TEHNOLOGIJE I ETIKA: TENDENCIJE SUPERHIKA

Ko je čitao strip Alan Ford setiće se legendarnog antiheroja Superhika, čiji modus operandi i ulični angažman ironično oslikavaju sliku savremenog društva. Superhik, taj samoproglašeni „borac protiv sistema“, zapravo deluje upravo suprotno od onoga što bi se očekivalo od „dobrog“ heroja – on krade od siromašnih kako bi bogatima omogućio da postanu još bogatiji. Kao neka antiteza Robinu Hudu, šervudskom odmetniku.

Slično tome, ali u digitalnom dobu, funkcioniše i moćni tehnološki sektor – njegove ambicije i sposobnost akumulacije moći i bogatstva ne poznaju granice, dok u isto vreme, u društvu ogromnih socijalnih nejednakosti, velika većina ljudi živi sve teže.

PARADOKS SISTEMA

Vodeće tehnološke kompanije, poput Gugla, Epla i Fejsbuka, ne samo da dominiraju tržištem, već oblikuju i naše svakodnevne živote. Njihova uloga u ubrzavanju tehnološkog razvoja i stvaranju novih ekonomskih prilika je neosporna, ali njihov globalni uticaj nosi i brojne kontroverze koje se ne mogu zanemariti.

Kroz poslovne prakse kao što su izbegavanje poreza, prisvajanje resursa, manipulacija zakonima, koncentracija podataka, internet giganti ostvaruju izuzetne profite i moć. Njihove metode uključuju i monopolsko ponašanje, preuzimanje konkurencije, favorizovanje sopstvenih proizvoda i usluga i uvođenje politika koje ugrožavaju privatnost i bezbednost korisnika.

Pojam „Big Tech“ obično se odnosi na pet najvećih američkih tehnoloških kompanija: Gugl (Alfabet), Epl, Amazon, Meta (Fejsbuk) i Majkrosoft. Zajedno, ove kompanije vrede više od 12.600 milijardi dolara. Samo gigant iz Kupertina, Epl, čija tržišna vrednost prelazi 3,6 biliona dolara, ima veći kapital od bruto domaćeg proizvoda Velike Britanije, šeste najveće ekonomije sveta.

Iako globalni tehnološki sektor stvara ogromno bogatstvo, ono je neravnomerno raspodeljeno i ugrožava ekonomsku ravnotežu savremenog društva. Izveštaji, poput onih organizacije Oxfam, otkrivaju zabrinjavajuću sliku stvarnosti: u poslednje četiri godine, pet najbogatijih ljudi na planeti, među kojima su Ilon Mask i Džef Bezos, udvostručili su svoje bogatstvo, dok je u istom periodu čak pet milijardi ljudi širom sveta postalo siromašnije. Vlasnik Tesle i najbogatiji čovek na svetu postao je nedavno i prvi čovek čije je neto bogatstvo premašilo 400 milijardi dolara.

MONOPOL I POREZ

Big Tech kompanije suočavaju se sa sve oštrijim kritikama zbog monopolskih praksi, uključujući agresivno preuzimanje konkurencije i kontrolisanje tržišta. Na primer, Gugl je ove godine izgubio važan antimonopolski spor u SAD-u, a sud je utvrdio da je ova američka kompanija nezakonito monopolizovala tržište internet pretrage i oglašavanja. Epilog ovih odluka može imati ozbiljne posledice po Gugl, jer bi mogao dovesti do njegove podele ili značajnih promena u načinu poslovanja, kako bi se uskladio sa antimonopolskim propisima SAD. Slično kao i Gugl, i Epl je već duže vreme pod lupom regulatora zbog načina na koji upravlja svojim digitalnim prodavnicama aplikacija, zloupotrebljavajući svoju tržišnu poziciju na štetu developera i korisnika.

Jedna od najagilnijih institucija u borbi protiv internet giganta je Evropska komisija, koja je, između ostalog, uvela Zakon o digitalnim tržištima (DMA), paket propisa čiji je cilj da izbalansira tržišnu dominaciju velikih tehnoloških kompanija. Ovaj zakon postavlja pravila koja sprečavaju monopolske prakse velikih firmi, omogućavajući manjim konkurentima da imaju ravnopravniji pristup tržištu.

Veliki tehnološki igrači često koriste brojne poreske rajeve kako bi izbegli plaćanje poreza u zemljama u kojima ostvaruju enormne prihode. Politika preusmeravanja novca i profita u poreske oaze dovodi do toga da najveće svetske ekonomije, kako pokazuju izveštaji, gube najmanje 32 milijarde dolara godišnjeg poreza samo od pet najvećih tehnoloških kompanija u Silicijumskoj dolini.

Na temelju ovog iskustva, predložena je inicijativa za uvođenje globalnog minimalnog poreza od 15 odsto za internet gigante, uz obavezu da te velike korporacije plaćaju porez i u zemljama u kojima ostvaruju prihode, a ne samo u onima gde su registrovane.

FAKE NEWS

Pored tržišne dominacije, Big Tech kompanije optužene su i za širenje dezinformacija. Algoritmi društvenih mreža često favorizuju senzacionalističke sadržaje koji polarizuju javnost, a to uključuje i širenje lažnih vesti. Platforme poput Tvitera (sada X) suočavaju se sa kritikama zbog svoje uloge u političkoj manipulaciji i širenju teorija zavere. U pokušaju da se odupru ovom problemu, tehnološke kompanije formirale su svojevrsni industrijski savez za razvoj alata koji prepoznaju i uklanjaju manipulativni sadržaj, poput „deepfake“ videa i lažnih informacija.

Tehnološki giganti sve češće su kritikovani i zbog loših radnih uslova za zaposlene, posebno onih na pozicijama koje ne zahtevaju specijalizovane veštine. S druge strane, direktori ovih kompanija uživaju u ogromnim platama i bonusima, što stvara kontradikciju u odnosu na uslove rada na nižim nivoima. Ovaj jaz u primanjima izaziva zabrinutost zbog etike poslovanja i socijalne odgovornosti firmi. Primera radi, plata izvršnih direktora u SAD bila je 2023. godine u proseku 340 puta veća od plate običnog radnika, što je disbalans kakav nije viđen u modernoj istoriji.

Veliki internet giganti, koji podržavaju inicijative za raznolikost i rodnu ravnopravnost, suočavaju se s kritikama zbog promovisanja i faktičkog nametanja „woke“ i „cancel“ kultura. Zbog svojih politika moderacije sadržaja i sprovođenja „pravovernih“ diskursa u digitalni i medijski etar, optuženi su za cenzuru i suzbijanje slobode govora. Ove prakse, koje uključuju izopštavanje pojedinaca ili organizacija zbog neslaganja s liberalnim normama, pokreću pitanja o slobodi govora i uticaju tih kompanija na društveni dijalog.

Digitalna industrija suočava se sve više i sa izazovima razvoja veštačke inteligencije, uključujući pravne, bezbednosne i energetske probleme. Velike tehnološke kompanije ubrzano šire primenu AI, što prevazilazi postojeće regulative. Stručnjaci naglašavaju potrebu za odgovornijim pristupom kako bi AI zbilja koristila društvu, istovremeno balansirajući napredak sa održivošću.

FIKCIJA JE REALNOST

I da se vratimo na sam početak. Paradoksalni princip našeg junaka Superhika iz uvodnih delova ovog teksta predstavlja ključnu satiru u stripu Alan Ford, jer on – iako je itekako svestan društvenih i ekonomskih nepravdi – umesto da se bori protiv moćnih i korumpiranih, na ironičan način zapravo podržava i učvršćuje status kvo, čineći sistem još nepravednijim.

Iako je u stripu Superhikova borba komična i nadrealna, ona zapravo oslikava realnu dinamiku u kojoj bogati i moćni koriste sistem kako bi produbili nejednakost i održali sistem koji im pomaže da budu još moćniji, uticajniji i bogatiji. U stvarnom svetu, dakle, veliki tehnološki giganti imaju istaknuto mesto u očuvanju ovog hiperpovezanog, postindustrijskog poretka zasnovanog na (globalnoj) nepravdi.

Da bi se smanjio negativni uticaj Big Tech kompanija, potrebne su ozbiljne zakonodavne i regulatorne reforme. Pre nekoliko godina, Kongres SAD pokušao je da „disciplinuje“ najveće tehnološke gigante održavanjem javnog saslušanja njihovih direktora i vlasnika, optužujući ih za zloupotrebu svoje moći i tržišnog uticaja. Epilog? Četiri godine kasnije, pet najvećih tehnoloških kompanija u SAD-u udvostručilo je svoje bogatstvo, a osim sporadičnih pokušaja regulacije njihovih poslovnih praksi, ništa se značajno nije promenilo.

Države i nadnacionalne organizacije moraju stoga uložiti više napora kako bi smanjile moć velikih korporacija i osigurale pravičniju raspodelu bogatstva. Pored toga, podrška malim firmama i razvoj decentralizovanih tehnologija mogu pomoći u smanjenju dominacije velikih digitalnih igrača. Edukacija korisnika o njihovim pravima takođe može igrati važnu ulogu u stvaranju pravednijeg društva i održivije globalne ekonomije.