Za to vreme, u Metaverzumu…

Pre samo nekoliko godina činilo se da je čitav tehnološki svet prihvatio ideju metaverzuma kao neizbežne budućnosti interneta. Fejsbuk je, pod vođstvom Marka Zakerberga, otišao najdalje — 2021. godine kompanija je promenila naziv u Meta, jasno signalizirajući novu strategiju usmerenu ka izgradnji virtuelnih, trodimenzionalnih svetova u kojima će ljudi raditi, učiti, družiti se i provoditi značajan deo svog vremena.

Međutim, nekoliko godina kasnije, nakon što su potrošene desetine milijardi dolara, postalo je očigledno da se ta vizija suočila sa ozbiljnim preprekama — tehnološkim, tržišnim, ali i ljudskim. Ono što je zamišljeno kao sledeći veliki tehnološki iskorak danas se često opisuje kao jedna od najskupljih i najproblematičnijih investicija u savremenom tehnološkom sektoru.

Ogromna ulaganja, ograničene koristi

Meta je kroz svoju poslovnu jedinicu Reality Labs godinama gomilala gubitke. Oni su proistekli iz razvoja VR (virtuelne realnosti), AR (proširene realnosti), hardvera poput Quest headseta, kao i same digitalne platforme Horizon Worlds. Prema dostupnim izveštajima, od 2021. do kraja 2025. godine kompanija je akumulirala više od 70 milijardi dolara gubitaka — sumu o kojoj mnoge firme mogu samo da sanjaju kao o ukupnoj zaradi tokom čitavog poslovnog veka, a kamoli da je potroše bez jasnog i relativno brzog povraćaja ulaganja.

U praksi, zamišljeni metasvet u Zakerbergovoj režiji nije uspeo da privuče značajan broj aktivnih korisnika niti da ponudi dovoljno ubedljiv razlog da ljudi napuste ekrane svojih telefona i laptopova i „presele se“ u virtuelna okruženja. Tehnološka ograničenja VR i AR sistema, visoka cena uređaja i nedostatak privlačnog sadržaja dodatno su usporili usvajanje ove ideje. Neke procene su čak ukazivale na to da su pojedine metaverse platforme imale tek desetine ili stotine aktivnih korisnika — daleko ispod očekivanja javnosti i investitora koji su računali na milione.

Preusmeravanje fokusa i kapitala

Kao posledica ovakvih rezultata, Meta je počela da značajno smanjuje ulaganja u metaverzum projekte. Prema navodima Rojtersa, planirano je smanjenje budžeta Reality Labs-a za oko 30% tokom 2026. godine, što podrazumeva rezanje troškova i potencijalna otpuštanja zaposlenih. Istovremeno, deo kapitala preusmerava se ka razvoju veštačke inteligencije i prenosivih tehnologija, poput AI naočara i drugih wearable uređaja.

Koliko je ovo iskustvo bilo bolno najbolje ilustruje činjenica da je Meta gotovo u potpunosti prestala da koristi termin „metaverse“ na ključnim javnim prezentacijama i finansijskim događajima firme, fokusirajući se na oblasti koje trenutno donose stvarne prihode ili imaju jasnije izglede za primenu.

Ovo nije samo birokratska reorganizacija, već promena čitave strateške paradigme. Umesto ulaganja u apstraktne virtuelne svetove bez dokazane tržišne vrednosti, Meta danas prioritet daje oblastima sa bržim i predvidljivijim povraćajem investicija — pre svega veštačkoj inteligenciji, naprednim softverskim platformama i novim hardverskim formatima.

Ulaganja u AI

Kompanija Marka Zakerberga sada se snažno fokusira na razvoj veštačke inteligencije kao centralnog stuba svoje buduće strategije rasta i tehnološkog liderstva. To podrazumeva masivna ulaganja u AI infrastrukturu, data-centre, specijalizovani hardver i vrhunske inženjere, sa ciljem da se AI integriše u sve ključne proizvode kompanije — od Fejsbuka i Instagrama do Vocapa i Meta AI asistenta.

Tokom 2025. godine Meta je uložila više od 65 milijardi dolara u AI infrastrukturu i prateće kapacitete, što je znatno više u odnosu na prethodne godine. Projekcije za 2026. ukazuju na još ambiciozniji budžet — preko 70 milijardi dolara, dok pojedini izvori pominju i cifru od 90 milijardi. Ovakva ulaganja deo su šire industrijske trke u kojoj tehnološki giganti troše stotine milijardi dolara kako bi razvili napredne AI modele, unapredili proizvode i očuvali konkurentsku prednost. A kako bi obezbedila dovoljno struje i energije za ove ambicije, Meta je počela da sa nuklearnim elektranama u SAD sklapa višegodišnje ugovore o otkupu nuklearne energije.

Nije dovoljna grandiozna ideja

Povlačenje iz intenzivnih ulaganja u metaverzum ne znači nužno da je sama ideja mrtva. Pre će biti da je realnost pokazala koliko je teško vizionarske koncepte pretvoriti u komercijalno uspešne proizvode ako korisnici ne vide neposrednu vrednost. Metaverse i dalje ima potencijal u određenim nišama — posebno u industriji igara, obuke i simulacija — ali nije postao digitalni svet koji bi ljudi koristili svakodnevno.

U tom smislu, Meta je neke lekcije naučila na teži način. Vizija, ma koliko bila ambiciozna i futuristička, mora biti podržana stvarnim interesovanjem korisnika. Bez masovnog usvajanja i održive monetizacije, čak i tehnološki najmoćniji projekti postaju finansijski teret.

I još nešto. Kada je ideja o metaverzumu lansirana 2021. godine, pandemijske mere i strah od korone i dalje su držali čitavu populaciju zatvorenom po kućama, pa su virtuelni prostori, uključujući metaverzum, delovali kao neophodno utočište. Danas, kako je strah od korone gotovo zaboravljen, a ljudi su se u potpunosti vratili redovnom životu i fizičkim iskustvima, potreba za digitalnim okupljanjima naprosto više nije toliko izražena.

Lekcije za investitore i kreatore budućnosti

Usvajanje velikih tehnoloških ideja zahteva vreme, ali i jasnu praktičnu vrednost. Ako platforma ili uređaj ne rešava konkretan problem ili ne donosi opipljivo poboljšanje korisničkog iskustva, masovno prihvatanje ostaje malo verovatno. Ovaj slučaj pokazuje da ni najveći vizionari ne mogu ignorisati tržišnu realnost.

Strateški zaokreti nisu neuobičajeni — kompanije često prilagođavaju fokus onome što u datom trenutku daje rezultate, kao što Meta danas čini prelaskom na AI i prenosive tehnologije. Metaverse je, za sada, ostao više tehnološki koncept nego uspešan proizvod. Ulaganja su bila ogromna, rezultati ograničeni, a realnost neumoljiva: tržište još nije spremno za ono što su najveće tehnološke kompanije zamislile. Ovo nije samo priča o jednom projektu, već šira lekcija o tome kako hajp, vizija i stvarna vrednost retko idu ruku pod ruku.

U širem kontekstu, metaverse kao ideja i dalje postoji, ali se transformiše — od „sledeće velike stvari“ ka nizu manjih, specifičnih primena koje se razvijaju sporije, realnije i sa znatno manje medijske pompe. Za investitore i kreatore budućnosti poruka je jasna: tržište, korisnici i stvarna vrednost uvek su važniji od futurističkih obećanja.