Kada je američka istraživačka laboratorija za veštačku inteligenciju OpenAI krajem prošle godine svetu ponudila da testira njihovog naprednog čet-bota – algoritamskog softvera koji imitira ljudsku konverzaciju putem tekstualnih poruka ili glasovnih komandi – svet se gotovo okrenuo naglavačke. Odjednom je glavno pitanje iz oblasti tehnologije postalo da li će veštačka inteligencija i njeni mašinski „entiteti“ poput programa ChatGPT (Generative Pretrained Transformers), uskoro u potpunosti da zamene čoveka kao dosadašnjeg neprikosnovenog tvorca tekstualnog sadržaja različitih formata i žanrova – kratkih priča, eseja, novinskih članaka, internet postova, marketinškog i PR kontenta, pesama, novela, pa čak i romana.
Algoritamskih „pametnih“ programa – koji mogu mogu razumeti kontekst i značenje reči, postavljati ili odgovarati na pitanja u cilju podrške u rešavanju brojnih upita i problema korisnika – već ima prilično na tržištu. Među najpoznatijim su Tidio, Freshchat, ProProfs, Landbot i mnogi drugi; ali nijedan do sada nije izazvao toliku medijsku, kao i pažnju javnosti kao ChatGPT.
Investicija vredna milijarde
Milioni ljudi već su počeli da koriste ovaj, u osnovi, startap program mašinskog učenja firme čiji je koosnivač bio Ilon Mask, vlasnik Tesle, Spejs Iks-a i Tvitera, između ostalog. U razvoj OpenAI kompanije, sa uloženih milijardu dolara, uključen je i Majkrosoft, a već se šuška da ovaj tehnološki gigant planira da u bliskoj budućnosti investira čak 10 milijardi dolara u ovaj projekat i da ChatGPT „integriše“ u svoje ofis programe Word, Powerpoint i Outlook. Uprkos ogromnim sredstvima koja su već uložena u rast i razvoj kompanije, OpenAI je objavio da će uskoro početi da naplaćuje ChatGPT kao „jedan od načina da se osigura njegova dugoročna održivost“, kako su naveli u saopštenju.
Uprkos impresivnim „sposobnostima“ i rezultatima koje pokazuje dosadašnji stepen razvijenosti veštačke inteligencije, sva je prilika da još neko vreme marketinški stručnjaci i kopirajteri neće biti „ugroženi“ čet-bot programima. Iako tehnologija ChatGPT-a zaista može da automatizuje i ubrza neke aspekte pisanja tekstova – da ponudi idejne osnove marketinškog sadržaja, sumira tekst ili generiše odgovore na elektronske upite korisničkoj službi, na primer – kompjuterski generisanom pisanju ipak nedostaju ključne stvari koje odlikuju živog autora: a to su emocija i empatija, kao i dubinsko povezivanje stvari na ličnom nivou, što su, uz stvaranje međusobnog poverenja, možda i najvažniji atributi marketinških poruka koje se odašiljaju ka ciljanim javnostima.
Takođe, ChatGPT može biti od koristi i za super-brzo istraživanje i pronalaženje različitih informacija i podataka, faktički o bilo kojoj temi, što svakako olakšava pripremu projektnih zadataka, analiza i raznovrsnih kreativnih koncepata.
Nedavno je i u agenciji M2Communications započeto eksperimentalno testiranje ovog naprednog algoritamskog programa. Na pojedinim projektima nakon kreiranja „brifa“, odnosno tekstualnog inputa za ChatGPT, dobijeni odgovori se procenjuju i upoređuju, a “najkreativniji” tekstualni sadržaj izdvaja se kao generička osnova za konceptualizaciju ideja. Daljom razradom, one se dopunjuju i nadograđuju u kasnijim fazama kreativnog procesa.
Ograničenja veštačke inteligencije
Ipak, profesionalci koji se bave kreiranjem najrazličitijih vidova sadržaja i procesom upravljanja informacijama – što omogućava stvaranje i održavanje dugoročnih i profitabilnih odnosa sa potrošačima ili klijentima – i dalje će biti zaduženi da sami kreiraju ubedljive i zanimljive priče i narative koji privlače pažnju čitalaca.
To isto važi i za konceptualizaciju ideja, izradu kompleksnih strategija i planiranje zasnovano na „ljudskoj vezi“ sa potrošačima. ChatGPT može da “simulira dijalog, odgovara na dodatna pitanja, prizna greške, ospori pogrešne premise i odbije neprikladne zahteve”, kako to navodi Rojters, ali ipak nije u stanju da ima „svoje“ originalne misli. Ovaj program, doduše ogromnom brzinom, za sada „samo“ ponavlja i kombinuje terabajte postojećih informacija i ideja na različite načine.
U analizi Svetskog ekonomskog foruma navodi se da poslodavci sve više traže zaposlene sa „kreativnim i kritičkim veštinama razmišljanja“, koji poseduju sposobnost da samostalno upravljaju izazovima, „prilagođavaju se promenama i nose sa stresom, pokazujući otpornost i fleksibilnost“. To su i dalje sve one karakteristike koje nijedan čet-bot, koliko god artikulisan i pismen bio, nema niti može imati. Uostalom, uprkos svojim impresivnim sposobnostima, ChatGPT je sam “izjavio” – odgovarajući na direktan upit korisnika – da nikada ne bi mogao u potpunosti da zameni ljudske autore tekstova.
Pojedine društvene oblasti, poput obrazovanja ili muzičke industrije, već su počele da dižu glas protiv programa zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Zbog straha od (zlo)upotrebe čet-bot aplikacija za pisanje seminarskih i diplomskih radova, pojedini univerziteti u svetu bivaju primorani da promene i način na koji studenti polažu ispite. Najavljeno je veće korišćenje starog dobrog papira i olovke na pismenim zadacima, kao i uvođenje dodatnih usmenih ispita. Rasplamsavanju diskusije, nažalost, na prilično nepromišljen način, doprineo je i Ilon Mask svojim pretencioznim tvitom kojim je najavio „kraj domaćim zadacima“.
Nisu svi oduševljeni
I poznati australijski kantautor Nik Kejv na svom blogu Red Hand Files, na kome direktno komunicira sa fanovima o različitim temama, prilično burno je reagovao na ideju da veštačka inteligencija može da zameni čoveka u pisanju tekstova pesama. On je prokomentarisao pokušaj ChatGPT-a da napiše pesmu „u stilu Nika Kejva“, navodeći da pisanje dobre pesme „nije mimikrija ili replikacija“, već „deo autentične stvaralačke borbe koja prethodi pronalasku jedinstvene lirike stvarne vrednosti“.
„To je suočavanje bez daha sa svojom ranjivošću, svojom opasnošću, svojom malenošću, suprotstavljeno osećaju iznenadnog šokantnog otkrića; to je iskupiteljski umetnički čin koji pokreće srce slušaoca, gde slušalac u unutrašnjem delovanju pesme prepoznaje sopstvenu krv, sopstvenu borbu i sopstvenu patnju”, zaključio je ovaj muzičar.
Imajući ovo u vidu, postavlja se pitanje da li bi veštačka inteligencija bila ikada sposobna da napiše ili „razume“ suštinu ovih reči?
EXPERIENCE DESIGNEXPERIENCE DESIGN
Svaki trenutak našeg postojanja je iskustvo. Kada sanjamo, čitamo, vozimo automobili ili letimo paraglajderom, doživljavamo različite stimulanse i senzacije koji zajedno čine određeno iskustvo. Život je njima ispunjen. Iskustva mogu biti uobičajena, repetitivna, svakodnevna i u tom slučaju na njih ne obraćamo posebnu pažnju. Ali, mogu biti i prozaična, nekada i stresna, i lose uticati na pojedinca, grupu ili društvo. Naravno, svi težimo onim doživljajima koja predstavljaju lepa, inspirišuća i jedinstvena iskustva, koja se pamte, prepričavaju, i koja želimo da ponovimo. Važni događaji poput spoznaje prave ljubavi, rođenja deteta, dugo očekivanog putovanja, postaju iskustva duboko utkana u nas kao ljudska bića, i čini nam se i da su deo našeg DNK. Neretko i manje dramatične stvari ostavljaju neizbrisiv trag i dugotrajan pečat u nama. Momenti kojima se svesno ili nesvesno vraćamo poput nezaboravnog druženja sa prijateljima, anegdota, najbolje žurke, proslave pobede omiljenog tima ili sportiste…
Ljudska vrsta evoluira, menja se, kroz konstantnu transformaciju kreira određeni skup vrednosti koji definiše ponašanja, kulturu, ambijent, stvaralaštvo. Ljudi teže odgovarajućem životnom okruženju, boljoj organizaciji i putu prilagođenom sopstvenim i potrebama okruženja. Mnogi svoju svrhu nalaze u nesebičnoj posvećenosti društvenim problemima i želji da učine svet boljim. Danas, više nego ikada, svi žele pohod prožet kvalitetnim iskustvima koja ispunjavaju, motivišu i čine biće boljim. U tom smislu svaki pojedinac je na određeni način stvaralac sopstvenog iskustva.
Uzmimo za primer odlazak u bioskop. Time sebi stvaramo iskustvo kome se vraćamo, jer uživamo u filmskom doživljaju na velikom platnu. Nakon filma, ostaje iskustvo kakvo nam je kreirao sineasta kroz svoje autorsko delo. Ono može biti na skali od fantastičnog do izuzetno lošeg. Ako je film loš, trudićemo se da ga zaboravimo i preporučiti prijateljima da ga „zaobiđu“. Međutim ukoliko nas je film duboko dotakao i inspirisao, pamtićemo ga zauvek. Ovakvo filmsko iskustvo se prepričava, komentariše, monolozi i dijalozi citiraju, a onda se stvara želja da to iskustvo ponovimo, možda ne na identičan način, ali vraćamo se filmu u kome uvek pronalazimo novu iskru nadahnuća.
Šta je zapravo experience dizajn?
U osnovi, experience dizajn se može definisati kao skup metodologija, strategija i praksi koje se zasnivaju na potrebama ljudi, osećanjima, kontekstima i idejama kako bi se kreirala odgovarajuća iskustva usredsređena na čoveka.
Reci mi i zaboraviću. Pokaži mi i pamtiću. Uključi me i razumeću. Čuvena poslovica koja svoje poreklo vuče iz drevne Kine, na najbolji način definiše smisao experience dizajna odnosno discipline kreiranja (dizajna) iskustva. Danas bi mnogi rekli korisničkog iskustva u razvoju softvera, ali UX dizajn je samo deo mnogo šire oblasti koja se ne odnosi isključivo na upravljanje interfejsom nekog korisničkog programa. S obzirom da se kao disciplina još uvek razvija, može se podvući pod različite definicije u zavisnosti da li se radi o dizajnu proizvoda, usluge ili događaja. Sam metod nema sasvim jasnu putanju, već je spoj različitih procesa koje u praksi koristimo u zavisnosti od izazova sa kojima se suočavamo.
Experience dizajn je pristup koji ima za cilj da pokrene događaje, definiše dizajn i karakteristike proizvoda ili usluge, redefiniše proces, kreira ambijent ili poslovnu strategiju, I zato ga treba posmatrati kao neodvojivu komponentu svih biznis i marketinških aktivnosti. Mnogi poput Ubera ili Airbnb-a, uzdrmali su tržišta i stvorili snažne biznise, jer su se prilikom razvoja svog poslovanja usredsredili na kreiranje novog korisničkog iskustva i transformaciju postojećih biznis modela.
Dizajn iskustva predstavlja moćan marketinški alat, a razumevanje zašto naši potrošači/klijenti razmišljaju na određen način i kako donose odluke može nam pomoći da kreiramo efikasne kampanje. Brojne principi iz psihologije se koriste kako bi maksimizovali efekat exeprience dizajna.
Dr. Robert B. Čaldini je u svoj knjizi Uticaj: u teoriji i praksi objašnjava psihologiju ubeđivanja postavljajući šest univerzalnih principa uticaja i kako etički primeniti ove principe u poslovnim i svakodnevnim situacijama. Principi poput društvenog dokaza koga mnogi povezuju sa tzv. mudrošću gomile, pretpostavlja da će ljudi, ukoliko nisu sigurni u kom pravcu treba da deluju, verovatno učiniti nešto što drugi ljudi već rade. Osećaju da moraju učiniti isto što i masa drugih ljudi koja koristi popularan proizvod ili prisustvuje nekom zanimljivom događaju. U marketinškom smislu, koristeći se uobičajenim strahom od propuštanja onoga što drugi čine i stvarajući iskustva koja ljudi prirodno žele da podele, možemo razviti pobedničku strategiju. Tu su i principi reciprociteta, odnosno osećaja uzajamnog davanja i princip manjka koji pretpostavlja da što je nečeg manje, to ga više želimo. U marketingu prvi princip podrazumeva da ćete potrošačima ponuditi nešto besplatno ili dozvoliti da probaju vaš proizvod, u nadi da će u budućnosti možda postati kupac, a drugi da proizvodi postaju privlačniji kada su ograničeni – limited edtion i događaji atraktivniji ako su ekskluzivni – invitation only.
Efekat blizine predstavlja ideju u psihologiji da smo skloni tome da nam se svide ljudi sa kojima se često srećemo i komuniciramo. U marketinškom smislu, veća je verovatnoća da će se neko povezati sa brendom sa kojim se češće stupa u interakciju. Potrošači očekuju da stupe u interakciju sa svojim preferiranim brendovima na jedinstvene i zadivljujuće načine, što im se češće takva iskustva pružaju, jača je i veza sa brendom.
Mnogi će reći da su za experience dizajn ključni podaci. Podaci su neophodni da bismo upoznali naše potrošače, njihova ponašanja i preferencije. Uz pomoć podataka dolazimo do uvida koji su verodostojni i od presudnog značaja za dalji proces kreiranja iskustva uz pomoć alata kao što su brend persona i experience mapa. Brend persona predstavlja zamišljenu osobu koja obuhvata sve karakteristike vaše ciljne grupe, a uz pomoć experience mape utvrđujemo: motivacije potrošača/korisnika; touchpoint-e, razmišljanja i osećanja koja potrošač/korisnik kreira u dodiru sa našim brendom; i prostor za unapređenje iskustva. Nakon ovog se prelazi na razvoj, a zatim i na testiranje koncepta ili prototipa, što je preduslov za implementaciju rešenja.
Međutim, potpuno je validno, i u praksi daje dobre rezultate, ako se experience dizajn zasniva na znanju, iskustvu, kreativnosti i intuiciji onih koji upravljaju ovim procesom. Apple se u vreme Stiva Džobsa, na primer, rukovodio sličnim principom u razvoju novih proizvoda. Kako bismo, uostalom, našim stejkholderima pružili iskustva koja su izvan njihovih očekivanja, ako se oslanjamo samo na ono što, na neki način, već znaju.
Brendovima je danas važno da pored biznis i marketing strategija implementiraju i Experience Design, jer bez obzira da li primenjuju ovu praksu u svojim aktivnostima ili ne, njihovi potrošači/klijenti će svakako imati određeni vid iskustva u kontaktu sa onim što nude. Brendovi se tradicionalno oslanjaju na obećanje u izgradnji poverenja kod svojih potrošača, danas to obećanje ne može biti relevantno ukoliko nije potvrđeno adekvatnim iskustvom brenda.
Kako Experience Desing funkcioniše u praksi.
Od dizajna čaše za vino, preko kreiranja korisničkog iskustva e-shopa, do produkcije spektakularnog događaja, sve je bazirano na experience dizajnu.
Unapređeni dizajn vrhunskih vinskih čaša bazira se na potrebama onih koji na dubljem nivou uživaju u delikatnom produktu grožđa i plemenitih kvasaca. Za prosečnog konzumenta vina, tip i dizajn čaše, možda neće praviti razliku u iskustvu, ali za poznavaoce ili profesionalce, najfinije razlike pozitivno utiču na percepciju bukea i ukusa vina. Na primer, kompanija Riedel je, analizirajući iskustva potrošača u odnosu na karakteristike poput težine, materijala, otpornosti, a najviše na koji način oblik čaše oslobađa organoleptička svojstva vina, kreirala vrhunsku Performance kolekciju. Razvili su tehnologiju koja na telu čaše stvara tzv. optical impact, diskretne uzdužne nabore na unutrašnoj strani čaše, čime su zapravo povećali površinu njenog tela, što pozitivno utiče na prepoznavanje suptilnih nijansi i ukupni doživljaj vina. Ovaj jedinstveni optički efekat je, pored svog funkcionalnog benefita, i vizuelno atraktivan čineći dizajn Riedel Performance kolekcije jedinstvenim.
U online svetu e-shop je digitalni proizvod kod koga se u svrhu kreiranja adekvatnog korisničkog iskustva posebna pažna posvećuje funkcionalnostima, jednostavnosti ali i dizajnu i elemetnima gejmifikacije, sve sa ciljem da se korisnik zadrži na sajtu, aktivira i postane stalni kupac.
Sveže ideje za digitalna rešenja se pojavljuju iz dana u dan, a njihov razvoj je ubrzala Covid-19 kriza, koja je sputala mnoge brendove da na standardne načine predstave svoje prozvode ili usluge i grade odnos sa potrošačima. To je omogućilo novim formama poput interaktivnog videa da dođu do izražaja. Dobar video je sam po sebi privlačna forma, a kada se dodaju elementi interakcje i gejmifikacije, dobijamo veoma zanimljiv on-line alat koji pruža novi vid digitalnog iskustva i pomaže brendovima da drže korak sa promenama.
Događji se po svojoj prirodi najviše oslanjaju na tzv. totalno iskustvo jer pružaju mogućnost aktiviranja svih čula i “uranjanja” u ideju iza koncepta, odnosno priču koja je lajtmotiv događaja – “from storytelling to storyliving”. U ovom slučaju, dizajn iskustva je holistički proces koji ne podrazumeva samo ono što je koncept i program nekog događaja, već uključuje povezivanje iskustava sa svih touchpoint-a.
BMW je u decembru 2018. u Srbiji predstavio novu verziju modela X3, na prilično nesvakidašnji način za autoindustriju. Pored lansiranja novog model, ovaj događaj je za cilj imao da pokaže snagu brenda i visoke standarde po kojima kompanije posluje.. Da bi to postigli, morali su da omoguće nesvakidašnje iskustvo svim zainteresovanim stranama, što su u ovom slučaju bili klijenti, mediji, partneri i zaposleni. Kao agencija koja na više polja uspešno sarađuje sa BMW-om, angažovani smo za ovaj projekat. Prilikom stvaranja koncepta koristili smo kreativni alat “motiv izvan konteksta” koji ima za cilj da definiše hrabru ideju koja u startu nema puno dodirnih tačaka sa brendom ili karakteristikama proizvoda, a zatim da je poveže sa predmetom i ciljevima projekta.
Kada je u pitanju experience dizajn u kreiranju događaja polazimo faze otkrivanja odnosno uvida u brend, proizovd/uslugu i definisane ciljeve i ciljane javnosti, a zatim sprovodimo dodatna istraživanja ukoliko je to neophodno. U razvoju koncepta prolazimo kroz faze inspiracije i razvoja ideje vodeći računa o pet osnovnih elemenata koja su ključna za iskustvo:
- ambijent
- sadržaj
- interakcija
- WOW efekat
- emocija
Prolazeći kroz ovaj proces, zaključili smo da je za definisanu ciljnu grupu potrebno osmisliti nesvakidašnju priču, u kojoj će sve zvanice biti aktivni akteri – kreirati immersive experience. Vodeći računa da ostanemo na tragu ideje definisane sloganom globalne kampanje za BMW X3 “On the Mission”, inspirisali smo se veoma aktuelnom temom istraživanja i dostignuća na polju osvajanja Marsa. Iako je misija na Mars prilično van konteksta predstavljanja novog modela automobila, bili smo sigurni da bi takva tema itekako zaintrigirala zvanice.. Veza je, svakako, ipak postojala jer je novi model, X3, spreman za vožnju po najzahtevnijim terenima, čak i onim koji su poput površine Marsa. Tako je projekat poneo simbolični naziv – eXpedicija na Mars. Na nama je onda bio izazovan zadatak da ovu ideju razvijemo do najsitnijh detalja na polju kreative, scenarija, komunikacije… tako da svaki pojedinačni segment događaja izazove emociju. Zatim smo došli do faze implementacije koja podrazumeva planiranje, produkciju i realizaciju kampanje i događaja.
Upravo kod ovakvih projekata do izražaja dolazi određena taktika u experience dizajnu pri kojoj se osnovna ideja iza događaja ne komunicira celokupnoj publici samo na dan event-a, već putem svih touchpoint-a, pre, tokom i nakon događaja čime se poruka prenosi snažnije, duže ostaje u sećanju, a svaki pojedinac postavlja u srž komunikacije. Ovde, treba voditi računa da svaki touchpoint – realni ili digitalni, uvek bude u skladu sa brendom, da komunikacija i vizuelni identitet budu integrisani kako bi u svakom momentu brend bio prepoznatljiv i naravno, pružio najbolje moguće iskustvo.
Kampanja je započela slanjem pozivnica i tizera na društvenim mrežama, sa idejom da se zvanice priključe BMW-u na prvoj ekspediciji osvajanja Crvene planete. U inicijalnoj komunikaciji sa namerom je izostavljeno pominjanje promocije novog modela. VIP zvanice su uz štampanu pozivnicu, dobili i epruvete ispunjene crvenim peskom, uz obrazloženje da su u pitanju uzorci tla sa površine Marsa koje je donela prethodnica ekspedicije.
Sam događaj predstavljao je jedinstveno iskustvo za sve zvanice – imaginarno kosmičko putovanje do južne hemisfere Crvene planete i nazad. Gosti su priču započeli u atmosferi istraživačke stranice oko koje se prostirala ogromna panorama Marsa, dok je prezentacija novog BMW modela, dodanto ojačana specijalnim audio-vizuelnim efektima, predstavljala vrhunac uzbudljive priče (ili uzbudljivog narativa). Iskustvo je nadograđeno VR vožnjama, memorabilijama, molekularnim koktelima i jako bogatim programom. Iskustvo koje je BMW pružio bilo je jedinstveno za sve zainteresovane strane i omogućilo kreiranje novih lidova i prodajnog levka, okupljajući veliki broj zainteresovanih i potencijalnih kupaca na jednom mestu. Cela akcija je dodatno ojačana digitalnom i OOH kampanjom, a put svakog lida do kupca pažljivo ispraćen kroz CRM, nakon čega se jasno mogao sagledati direktan prodajni rezultat i izračunati koliki je povrat investicije u kampanju.
Koliki je bio uspeh “eXpedicije na Mars” može se videti ne samo kroz prisustvo u medijima već i kroz dugoročni word of mouth efekat* . Stvoren je snažan odjek u autoindustriji i uticalo se na promenu percepcije o načinu kreiranja iskustva na događajima.
*Kada su brendovi u pitanju, više od 80% ljudi pre veruje preporukama prijatelja ili člana porodice, u odnosu na ono što ti brendovi reklamiraju. – Jack Morton Experience Brand Index-2018., bazirano na istraživanju Global Trust in Advertising, Nielsen, September 2015.
Primer „eXpedicije na Mars“ je iskustvo brenda koje se u osnovi bazira na umetnosti spektakla i dobrim delom oslanja na elemente zabave, kako bi se ciljna grupa aktivirala, i jače povezala sa brendom. Uvek uzbudljiva tema, ali komercijalne ekspedicije na Mars su još uvek u domenu naučne fantastike. Mnogi brendovi ne praktikuju da se upuste u ovako maštovite i edgy kampanje, a shodno vrednostima i karakteristikama teže kreiranju realnijih iskustava. Kako onda omogućiti publici da doživi nešto što nikada do tada nisu, a da nije na nivou imaginacije, već realnog životnog iskustva? Često smo razmišljali o tome koja bi bila najneverovatnija lokacija za organizaciju događaja? Odgovor na to pitanje smo dobili u Porto Montenegru, gde smo organizovali neobičan art event.
Experience Design kao ključ u izgradnji lojalnosti brendu.
Brendovi koji svoje obećanje potkrepljuju konkretnom akcijom, stvaraju veću lojalnost i spremnost za preporuku od strane potrošača i klijenata.
Porto Montenegro je jedinstvena luksuzna destinacija i marina svetske klase. Sve aktivnosti koje sprovode su u punoj korelaciji sa obećanjem brenda kojeglasi A life Less Ordinary. Brendovi poput Porto Montenegra imaju sofisticiranu klijentelu koja pažljivo planira svoje vreme i čiju lojalnost je potrebno konstantno negovati. Kada su potrebe ovakve klijentele u centru aktivnosti brenda i kada im se pruže iskustva koja su po njihovim standardima vanserijska, dobijate brend ambasadore, što je nezamenljivo u svakom biznisu.
Jedan od stubova njihove experience dizajn strategije se oslanja na kulturu i umetnost. Želeli su da pokažu posvećenost podršci odvažnim i inspirativnim umetnicima, a svojim klijentima pruže nešto hrabro i jedinstveno. Povezujući umetnost i dizajn iskustva, postavljenja je umetnička izložba u Tivatskom zalivu, ali ovoga puta ispod površine mora.
Izazovan i uzbudljiv projekat koji je dao potpuno novi pogled na pojam umetničkog prostora. Kolekcija skulptura savremene umetnosti pod nazivom ’’Vreme’’, svetski priznatog crnogorskog umetnika, Luke Radojevića koja oslikava ljudske potrebe, strahove, očekivanja, i nadanja – ukazujući na razvojni put ljudske civilizacije od antičkog doba do danas, odlično se uklopila na mestu savršenog spokoja i tišine koje je ujedno i mesto avanture i uzbuđenja.
Posetiocima je pružena jedinstvena prilika da urone u nadrealni svet podvodne umetnosti, kroz epsko putovanje otkriju novu dimenziju umetničke prezentacije i avanture, dodirnu skulpture i dožive artistički izraz u neverovatnom okruženju izložbe na dnu mora. Iskustvo za pamćenje, namenjeno svim ljubiteljima umetnosti, mora, ronjenja i avanture, bez obzira da li su početnici ili eksperti, kreiralo je dugoročan efekat i potvrdilo da Porto Montenegro zaista živi u skladu sa onim što obećava kao brend.
Employer branding i employee experience.
Kada ste se poslednji put imali osećanje da jedva čekate da odete na posao? Ako ste ga ikada i imali? Ako je odgovor pozitivan, zapitajte se šta vas je to motivisalo i kakva ste osećanja imali u vezi sa kompanijom za koju radite i radnim mestom. Možda su to i ključne stvari o kojima danas treba razmišljati kada je u pitanju iskustvo zaposlenih.
Employer brending se temelji na pretpostavci da ljudski kapital dodaje vrednost organizaciji. Samim tim što je prepoznatljiviji brend poslodavca, to je veća vrednost brenda. Organizacija koja kreira snažni employer brend je u dobrom položaju da privuče najbolje kandidate. Sa druge strane, iskustvo zaposlenih podrazumeva ono što ljudi susreću, posmatraju ili osećaju unutar organizacije – employee journey. Odnosno, kako je zapravo raditi za organizaciju, a ne sliku koju se predstavlja o organizaciji.
Džejkob Morgan, autor i futurista kaže da je ključ u stvaranju pozitivnog iskustva zaposlenih u tome: „da ljudi žele da se pojave na poslu i da se iskreno osećaju uzbuđeno i angažovano zbog toga“.
Kod kreiranja iskustva zaposlenih važno je usredsrediti se na definisanje onoga što zaposleni žele da bude njihovo radno iskustvo i osigurati da to postane njihova svakodnevnica. Razumevanje perspektive kompanije i pojedinca unutar nje je takođe jedan o ključnih faktora zadovljstva zaposlenih. U tom kontekstu važna je usklađenost između očekivanja baziranih na predstavljanju organizacije i stvarnog iskustva zaposlenih. To zahteva pažljivo planiranu komunikaciju i ton tokom procesa regrutovanja i uvođenja u posao, postavljajući realna očekivanja o tome šta znači raditi za organizaciju.
Svi žele zaposlene koji iskreno veruju i zalažu se za organizaciju, zaposlene koji su ponosni što su deo nje.
Zašto ulagati u dizajn iskustva?
Ulaganje u experience dizajn može da poboljša vaše poslovanje. Potrošači su željni direktnije i dublje interakcije sa brendovima, veruju i dele vrednosti koje brend promoviše ili jednostavno žele da budu deo njegovog sveta. Human-centric pristup je u osnovi experience dizajna i omogućava biznisu da fokus stavi na oblikovanje načina na koji se kupac oseća, a ne karakteristike proizvoda, obim ponude ili tehnologiju. Shodno tome, važno je istaći da, na primer, gore pomenuti Riedel ne ulaže u takav razvoj da bi kreirao prozivod boljih performansi i lepšeg dizajna, već sa ciljem kreiranja boljeg ukupnog doživaljaja uživanja u vinu.
Isto je i sa zaposlenima, partnerima, medijima i ostalim stejkholderima, ukoliko brend ispunjava obećanje, odnosno opravdava imidž koji promoviše kroz komunikaciju, oni postaju njegovi sledbenci, a brend stiče status experience brenda.
Sve u svemu, Experience Design jeste kompleksan proces koji se još uvek razvija, ali je već sada jasno da ga organizacije prepoznaju kao jedan od najvrednijih, a da su dugoročna ulaganja u dizajn iskustva isplativa. Najbolja i najkraća definicija kvaliteta kaže da je kvalitet razlika između očekivanog i doživljenog. Experience dizajn nema svrhu da nas spreči da zakažemo kod očekivanja, već nam pomaže da ih nadmašimo.
FROM STORYTELLING TO STORYLIVINGOD IDEJE DO NESVAKIDAŠNJEG ISKUSTVA
Da u današnjem modernom svetu, više nego ikada, postoji težnja da se konstantno bude deo nekog novog, drugačijeg iskustva koje će se pamtiti, najbolje govore neverovatna snaga i moć dobro osmišljene ideje, sprovedene u zavodljivu priču.
Ne čudi što su u prošlosti kreativci poput poeta i umetnika, a danas glumci i reditelji baš ti na koje računamo kada smo u potrazi za nekim novim, neistraženim svetom. Isto je i sa marketing industrijom, koja se danas zasniva na ideji da je sa korisnicima neophodno podeliti iskustvo i šansu da se zaviri u neku novu stvarnost.
Moderni događaji pružaju iskustva za sva ljudska čula, sa ciljem što efikasnijeg i dubljeg povezivanja pojedinca sa određenim brendom. Upravo je taj koncept from storytelling to storyliving pravac kojim se kreće jedna od najuspešnijih domaćih kreativnih i event agencija – M2Communications.
Međunarodno nagrađivani konceptualni projekat „eXpedicija na Mars“, koji je za BMW kreirala i realizovala agencija M2Communications, najbolji je primer eventa koji je pored tehnološke i produkcijske avangarde otišao korak dalje. Ovaj događaj je svim zvanicama pružio emociju i autentično iskustvo koje se dugo pamti, ostavljajući lični pečat i uticaj i na konkurenciju u auto industriji i njihov doživljaj organizacije događaja ove vrste.
„Inicijalni impuls i ideja bili su nam da kreiramo iskustvo koje se na nesvakidašnji način povezuje sa brendom i koje se razlikuje od svega što se do tada moglo videti i osetiti na događajima u auto industriji. Verovali smo da ukoliko zvanicama pružimo mogućnost da postanu deo uzbudljive „svemirske ekspedicije“ i na interaktivan i futuristički način otkriju sve što nudi luksuzni BMW X3 model, uspeh neće izostati … tako je i bilo“, poručuje Miro Antić, osnivač i Chief Experience Officer u agenciji M2Communications.
Kreativni koncept Shaping Memories koji prati otvaranje najnovijeg luksuznog grada, marine i hotela na jadranskoj obali – The Chedi Luštica Bay, a koji inspiraciju crpi u unikatnim motivima, autohtonim legendama i tradiciji Boke Kotorske, takođe je u potpunosti osmišljen i razvijen u kancelarijama beogradske agencije M2Communications.
Ideja da se za više od 1500 zvanica iz celog sveta prikaže neverovatna prirodna lepota poluostrva Luštice, pažljivo ukrašena najnovijim luksuznim kompleksom koji je u savršenoj harmoniji sa svojim okruženjem, kulminirala je spektakularnim događajem koji je već odneo titulu najluksuznijeg eventa sezone na primorju.
„Naša vizija prilikom osmišljavanja i sprovođenja kompleksnog projekta kao što je The Chedi Luštica Bay, bila je da zvanicama pored odlične muzike i uzbudljivih performansa od kojih zastaje dah, ponudimo i naraciju koja će oblikovati sećanje i pružiti kvalitetnu interakciju i ekskluzivnost“, poručuje M2C kreativni tim.
Izvor: Business & Luxury
EXPERIENTIAL MARKETING: tehnologija kao izazov i glavni pokretač promenaInterakcija potrošača sa brendom je danas imperativ, jer izaziva pozitivnu, emotivnu vezu koju tradicionalni oblici oglašavanja ne mogu tako lako postići. Danas, brendovi moraju na efikasan način da privuku pažnju i angažuju potrošača / klijenata kroz multidimenzionalnu komunikaciju. Takva efikasnost se upravo postiže experiential (engagement) marketingom.
Miro Antić, Co-founder / Partner, M2Communications
Statistički podaci koji su objavljeni na portalu iz oblasti experiential marketinga Bizzabo i u EventTrack izveštaju, kažu da 80% marketara veruje kako događaji čine jedan od ključnih faktora u uspehu njihovih kompanija, 77% marketara koristi experiential marketing kao vitalni deo advertajzing strategije brenda, 93% potrošača tvrdi da događaji imaju veći uticaj na njih nego TV reklame, 98% potrošača kreira i deli digitalni ili social media sadržaj na događajima i aktivacijama, 74% učesnika događaja ima pozitivnije mišljenje o kompaniji, brendu ili proizvodu promovisnom tokom događaja.
Jasno je da experiential marketing postaje sve veća tema, a metodologija koja će biti ključna za njegov dalji razvoj definiše se kao Experience design. Experience design prevazilazi okvire marketinga i postaje relevantan u drugim industrijama, poput zabave, ugostiteljstva ili turizma, pa čak i u kulturi, sportu, i u onim oblastima u kojima se do sada nije razmišljalo na ovaj način.
Odlična vest je da su kompanije i brendovi sve hrabriji u pristupu kampanjama i komunikaciji ka potrošačima. Hrabri su da eksperimentišu i menjaju dosadne koncepte utvrđene prevaziđenim standardima. Na primer, novi globalni BMW-ov sajt je danas zapravo on-line lifestyle magazin, definisan atraktivnim sadržajem, dok je link ka modelima automobila na poslednjem mestu u glavnom meniju. Oni ovim pokazuju da na prvo mesto stavljaju interesovanja, emocije i suštinske potrebe čoveka/kupca, a ne sopstveni prozivod, čime stvaraju jedno potpuno novo iskustvo brenda. Takođe, događaj na kome je lansiran model BMW X3 u Beogradu i koji je predstavljao svojevrsno imaginarno osvajanje Marsa, je odličan primer odbacivanja stereotipa u komunikacijskom pristupu u autoindustriji.
Aktuelni trendovi i ono što će definisati “event management” i “experience” marketing u budućnosti.
Jedan od rastućih trendova je kombinovanje experiential marketinga sa snažnom digitalnom kampanjom. Ključ je stvaranje digitalnog sadržaja koji vredi podeliti i pronalaženje onoga što će privući publiku u cilju postizanja većeg reach-a i maksimizacije marketinškog rezultata. Na našim prostorima, klijenti još uvek nisu u potpunosti razumeli snagu ovakvog pristupa, ali u svetu, kombinovani model postaje standard u organizaciji događaja.
VR (virtual reality) i AR (augmented reality) su uveliko prisutni u marketingu, iako se manifestacija punog potencijala ovih tehnologija tek očekuje. Međutim ono što je zaista uzbudljivo, bar kada je u pitanju event produkcija i experiential marketing, je zapravo mixed reality. Kombinovanje digitalnog i virtuelnog sadržaja sa stvarnim svetom na događajima ili aktivacijama, podići će interakciju na viši nivo i otključati novu dimenziju u kreiranju brand experience-a. U bliskoj budućnosti će i agencije uz standardne vidove prezentacije poput grafičkih rešenja, 3D modela ili videa, predstavljati klijentima određena idejna rešenja ili čak čitave koncepte u VR-u.
Ići u korak sa tehnologijom i integrisati je, jedan je od najvećih izazova, ali ujedno i glavni motiv za dalju transformacije experiential marketinga i event produkcije. Nove tehnologije će doneti viši nivo personalizacije iskustva, veći stepen interakcije, i omogućiti da učesnici događaja ili aktivacije postanu kreatori koji aktivno, u realnom vremenu, menjaju sadržaj, tok, čak i ambijent događaja. Pored tehnologije, jednaku ulogu u razvoju ove oblasti će imati i snažna veza sa umetnošću i kulturnim nasleđem. Stoga je važno reći da, iako tehnološki napredak predstavlja jedan od ključnih faktora civilizacijskog napretka, čovečanstvo treba da bude pažljivo da se u svemu tome ne izgubi snaga duha i suština ljudskog bića.
Gde je zapravo najveći potencijal za razvoj poslovanja u ovoj oblasti.
Na osnovu statistike koja kaže da danas pamtimo manje od 70% onoga što vidimo, a preko 95% onoga što iskusimo, moglo bi se reći da pravi kapacitet experiential marketinga ne možemo sagledati. Gledajući globalno, najveći potencijal je zapravo u stvaranju nove ekonomije uvođenjem inovativnih proizvoda i usluga. Kreiranjem novih ideja, tehnoloških rešenja i komunikacionih modela, uz odgovorno ponašanje prema prirodi i čoveku i snažnu podršku razvoju kulture, otvoriće se nove mogućnosti za dalji razvoj, kako biznisa, tako i društva u celini.
Na kraju, sve se svodi na kreativnost i efektivnu upotrebu resursa koji su u datom trenutku na raspolaganju. Kada govorimo o kreiranju doživljaja, zaista je svejedno da li su u pitanju levitirajuće platforme i roboti sa veštačkom inteligencijom ili plaža u skrivenoj morskoj uvali, ako je svrha dobra, ideje sveže i iskreno dajemo sve od sebe da pomerimo granice.
KREIRANJE PRESTIŽA: organizacija luksuznih događaja
Industrija organizacije događaja je među najatraktivnijim oblastima komunikacija sa vrlo perspektivnim prognozama. Svetske event agencije usvajaju inovativna tehnološka rešenja i produkciju blisku lmskoj, čime pomeraju granice kreativnosti i podižu standarde realizacije čak i globalno poznatih događaja poput Met Gala, dodele Oskara ili svečanih ceremonija otvaranja najvećih sportskih manifestacija.
Snaga event industrije posebno dolazi do izražaja u segmentu luksuznih brendova koje karakterišu eksluzivnost, sofisticiranost i, najčešće, bogata istorija i tradicija iz koje donose svoj autentični pečat. Svojim bogatim iskustvom u radu sa brojnim internacionalnim klijentima iz „luxury“ segmenta, u našem regionu izdvojila se kreativna i event agencija M2Communications.
“Naša misija prilikom organizacije svakog događaja je da povedemo zvanice na neočekivano putovanje, da ih prenesemo u drugu dimenziju ili ih učinimo akterima uzbudljive priče. Cilj je doživljaj brenda i kreiranje bliskosti sa kupcem, a u luxury segmentu, važan aspekt predstavlja učvršćivanje prestižne pozicije brenda”, kaže Miro Antić, osnivač i partner u agenciji M2Communications i čovek koji je uveo nove standarde u oblasti event produkcije u ovom delu Evrope.
M2C agencija je osmislila događaje za luksuzne brendove kao sto su BMW, Rolls-Royce, Porto Montenegro, Portonovi, Mercedes-Benz, SevenFriday, Alfa Romeo, Frey Wille. Svoje strategije usmerava na kreiranje autentičnog iskustva, kvalitetnu interakciju, ekskluzivnost i emociju. Poznati su po pažljivo osmišljenim i produkcijski savršenim događajima koji pomeraju granice u konceptualnom i tehnološkom smislu.
Spektakularni događaji na luksuznim lokacijama poput Porto Montenegra ili VIP premijera Mercedes-Benz S-Klase u Jugoslovenskom dramskom pozorištu koja je predstavljala omaž istoriji Mercedes-Benza i fantaziju budućnosti u kojoj nastaje najsavremeniji automobil, jedinstveni su na našim prostorima. Sa druge strane, lansiranje švajcarskog brenda satova SevenFriday je dobar primer kako vrhunske promocije lux brendova ne moraju da budu podržane velikim budžetima.
Utisak prestiža, dodir elegancije i primesa spektakla, kreiraju WOW efekat, sa kojim tim agencije M2Communications voli da se igra i koji pravi razliku između „događaja koji se pamti“ i „događaja koji je dobro prošao“. Materijalizacija neiscrpnog potencijala brenda da iznenadi, čak i najverniju klijentelu, deo je uspešne realizacije.
Svesni da svojim radom postavljaju nove standarde na našem tržistu, a ujedno optimisti u pogledu toga da mogu pratiti svetske trendove, barem kada je kreativni izražaj u pitanju, dali su svoj lični pečat u izgradnji brenda SAM Gala – svečane večere kojom Srpska asocijacija menadžera obeležava kraj godine
i dodeljuje godišnje nagrade. U kratkom roku ovaj događaj je pro lisan kao jedan od najprestižnijih poslovnih okupljanja, noseći sa velikim uspehom odgovornost imena GALA koje se vezuje za najeksluzivnija dešavanja.
“Budućnost modernih komunikacija je u kreiranju snažnih i jedinstvenih iskustava koja će najviše doprineti doživljaju i reputaciji brenda“, ističe
Miro Antić i podseća da je “brzina kojom se trendovi menjaju impresivna, a realizacija sve impozantnija“. Luxury industrija je svakako jedna od onih koja pruža neiscrpunu inspiraciju i podiže lestvicu očekivanja.
KAKO IZGLEDA PROCES RADA U KREATIVNOJ AGENCIJI
Agencija M2Communications je spcijalizovana za experiential marketing i event produkciju. Sarađujemo sa velikim brojem klijenata iz različitih industrija. Svaka aktivnost ili projekat na kome radimo je specifičan i zahteva dva odvojena procesa: kreativno stvaranje i implementaciju. Prvi od ta dva, koji rezultira u jedinstvenom rešenju, podrazumeva tri faze: fazu otkrivanja, kreiranja (ideja) i konceptualizaciju.
U fazi otkrivanja proučavamo brend ili kompaniju, upoznajemo se sa okruženjem, rezultatima, konkurencijom, pozicijom na tržištu i dosadašnjim aktivnostima. S obzirom na to da uglavnom radimo sa internacionalnim kompanijama i brendovima, često istražujemo zemlje iz kojih potiču, njihovu istoriju, kulturu, umetnost, običaje, aktuelnosti… Trudimo se da sa klijentima zajednički definišemo očekivanja i razmenimo iskustva, u cilju uspostavljanja potpunog razumevanja zadatka koji je pred nama. To je neophodno za dobru startnu poziciju i omogućava partnerski rad tokom celog procesa. Stoga nam je jako važno da ovu fazu iskoristimo i da klijentu jasno predočimo sve mogućnosti i šta mogu dobiti kao finalni proizvod.
Za nas pak, definisanje zadatka je tek početak ove faze, jer onda sledi potraga za raznim zanimljivim ili manje poznatim informacijama čija je svrha da nas odvedu do autentičnih rešenja. Jedan od primera je organizacija događaja u Porto Montenegru na temu Venecijanskog karnevala. Istraživali smo istorijat karnevala, uticaj Komedije del arte, kao i tipove i simboliku karnevalskih maski kako bismo kreirali što jasniji uvid u jedan od najživopisnijih i najprepozantljivijih događaja u svetu. Saznanja koja smo stekli predstavljala su osnov za razvoj kreativnog koncepta.
Druga faza je generisanje ideja. Neretko, ideja nastaje kao rezultat nekog prethodnog saznanja, analize svega što nas okružuje, životnih iskustava, razgovora sa ljudima koje upoznajemo, našeg doživljaja umetnosti ili trendova. Inspiraciju za ideje rađa radoznalost, učenje i ukratko, istraživanje svih oblasti života budući da kreativni „mozak“ svugde može da nadje okidač. Možemo reći da ovu fazu živimo svaki dan, jer bez obzira na konkretne projekte, svakodnevno smo posvećeni stvaranju i kreativnom razmišljanju.
U fazi konceptualizacije skup ideja do kojih smo došli razvijamo i svodimo na izvodljiva rešenja. To je i glavni izazov, jer vođeni inspiracijom često kreiramo vrlo zanimljive koncepte koje je onda neophodno staviti u okvir definisan realnim mogućnostima. Tako dolazimo do finalnog proizvoda koji nije samo idejni, nego je apsolutno izvodljiv. U našem radu između ta dva pojma ne sme da postoji razlika, i to je ono što klijenti izuzetno cene.
Proces implementacije (planiranje, produkcija i realizacija) je operativniji i funkcioniše u trouglu pouzdanih partnera, efikasnog tima i poštovanja rokova.
Dobro planiranje je jedan od ključnih preduslova za besprekornu realizaciju. Od pripreme budžeta, preko identifikovanja i izbora dobavljača, plana produkcije, preko izrade, scenarija i tehničkih košuljica, do detaljne razrade zadataka svakog člana tima tokom faza produkcije i izvršne relaziacije.
Produkcija je usko vezana za rad sa partnerima i dobavljačima. Ovo je faza koja obuhvata izradu i pripremu svih elemenata (fizičkih, intelektualnih, grafičkih…) koji su sastavni deo jednog događaja ili nekog drugog projekta. Kontrola rada, rokova i kvaliteta je ključna u ovoj fazi, a sam projekat neretko prolazi kroz određene modifikacije koncepta ili redizajn pojedinih elemenata.
Faza realizacije podrazumeva samu egzekuciju događaja ili aktivacije. Ovo je najuzbudljivija, ali ujedno najodgovornija i najstresnija faza. Više različitih timova učestvuje u realizaciji. Od kreativaca i organizacije, preko tehničkih ekipa zaduženih za scenu, rasvetu, zvuk, video, specijalne efekte…, pa sve do keteringa, logistike, performera i umetnika. Glavnu reč tokom realizacije vode kreativni direktor i režiser ili glavni izvršni producent događaja. Pored njih, koordinaciju realizacije vrše producenti i ispicijenti. U fazi realizacije najvažnije je pravoremeno i prezicno izvođenje, a komunikacija i međusobno razumevanje vođa timova je presudna. Iako u teoriji stoji da kod realizacije nema prostora za improvizaciju, u realnosti su stvari nešto drugačije, jer se dešavaju nepredviđene situacije. U takvim situacijama neophodno je da vođe projekta reaguju na vreme i na pravi način, a neretko i da improvizuju. Oni najiskusniji su sposobni da improvizacju pretvore u neočekivani wow efekat.
S obzirom na kompleksnost projekata i brojne izazove sa kojima se susreću, članovi tima u kreativnoj event agenciji su često all round igrači. Ljudi koji uspešno pokrivaju kreativni, komunikacijiski i produkcjiski aspekt ove uzbudljive i lepe struke.