti brojnih kompanija. Na primer, jedna modna kuća je snimila video u kojem akteri nose njihove modne kombinacije. Klikom na odevnu kombinaciju odlazite na njihovu platformu za kupovinu i možete kupiti odevni komad koji nosi lik iz muzičkog spota.

Virtuelni video koristi se već sada i u muzičkoj industriji. Sony production je preko virtuelnog videa na nov način plasirao popularnu pesmu Boba Dilana Like a Rolling stone, a Coldplay je u potpunosti iskoristio mogućnost gemifikacije u svom virtuelnom spotu.

Kako da virtuelni video razvijemo u celokupni događaj i iskoristimo sve njegove mogućnosti, pitanje je kojim ćemo se pozabaviti u narednom periodu, jer i u ovakvim okolnostima THE SHOW MUST GO ON!